Ватре и венци од цвећа: Празник који Руси славе исто као Срби - Ноћ Ивана Купале

Пре прославе се спаљују гранчице пелина што би требало да учеснике „очисти од злих духова”.

На овај дан су млади традиционално тражили будуће супружнике, а данас је „Ноћ Ивана Купале” само ноћно весеље.

Учесници шоуа излазе у парку „Брезова шума” у Зеленодољску у Татарстану. Народни празник „Ноћ Ивана Купале” посвећен је цветању и плодности.

Затим следи молитва. Људи се обраћају боговима и својим прецима. Стари Словени су веровали да им у овој ноћи преци могу послати знаке из другог света.

Неудате девојке на главама носе венце од брезових или јаворових грана, одевене у хаљине са тракама и цвећем, певају обредне песме, док их момци „нападају”, покушавајући да им украду украсе. На овај начин се девојке „упознају” са момцима.

Након тога се пали ватра и у њу баца жртвена храна (често палачинке), уз изговарање молитви. Тада почињу игре!

Празник се слави у ноћи између 6. и 7. јула . То је древни пагански празник посвећен врхунцу процвата природе и летњој дугодневици. Према веровању, од овог дана сунце се окреће ка зими и дани постају све краћи.

Када се изаберу парови, морају да запечате своју везу обредом „венчања” ватре и воде. Људи улазе у реку са венцима и бакљама.

Ватра се гаси у води, што је симбол „венчања”, а води се „предају” венци. Верује се да, ако венац потоне, брак неће бити срећан!

Ноћ се завршавала тако што се учесници голи купају све до свитања.

Кад падне ноћ, игра се „хоровод” (коло) око ватре, која симболизује сунце и вечити препород. Што јаче гори ватра, коло се брже игра.

После плеса, момци се построје, а девојке по рамену дотакну оног који им се допада и беже. Момци морају да ухвате „младу”, узму је за руку, заједно са њом прескачу ватру и на тај начин искушавају њихов савез.