https://sputnikportal.rs/20230713/hocemo-li-sahraniti-srpsko-crveno-zlato-kad-se-malinarima-najvise-isplati-da-im-rod--propadne-1158512796.html

Хоћемо ли сахранити српско „црвено злато“: Кад се малинарима највише „исплати“ да им род – пропадне

Хоћемо ли сахранити српско „црвено злато“: Кад се малинарима највише „исплати“ да им род – пропадне

Sputnik Србија

Уколико након покренуте акције државних институција, у које су укључене различите инспекције, тржиште малине не буде уређено, берба тог воћа које је увек било... 13.07.2023, Sputnik Србија

2023-07-13T18:31+0200

2023-07-13T18:31+0200

2023-07-13T18:30+0200

економија

економија

србија

србија – економија

малинари

тржиште

проблеми

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111162/45/1111624591_0:221:1281:941_1920x0_80_0_0_337b24bbfedba3d2c91ec6543ee8b857.jpg

То што раде извозници гаси српско малинарство, истиче он за Спутњик, уверен да ће држава ипак уредити тржиште, не дозволивши да дође до краха производње по којој смо препознатљиви. Србија је увек, уз Чиле и Пољску, зависно од године, међу три највећа произвођача „црвеног злата“ у свету.Радовић истиче да ових дана очекује извештаје инспекција које су на терену, до чега је дошло после низа састанака са министарком пољопривреде Јеленом Танасковић. Произвођачи којима хладњачари нису платили прошлогодишњу малину су, каже, дошли са захтевима да цена малине буде јединствена у Србији, да она за килограм не сме да буде испод три евра, што подразумева уређење тржишта и да буду санирани атарски путеви који су уништени у недавним поплавама. Без њих, напомиње он, нема брзог транспорта тог осетљивог воћа до хладњача. Извоз малине као осталог воћа заједноОве године Србија је од јануара до краја априла остварила извоз воћа у вредности од 227 милиона евра и највиша зарада је од извоза малина – 107,8 милиона евра.Ипак, произвођачи већ годинама незадовољни стањем на тржишту које диктирају велики хладњачари који откупом и извозом малине „купе кајмак“, последњих година смањују површину под засадима црвеног злата.Пре неколико дана, незадовољни ниском откупном ценом малине која је око 200 динара за килограм и не покрива трошкове производње, али и тиме што им још нису исплаћене малине прошлогодишњег рода, неколицина произвођача је на кратко блокирала пут ка Копаонику, на улазу у Брус.Министарство испоштовало реченоРадовић истиче да је Министарство пољопривреде до сада испоштовало оно што је најавило. Санација путева је, како истиче, кренула пре 15 дана и они се враћају у првобитно стање, јер је за осетљиву малину јако битно да на време стигне до складиштења како не би изгубила на квалитету.Истиче и да је било више састанака између сва три удружења произвођача малина и 18 највећих извозника.На предлог ресорног министарства, Народна банка Србије је одобрила мораторијум на кредите како би хладњачари могли, уместо да враћају кредите, да плате произвођачима оно што су им остали дужни.Сада би, како каже, главни посао требало да буде уређење тржишта, а потом да буду уведени прелевмани као што је то било за месо и млеко, што би спречило неконтролисан увоз малине.Инспекције на теренуТо уређење тржишта, како каже, подразумева контролу канала којима је стизала малина из увоза, контролу квалитета, праћење шта у земљу улази, на који начин. Радовић напомиње да се већ кренуло с тиме.Инспекције раде пуном паром и он каже да очекују да извештаји стигну што пре, можда и крајем ове седмице. Очекују и извештај комисије за заштиту конкурентности. Од тога шта буде садржано у тим извештајима зависиће даљи потези малинара. Уколико буду незадовољни предузеће нове кораке.У игри и обустава бербе„Ми имамо више решења –тражићемо да се обустави берба. У равничарским крајевима је обрано 60 посто, у брдско-планинским крајевима није ни 10 посто. Просек по једном берачу је од 25 до 30 килограма, 30 килограма по 200 динара то је 6000 динара. Дневница је 4000 динара, плус смештај и храна, то изађе негде око 6000 динара. Каква је економска рачуница онда брати малину“, пита се њен дугогодишњи произвођач.Боље је, како каже, да пропадне малина него да радимо за берача.Наш саговорник је, ипак, уверен да ће тржиште бити уређено, што подразумева контролу увоза и извоза, а то аутоматски значити и реалну цену малине. Да је тржиште у овом тренутку такво цена малине би сада била 350 динара за килограм, уместо што је диктирају монополисти, велики хладњачари и извозници па је за 100 динара по килограму мања, наводи Радовић.Увозом мање квалитетне и јефтине украјинске и пољске малине и мешањем са нашом које западно тржиште посебно тражи, оборили су квалитет домаће, али и изазвали вишак малине да би јој оборили цену и лакше је продали у иностранству, објашњава наш саговорник.У годинама када су извозници добро зарађивали нису делили профит са нама, па нека не деле ни губитак, огорчен је наш саговорник.Уколико другог начина не буде, уз одустајање од брања малине ове године, друга варијанта је блокада, али не путева како грађани не би имали проблем, него највећих хладњачара, које би блокирали њихови кооперанти.У сваком случају, проблем мора бити решен што пре, закључио је Радовић.

србија

2023

Вести

sr_RS

економија, србија, србија – економија, малинари, тржиште, проблеми