00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Најбољи европски фестивал а није у ЕУ: Три деценије празника филма на Палићу

© Tanjug / SAVA RADOVANOVICЈубиларни 30. Фестивал европског филма Палић од 15. до 21. јула
Јубиларни 30. Фестивал европског филма Палић од 15. до 21. јула - Sputnik Србија, 1920, 05.07.2023
Пратите нас
Награда „Александар Лифка“ за изузетан допринос европској кинематографији припала је глумцима Богдану Диклићу и Николи Ристановском и немачком редитељу Андресу Дрезену, саопштио је данас Радослав Зеленовић, директор Фестивала европског филма Палић, који ће 30. пута бити одржан од 15. до 21. јула.
„Тридесет година у историји једног фестивала направи од те манифестације својеврсни документ по коме ће се памтити. Настао је 1992. године када му време није, јер смо били под санкцијама. Блажо Перовић и ја смо ушли у читаву причу са неподношљивом лакоћом, јер нисмо били свесни шта све може да се деси. Тада је владало мишљење да фестивал нема перспективу, да не може да опстане и да би се његов евентуални прекид примио са олакшањем“, присетио се Зеленовић.
Подсетио је Зеленовић и на неке од значајних тренутака током протекле три деценије:
„Године 1997. на нашем фестивалу је први пут после рата приказан хрватски филм („Како је почео рат на мом отоку“ Винка Брешана), 1996. није било фестивала јер није било новца, 1999. направљен је фестивал континуитета у трајању од три дана, 2003. донета је одлука да будемо искључиво фестивал европског филма, а у међувремену променио се начин и снимања и приказивања филмова“.
© Фото : Спутњику уступио Фестивал европског филма Палић/Лична архиваБогдану Диклићу награда "Александар Лифка" за изузетан допринос европској кинематографији
Богдану Диклићу награда Александар Лифка за изузетан допринос европској кинематографији - Sputnik Србија, 1920, 05.07.2023
Богдану Диклићу награда "Александар Лифка" за изузетан допринос европској кинематографији

Лична карта фестивала

Зеленовић је рекао да је најбоља лична карта Фестивала европског филма Палић списак добитника награде „Александар Лифка“:
„Од Милене (Дравић), Бате (Живојиновића), Смокија (Љубише Самарџића), Симкета (Зоран Симјановић), Горана (Паскаљевића и Марковића) до Душка Ковачевића, од (Миклоша) Јанча, (Кена) Лоуча, Кена Расела, Михалкова, (Јиржи) Менцела до (Мишела) Азанивисијуса, све су то аутори који чине темељ европске кинематографије“.
Тридесет година јесте тренутак, сматра Зеленовић, када треба да се подвуче црта:
„Узмимо да је на сваком фестивалу било по 10.000 људи, па то је већ 300.000 гледалаца. Приказали смо више хиљада филмова, а 2017. смо проглашени једним од најбољих филмских фестивала у Европској унији. Парадоксално звучи да земља која није чланица ЕУ има најбољи фестивал у тој истој унији“.
Он је нагласио да је од самог почетка палићки фестивал имао веома јак статус о чему сведочи податак да је средином деведесетих година председник жирија био директор Венецијанског филмског фестивала Алберто Барбери:
„Палић је променио своју физиономију захваљујући фестивалу. Одједном сте на улици могли да сретнете Кена Расела или да Михалков дође на девет сати, да Бата Живојиновић и Тео Ангелопулос причају о новим пројектима…Почетак тридесетог фестивала доживљавам са помешаним осећањима, јер да ми је неко на почетку рекао да ће то трајати три деценије, верујте ми веровао бих му“.
© Tanjug / SAVA RADOVANOVICРадослав Зеленовић
Радослав Зеленовић - Sputnik Србија, 1920, 05.07.2023
Радослав Зеленовић

Снажни аутори и изузетни филмови

Програмски директор фестивала Мирослав Могоровић је најавио 150 филмова, снажне ауторе и изузетна остварења.
Главну такмичарску селекцију чине филмови: „Црвено небо” Кристијана Пецолда, „Сенека” Роберта Швенкеа, „Заробљен” Василиса Кацуписа, „Три хиљаде нумерисаних делова” Адама Часија, „Земља кратких реченица” Хеле Јоф, „Преекспонирано” Елеоноре Венинове, „Ингеборг Бахман - Путовање у пустињу” Маргарете Фон Троте, која ће доћи на Палић да прими награду „Александар Лифка“ додељену 2004. године, „Клуб Нула” Џесике Хауснер, „Стари храст” Кена Лоуча, „Савршени дани” Вима Вендерса и „Мадам Дубари” редитељке Мајвен.
Жири чине директор Фестивала европског филма у Севиљи Тито Родригез, сценаристи и редитељи Нана Јанелидзе, Милорад Милинковић, Еран Колирин и Даниела Вебер.
Програм „Паралеле и судари” обухватиће филмове: „Воли полако” Марије Кавтарадзе, „Угљеник” Јона Борса, „Живи светац” Тинатин Кајришвили, „Хладан попут мермера” Асифа Рустамова, „Ембрион-ларва-лептир” Кироса Папавасилоуа, „Волиш ли ме?” Тоње Нојаброве, „Хлеб и со” Дамјана Коцура, „Свакодневне грешке” Кристине Гросан, „Моћ” Маћаша Приклера и „Сестре” Линде Олте.
© Фото : ПромоКадар из филма "Сестре"
Кадар из филма Сестре - Sputnik Србија, 1920, 05.07.2023
Кадар из филма "Сестре"
Најбоље остварење у овој селекцији изабраће продуценткиња Ивана Маринић Крагић и глумица и редитељка Бони Вилијамс.
Жири Међународне федерације филмских критичара чине Ренод Барониан, Мике Нафс и Алехандра Трељес.
На фестивалу ће бити додељене и награде Асоцијације филмских фестивала Србије (АФИФС) за најбоље филмове у поменутим категоријама по мишљењу критичара српске секције ФИПРЕСЦИ.
У фокусу фестивала биће кинематографија Северне Македоније.
У пратећем програму биће одржана Радионица младих критичара, МИОБ радионица за друштвене медије, еколошка панел дискусија „Последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом у НАТО агресији 1999. године - инспирација за кинематографе”, изложба „Трагови једног времена - Филмски плакат 1980-1989.” изложба „Мија Алексић - бити глумац” поводом стогодишњице рођења овог великана наше глуме, изложба плаката „Моменти фестивала”, панел Мреже киноприказивача Србије и промоције књига.
Маргарета фон Трота - Sputnik Србија, 1920, 09.06.2023
КУЛТУРА
Фестивал европског филма Палић од 15. до 21. јула: Гошћа глумица и редитељка Маргарета фон Трота
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала