https://sputnikportal.rs/20230705/najbolji-evropski-festival-a-nije-u-eu-tri-decenije-praznika-filma-na-palicu-marija-jakovljevic-1158113572.html
Најбољи европски фестивал а није у ЕУ: Три деценије празника филма на Палићу
Најбољи европски фестивал а није у ЕУ: Три деценије празника филма на Палићу
Sputnik Србија
Награда „Александар Лифка“ за изузетан допринос европској кинематографији припала је глумцима Богдану Диклићу и Николи Ристановском и немачком редитељу Андресу... 05.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-05T16:08+0200
2023-07-05T16:08+0200
2023-07-05T16:08+0200
култура
култура
култура – вести
фестивал европског филма палић
филм
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/05/1158112485_0:57:3073:1785_1920x0_80_0_0_9dee8382580ad2d2c8ee7c6c2fcd59d9.jpg
Подсетио је Зеленовић и на неке од значајних тренутака током протекле три деценије:„Године 1997. на нашем фестивалу је први пут после рата приказан хрватски филм („Како је почео рат на мом отоку“ Винка Брешана), 1996. није било фестивала јер није било новца, 1999. направљен је фестивал континуитета у трајању од три дана, 2003. донета је одлука да будемо искључиво фестивал европског филма, а у међувремену променио се начин и снимања и приказивања филмова“.Лична карта фестивалаЗеленовић је рекао да је најбоља лична карта Фестивала европског филма Палић списак добитника награде „Александар Лифка“:„Од Милене (Дравић), Бате (Живојиновића), Смокија (Љубише Самарџића), Симкета (Зоран Симјановић), Горана (Паскаљевића и Марковића) до Душка Ковачевића, од (Миклоша) Јанча, (Кена) Лоуча, Кена Расела, Михалкова, (Јиржи) Менцела до (Мишела) Азанивисијуса, све су то аутори који чине темељ европске кинематографије“.Тридесет година јесте тренутак, сматра Зеленовић, када треба да се подвуче црта:Он је нагласио да је од самог почетка палићки фестивал имао веома јак статус о чему сведочи податак да је средином деведесетих година председник жирија био директор Венецијанског филмског фестивала Алберто Барбери:„Палић је променио своју физиономију захваљујући фестивалу. Одједном сте на улици могли да сретнете Кена Расела или да Михалков дође на девет сати, да Бата Живојиновић и Тео Ангелопулос причају о новим пројектима…Почетак тридесетог фестивала доживљавам са помешаним осећањима, јер да ми је неко на почетку рекао да ће то трајати три деценије, верујте ми веровао бих му“.Снажни аутори и изузетни филмовиПрограмски директор фестивала Мирослав Могоровић је најавио 150 филмова, снажне ауторе и изузетна остварења.Главну такмичарску селекцију чине филмови: „Црвено небо” Кристијана Пецолда, „Сенека” Роберта Швенкеа, „Заробљен” Василиса Кацуписа, „Три хиљаде нумерисаних делова” Адама Часија, „Земља кратких реченица” Хеле Јоф, „Преекспонирано” Елеоноре Венинове, „Ингеборг Бахман - Путовање у пустињу” Маргарете Фон Троте, која ће доћи на Палић да прими награду „Александар Лифка“ додељену 2004. године, „Клуб Нула” Џесике Хауснер, „Стари храст” Кена Лоуча, „Савршени дани” Вима Вендерса и „Мадам Дубари” редитељке Мајвен.Жири чине директор Фестивала европског филма у Севиљи Тито Родригез, сценаристи и редитељи Нана Јанелидзе, Милорад Милинковић, Еран Колирин и Даниела Вебер.Програм „Паралеле и судари” обухватиће филмове: „Воли полако” Марије Кавтарадзе, „Угљеник” Јона Борса, „Живи светац” Тинатин Кајришвили, „Хладан попут мермера” Асифа Рустамова, „Ембрион-ларва-лептир” Кироса Папавасилоуа, „Волиш ли ме?” Тоње Нојаброве, „Хлеб и со” Дамјана Коцура, „Свакодневне грешке” Кристине Гросан, „Моћ” Маћаша Приклера и „Сестре” Линде Олте.Најбоље остварење у овој селекцији изабраће продуценткиња Ивана Маринић Крагић и глумица и редитељка Бони Вилијамс.Жири Међународне федерације филмских критичара чине Ренод Барониан, Мике Нафс и Алехандра Трељес.На фестивалу ће бити додељене и награде Асоцијације филмских фестивала Србије (АФИФС) за најбоље филмове у поменутим категоријама по мишљењу критичара српске секције ФИПРЕСЦИ.У фокусу фестивала биће кинематографија Северне Македоније.У пратећем програму биће одржана Радионица младих критичара, МИОБ радионица за друштвене медије, еколошка панел дискусија „Последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом у НАТО агресији 1999. године - инспирација за кинематографе”, изложба „Трагови једног времена - Филмски плакат 1980-1989.” изложба „Мија Алексић - бити глумац” поводом стогодишњице рођења овог великана наше глуме, изложба плаката „Моменти фестивала”, панел Мреже киноприказивача Србије и промоције књига.
https://sputnikportal.rs/20230609/festival-evropskog-filma-palic-od-15-do-21-jula-gosca-glumica-i-rediteljka-margareta-fon-trota-marija-jakovljevic-1156974463.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, култура – вести, фестивал европског филма палић, филм
култура, култура – вести, фестивал европског филма палић, филм
Најбољи европски фестивал а није у ЕУ: Три деценије празника филма на Палићу
Награда „Александар Лифка“ за изузетан допринос европској кинематографији припала је глумцима Богдану Диклићу и Николи Ристановском и немачком редитељу Андресу Дрезену, саопштио је данас Радослав Зеленовић, директор Фестивала европског филма Палић, који ће 30. пута бити одржан од 15. до 21. јула.
