https://sputnikportal.rs/20230714/zastrasujuca-prirodna-pojava-nad-zrenjaninom-meteorolog-objasnio-o-cemu-je-tacno-rec-video-1158565584.html
Застрашујућа природна појава над Зрењанином: Метеоролог објаснио о чему је тачно реч /видео/
Застрашујућа природна појава над Зрењанином: Метеоролог објаснио о чему је тачно реч /видео/
Sputnik Србија
Вишедневни тропски талас у Србији у четвртак је касно поподне прекинут невременом, пљусковима и градом величине лоптице за пингпонг. Над једним од градова у... 14.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-14T20:19+0200
2023-07-14T20:19+0200
2023-07-14T20:19+0200
друштво
друштво
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111981/21/1119812103_0:199:1921:1279_1920x0_80_0_0_0acae72b4996f11c4f59dd96e098afbd.jpg
На друштвеним мрежама деле се снимци из Зрењанина на коме се види тај призор, а реч је о такозваном суперћелијском облаку.Шта је суперћелијски облакМетеоролог Недељко Тодоровић објашњава за "Блиц" да је реч о јаком грмљавинском облаку који је изузетно изражен и зато се и зове суперћелија. Наиме, грмљавинска ћелија је код њега велика у односу на мање када су интензитети пљуска, града и грмљавине мањи.Дешава се у свим деловима света„Суперћелија значи јака грмљавинска ћелија и облак. Присутан је свуда на земаљској кугли и то није ексклузива, само је у питању јак грмљавински облак и у неким регионима је мало јачи. Има га у и Африци сваки дан, јавља се и у Русији, Скандинавији, Америци“,објашњава Тодоровић.Како каже, јавља се и код нас, а лети је редовна појава.„Јуче их је било седам, осам или десет. Такав облак када се развије има животни век један сат, може да буде и пола сата и више до два сата. Али, када се развије, за 10-15 минута из ничега настане, након што му истекне животни век почиње да се распада и ниче други облак поред њега“, објашњава Тодоровић.Према речима овог метеорологa, када се један суперћелијски облак распадне, други никне и види се промењивост локације. Онај који ниче има своју путању.Доносе непогоде, у Америци и торнада„Креће се као сви други. Уједначено. Смер кретања им је прилично исти. И тамо где се нађу дају пљускове, град, непогоду. Типична летња непогода је у питању. У Америци су можда мало израженији зато што се у оквиру грмљавинских облака јављају и торнада. То је продужетак из грмљавинског облака који као труба или туба допире до земље и има јако вртложно окретање. У том случају је у питању изузетно јак грмљавински облак“, објашњава наш чувени метеоролог, преноси Блиц.Уочени прво у Словенији, развили се и у ВојводиниОсим у Америци, јављају се и у скоро свим деловима Европе, али гледајући на годишњем нивоу, суперћелијски облаци су чешћа појава у западној и средњој Европи него код нас.„Суперћелијски облаци нису ништа неуобичајено. Уочени су претходно још у Словенији, али мноштво кумулонимбуса - грмљавинских облака се кретало преко севера Хрватске, Славоније према Војводини. Појединачни облаци нису дошли из Словеније до нас, јер, као што сам рекао, имају животни век један сат. Крећу се, распадну и ничу нови. Читав систем тако функционише“, каже Тодоровић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111981/21/1119812103_0:0:1705:1279_1920x0_80_0_0_1f0b8d08b9dd78f93b7a0196a2f478f1.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво
друштво, србија – друштво
Застрашујућа природна појава над Зрењанином: Метеоролог објаснио о чему је тачно реч /видео/
Вишедневни тропски талас у Србији у четвртак је касно поподне прекинут невременом, пљусковима и градом величине лоптице за пингпонг. Над једним од градова у Војводини, Зрењанином, забележен је и тамни, застрашујући облак, који као да се у концентричним круговима спушта на град.
На друштвеним мрежама деле се снимци из Зрењанина на коме се види тај призор, а реч је о такозваном суперћелијском облаку.
Шта је суперћелијски облак
Метеоролог Недељко Тодоровић објашњава за
"Блиц" да је реч о јаком грмљавинском облаку који је изузетно изражен и зато се и зове суперћелија.
Наиме, грмљавинска ћелија је код њега велика у односу на мање када су интензитети пљуска, града и грмљавине мањи.
Дешава се у свим деловима света
„Суперћелија значи јака грмљавинска ћелија и облак. Присутан је свуда на земаљској кугли и то није ексклузива, само је у питању јак грмљавински облак и у неким регионима је мало јачи. Има га у и Африци сваки дан, јавља се и у Русији, Скандинавији, Америци“,објашњава Тодоровић.
Како каже, јавља се и код нас, а лети је редовна појава.
„Јуче их је било седам, осам или десет. Такав облак када се развије има животни век један сат, може да буде и пола сата и више до два сата. Али, када се развије, за 10-15 минута из ничега настане, након што му истекне животни век почиње да се распада и ниче други облак поред њега“, објашњава Тодоровић.
Према речима овог метеорологa, када се један суперћелијски облак распадне, други никне и види се промењивост локације. Онај који ниче има своју путању.
Доносе непогоде, у Америци и торнада
„Креће се као сви други. Уједначено. Смер кретања им је прилично исти. И тамо где се нађу дају пљускове, град, непогоду. Типична летња непогода је у питању. У Америци су можда мало израженији зато што се у оквиру грмљавинских облака јављају и торнада. То је продужетак из грмљавинског облака који као труба или туба допире до земље и има јако вртложно окретање. У том случају је у питању изузетно јак грмљавински облак“, објашњава наш чувени метеоролог, преноси Блиц.
Уочени прво у Словенији, развили се и у Војводини
Осим у Америци, јављају се и у скоро свим деловима Европе, али гледајући на годишњем нивоу, суперћелијски облаци су чешћа појава у западној и средњој Европи него код нас.
„Суперћелијски облаци нису ништа неуобичајено. Уочени су претходно још у Словенији, али мноштво кумулонимбуса - грмљавинских облака се кретало преко севера Хрватске, Славоније према Војводини. Појединачни облаци нису дошли из Словеније до нас, јер, као што сам рекао, имају животни век један сат. Крећу се, распадну и ничу нови. Читав систем тако функционише“, каже Тодоровић.