Биће и за извоз - киша утиче на жетву и род пшенице, али ћемо је имати довољно
18:45 05.07.2023 (Освежено: 11:37 06.07.2023)
© Tanjug / JAROSLAV PAP
Пратите нас
Временске прилике не иду на руку жетви која је у пуном јеку због кише која је повремено прекидала, а прогноза најављује и нову. То ће утицати на принос и квалитет зрна, али ће овогодишњи род ипак бити већи од лањског због веће површине засејане пшеницом и биће дупло већи од наших потреба, сматра стручњак за жито др Мирослав Малешевић.
Ратар Жарко Кобиларов из Змајева код Новог Сада имао је срећу да није прекидао жетву пшенице засејану на 115 хектара, коју је киша мимоишла. Жање већ седми дан и требаће му, каже, још четири да заврши жетву уколико његову пшеницу опет мимоиђе киша.
Он напомиње да су по среди локалне падавине па тако, за разлику од њега, многи у недељу нису могли да жању због кише. На питање каквом се роду нада каже да ће бити мањи од прошлогодишњег.
Киша скратила принос и квалитет
„Принос код мене где је примењена пуна агротехника биће између 6,5 и 7,0 тона по хектару. Мањи је принос од лањског. По протеинима је на нивоу прошлогодишњег, али хектолитарска маса је много слабија на свим сортама. То је тежина метра кубног. Значи нормално је да метар кубни тежи 760 до 800 килограма, а он је сада негде око 700 килограма. Волуменски имате принос, али у килограмима га нема“, каже за Спутњик овај ратар из Змајева, на кратко прекинувши рад комбајна.
И Малешевић напомиње да је киша у време жетве оно што је пшеници најмање требало због чега ће изгубити и на приносу и на квалитету зрна.
Прво због неколико тропских дана а онда због кише пред жетву и током ње пшеница ће изгубити на приносу и квалитету
© Sputnik / Иван Родионов
/ Он за Спутњик каже да је процена завода за статистику о 20 одсто већој овогодишњој производњи од прошлогодишње, која је ових дана објављена, заснованa на стању усева на дан 23. маја и на томе што је ове године знатно повећана површина засејана пшеницом.
По хектару просечно пет тона
Још се не зна колико је тачно засејано, али се барата цифром од 725.000 хектара. Прошле године је, као и иначе, то било на 600.000 хектара са којих смо уобичајено „скидали“ од 2,8 до 3,0 милиона тона пшенице.
Прогноза струке је, каже наш саговорник, да ће просечан принос ове године бити на нивоу прошлогодишњег, нешто мало више од пет тона по хектару.
„Квалитет зрна је доста оштећен због тога што је хектолитарска маса, односно специфична тежина зрна мања у односу на раније године и мања је код свих сорти у односу на њихову уобичајену тежину зрна. То је последица оних тропских дана пред само сазревање и претходног кишног периода који је исто тако допринео да се не формира зрно онако како би то требало“, објашњава наш познати стручњак за жито.
Због тога је, каже, зрно лакше и зато ће квалитет самог брашна вероватно бити слабији, или принос брашна приликом млевења.
Према информацијама лабораторија које анализирају пшеницу, садржај протеина је добар, у стандардним је износима између 11,5 и 13 посто, али сам унутрашњи квалитет зрна није добар као што би требало да буде, истиче Малешевић.
С обзиром на веће површине посејане пшеницом ове године ће бити пожњевено око 3,5 милиона тона што је дупло више од наших потреба
© Sputnik / Алексей Мальгавко
/ Биће лагеровања
Кобиларов каже да ће сачекати са одлуком шта са пшеницом.
„Ја конкретно лагерујем пшеницу па ћу видети за пар месеци шта ће се дешавати на тржишту. Не зна се тачно колика ће цена бити, постоје залихе од прошле године и род је као и сваке године већи него што су потребе Србије, тако да ћемо ми имати озбиљну количину за извоз“, наводи овај произвођач хлебног зрна.
Малешевић је мишљења да ће произвођачи лагеровати пшеницу које сада има у изобиљу, поготово што је на неким европским берзама њена цена померена навише, јер она није баш свуда родила. Французи, највећи произвођачи пшенице у Европи, су већ најавили да ће род бити мањи за неколико милиона тона. Могуће је да ће цену навише погурати и то што је затворен извоз украјинске пшенице. Он у сваком случају каже да није згодно прогнозирати шта ће се дешавати на берзама на које ми не можемо да утичемо.
Садашња цена не подмирује трошкове
На питање која је то минимална цена којом би ратари били задовољни, с обзиром на трошкове производње, Кобиларов напомиње да садашњих 22 динара за килограм то сигурно не може да подмири.
„На моју технологију, односно на моје трошкове производње по хектару и на овај принос, 30 динара по килограму је нека минимална цена да покријем трошкове производње. Имали смо изузетно скупе инпуте за овогодишњу производњу. Ђубриво, пестициди, гориво, то је све драстично било скупље него претходне године“, каже пољопривредник из Змајева.
Слична је и процена струке о трошковима производње овогодишње пшенице на коју указује Малешевић.
„Задружни савез Војводине, који је детаљно анализирао трошкове овогодишње производње, изашао је са проценом да је у њу уложено негде око 33 динара по килограму. То би значи била цена довољна да се са просечним приносом од пет тона покрију трошкови улагања у овогодишњу производњу“, истиче наш саговорник.
Производња дупло већа од наших потреба
То је значајно већа цена од оне по којој се сада купује килограм пшенице.
Произвођачи ће у највећем броју лагеровати пшеницу док не виде колика ће цена бити понуђена, али и каква ће бити кретања на берзама
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Држава је најавила куповину 300.000 тона пшенице, али о томе још нема ништа конкретно. То је количина пшенице потребна за потрошњу грађанства за око три месеца. Ми трошимо око 100.000 тона месечно. Робне резерве се, међутим, још нису изјасниле нити поставиле услове по којој ће цени куповати тих 300.000 тона“, напомиње стручњак за жито.
У сигурне купце пшенице он убраја и млинове, поготово већег капацитета, попут оног у Сенти који прима 90.000 тона, као и Данубиус, а онај у Кулпину може да прихвати и 120.000 тона.
Малешевић сматра да ћемо са нешто више од 700.000 хектара са просечним приносом мало већим од пет тона, ове године пожњети најмање 3,5 милиона тона пшенице. То је, како истиче, дупло више од наших потреба.
Потребе становништва подмирује 1,4 милиона тона и још до 300.000 тона пшенице је потребно за репродукцију, односно за семенску производњу. Он процењује да би још око 500.000 тона требало да буде издвојено за наше редовне купце у окружењу које смо увек снабдевали хлебним зрном.
Остатак, плус непродата пшеница од прошле године која је на залихама, значи да ћемо имати приличну количину пшенице за извоз, истиче саговорник Спутњика.