„Тридесет година у историји једног фестивала направи од те манифестације својеврсни документ по коме ће се памтити. Настао је 1992. године када му време није, јер смо били под санкцијама. Блажо Перовић и ја смо ушли у читаву причу са неподношљивом лакоћом, јер нисмо били свесни шта све може да се деси. Тада је владало мишљење да фестивал нема перспективу, да не може да опстане и да би се његов евентуални прекид примио са олакшањем“, присетио се Зеленовић.
Подсетио је Зеленовић и на неке од значајних тренутака током протекле три деценије:
„Године 1997. на нашем фестивалу је први пут после рата приказан хрватски филм („Како је почео рат на мом отоку“ Винка Брешана), 1996. није било фестивала јер није било новца, 1999. направљен је фестивал континуитета у трајању од три дана, 2003. донета је одлука да будемо искључиво фестивал европског филма, а у међувремену променио се начин и снимања и приказивања филмова“.
Зеленовић је рекао да је најбоља лична карта Фестивала европског филма Палић списак добитника награде „Александар Лифка“:
„Од Милене (Дравић), Бате (Живојиновића), Смокија (Љубише Самарџића), Симкета (Зоран Симјановић), Горана (Паскаљевића и Марковића) до Душка Ковачевића, од (Миклоша) Јанча, (Кена) Лоуча, Кена Расела, Михалкова, (Јиржи) Менцела до (Мишела) Азанивисијуса, све су то аутори који чине темељ европске кинематографије“.
Тридесет година јесте тренутак, сматра Зеленовић, када треба да се подвуче црта:
„Узмимо да је на сваком фестивалу било по 10.000 људи, па то је већ 300.000 гледалаца. Приказали смо више хиљада филмова, а 2017. смо проглашени једним од најбољих филмских фестивала у Европској унији. Парадоксално звучи да земља која није чланица ЕУ има најбољи фестивал у тој истој унији“.
Он је нагласио да је од самог почетка палићки фестивал имао веома јак статус о чему сведочи податак да је средином деведесетих година председник жирија био директор Венецијанског филмског фестивала Алберто Барбери:
„Палић је променио своју физиономију захваљујући фестивалу. Одједном сте на улици могли да сретнете Кена Расела или да Михалков дође на девет сати, да Бата Живојиновић и Тео Ангелопулос причају о новим пројектима…Почетак тридесетог фестивала доживљавам са помешаним осећањима, јер да ми је неко на почетку рекао да ће то трајати три деценије, верујте ми веровао бих му“.
Снажни аутори и изузетни филмови
Програмски директор фестивала Мирослав Могоровић је најавио 150 филмова, снажне ауторе и изузетна остварења.
Главну такмичарску селекцију чине филмови: „Црвено небо” Кристијана Пецолда, „Сенека” Роберта Швенкеа, „Заробљен” Василиса Кацуписа, „Три хиљаде нумерисаних делова” Адама Часија, „Земља кратких реченица” Хеле Јоф, „Преекспонирано” Елеоноре Венинове, „Ингеборг Бахман - Путовање у пустињу” Маргарете Фон Троте, која ће доћи на Палић да прими награду „Александар Лифка“ додељену 2004. године, „Клуб Нула” Џесике Хауснер, „Стари храст” Кена Лоуча, „Савршени дани” Вима Вендерса и „Мадам Дубари” редитељке Мајвен.
Жири чине директор Фестивала европског филма у Севиљи Тито Родригез, сценаристи и редитељи Нана Јанелидзе, Милорад Милинковић, Еран Колирин и Даниела Вебер.
Програм „Паралеле и судари” обухватиће филмове: „Воли полако” Марије Кавтарадзе, „Угљеник” Јона Борса, „Живи светац” Тинатин Кајришвили, „Хладан попут мермера” Асифа Рустамова, „Ембрион-ларва-лептир” Кироса Папавасилоуа, „Волиш ли ме?” Тоње Нојаброве, „Хлеб и со” Дамјана Коцура, „Свакодневне грешке” Кристине Гросан, „Моћ” Маћаша Приклера и „Сестре” Линде Олте.
Најбоље остварење у овој селекцији изабраће продуценткиња Ивана Маринић Крагић и глумица и редитељка Бони Вилијамс.
Жири Међународне федерације филмских критичара чине Ренод Барониан, Мике Нафс и Алехандра Трељес.
На фестивалу ће бити додељене и награде Асоцијације филмских фестивала Србије (АФИФС) за најбоље филмове у поменутим категоријама по мишљењу критичара српске секције ФИПРЕСЦИ.
У фокусу фестивала биће кинематографија Северне Македоније.
У пратећем програму биће одржана Радионица младих критичара, МИОБ радионица за друштвене медије, еколошка панел дискусија „Последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом у НАТО агресији 1999. године - инспирација за кинематографе”, изложба „Трагови једног времена - Филмски плакат 1980-1989.” изложба „Мија Алексић - бити глумац” поводом стогодишњице рођења овог великана наше глуме, изложба плаката „Моменти фестивала”, панел Мреже киноприказивача Србије и промоције књига.
