https://sputnikportal.rs/20230720/andreas-drezen-da-bismo-promenili-svet-potrebne-su-nove-vrednosti-i--hrabro-srce-1158852752.html
Андреас Дрезен: Да бисмо променили свет потребне су нове вредности и – храбро срце
Андреас Дрезен: Да бисмо променили свет потребне су нове вредности и – храбро срце
Sputnik Србија
Када сам чуо да сам добио награду „Александар Лифка“ за животно дело, помислио сам: „Шта?“ Био сам у Дрездену, на пробама и добио сам мејл од фестивала: „Јее... 20.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-20T17:39+0200
2023-07-20T17:39+0200
2023-07-20T23:54+0200
култура
србија
култура
фестивал европског филма палић
филм
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/14/1158851949_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_30d49be25bc17ad1f068f36468a65ef6.jpg
Обично када добијете такву награду, сугеришу вам да је можда време да се зауставите, завршите каријеру, али ја то не желим, напомиње Дрезен.Немачки редитељ открива да је са радошћу прихватио долазак на ово дивно језеро, међу веома гостољубиве људе, на место јединствено и по сусретима са колегама и разговорима са публиком.Обични људи су ми најзанимљивијиДрезен је стари знанац палићке публике. За филм „Седмо небо“ је на Палићу 2008. године освојио „Палићки торањ“ за најбољу режију, а за причу о смрти која слави живот – „Заустављен на путу“ три године касније „Златни торањ“ за најбољи филм.Прошле године је палићки фестивал отворио његов последњи филм „Рабије Курназ против Џорџа В. Буша“ о борби мајке против система бирократије , спремне да због свог сина иде све до америчког председника.И у свом новом филму „From Hilde with love“ доноси причу о још једној снажној жени која се бори протов нацистичког система.„У средишту је љубавна прича. Хилда се заљубљује у члана покрета отпора. Није много образована жена, секретарица је. Рекли бисмо обична жена, а мени су обични људи најзанимљивији. Она следи своје срце и хапсе је. Осуђена је на смртну казну. У затвору је родила дете, дојила га је девет месеци и након тога је погубљена. С једне стране то је топла љубавна прича о снажној жени, а с друге врло тужна прича. Њен син је преживео, сада има осамдесет година и живи у Берлину, упознао сам га. Носи у себи храброст својих родитеља тако да није све црно. Нешто је преживело и то је заправо прича да је могуће мењати свет ако желимо“, каже Дрезен за Спутњик.Потребне нове вредностиСвет у коме данас живимо, каже, није баш у најбољем стању и то, једноставно, сви видимо. Велики уметник сматра да постоје и начини да се тај свет – поправи.Он објашњава и због чега му је у филму увек потребна нада.„Мислим да је биоскоп лепа ствар. Људи из различитих земаља, различитог животног искуства уђе у ту мрачну просторију, појави се светло на великом платну, видимо причу и емоције које делимо и чак и ако смо различити смејемо се или плачемо у исто време. То је важно, јер биоскоп није само место за гледање филмова, већ једно друштвено место где размењујемо емоције. Јуче сам гледао нови филм Кена Лоуча и сви су плакали. Било је дивно бити у тој групи људи. То ми даје наду да делим емоције са толико других људи из различитих крајева света. Из тог разлога, чак и када причамо мрачне друштвене и политичке приче, важно је да имамо наду. Лоучов филм је на крају као бајка, али чак ми и та бајка даје наду да могу да унесем то у свој свакодневни живот. То је важно за нас, јер сви морамо да преживимо у условима који нису нимало лаки. Ако издвојите време, дате новац да одете у биоскоп, то не треба да вас уништи, већ охрабри“.Деца – публика будућностиДрезен открива и планове везане за следећи филм.„Већ сам завршио сценарио за дечији филм. Снимио сам пре неколико година филм за децу и сада желим да то поновим. Мислим да као редитељ морате да урадите нешто за младу публику, да их доведете у биоскоп, да им покажете да је то лепо место. Креирање приче за децу је можда најтеже, али и најважније, јер је то публика будућности па се надам да ће мој следећи филм бити бајка за децу.О променама у филмској индустрији, о томе колико интернет и скрининг платформе могу угрозити филм и биоскоп, редитељ каже да је постало тешко са стриминг сервисима, јер удаљавају младе од биоскопа.„Срећом проналазимо начине да привучемо публику и у биоскоп. Веома је важно причати своје приче. Можда Американци могу боље да испричају причу о откривању галаксије, али не могу да креирају приче о Београду. То је задатак за српске филмске ствараоце и то је задатак који треба да следимо. Ако дате публици осећај да говорите нешто о њиховом животу и дате им нешто што могу да понесу са собом када крену кући, онда се надам да ће се вратити у биоскоп“, наглашава Дрезен.
https://sputnikportal.rs/20230719/film-genijalne-margarete-fon-trote-zena-ispred-svog-vremena-marija-jakovljevic-1158818205.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/14/1158851949_72:0:1209:853_1920x0_80_0_0_1dbb5ef6de8f30760329e743a8f40a79.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
србија, култура, фестивал европског филма палић, филм
србија, култура, фестивал европског филма палић, филм
Андреас Дрезен: Да бисмо променили свет потребне су нове вредности и – храбро срце
17:39 20.07.2023 (Освежено: 23:54 20.07.2023) Када сам чуо да сам добио награду „Александар Лифка“ за животно дело, помислио сам: „Шта?“ Био сам у Дрездену, на пробама и добио сам мејл од фестивала: „Јее, Палић“. А онда следеће што сам помислио: „Награда за животно дело? Ала сам стар!“, каже редитељ Андреас Дрезен, добитник награде „Александар Лифка“.
Обично када добијете такву награду, сугеришу вам да је можда време да се зауставите, завршите каријеру, али ја то не желим, напомиње Дрезен.
Немачки редитељ открива да је са радошћу прихватио долазак на ово дивно језеро, међу веома гостољубиве људе, на место јединствено и по сусретима са колегама и разговорима са публиком.
Обични људи су ми најзанимљивији
Дрезен је стари знанац палићке публике. За филм „Седмо небо“ је на Палићу 2008. године освојио „Палићки торањ“ за најбољу режију, а за причу о смрти која слави живот – „Заустављен на путу“ три године касније „Златни торањ“ за најбољи филм.
Прошле године је палићки фестивал отворио његов последњи филм „Рабије Курназ против Џорџа В. Буша“ о борби мајке против система бирократије , спремне да због свог сина иде све до америчког председника.
И у свом новом филму „From Hilde with love“ доноси причу о још једној снажној жени која се бори протов нацистичког система.
„У средишту је љубавна прича. Хилда се заљубљује у члана покрета отпора. Није много образована жена, секретарица је. Рекли бисмо обична жена, а мени су обични људи најзанимљивији. Она следи своје срце и хапсе је. Осуђена је на смртну казну. У затвору је родила дете, дојила га је девет месеци и након тога је погубљена. С једне стране то је топла љубавна прича о снажној жени, а с друге врло тужна прича. Њен син је преживео, сада има осамдесет година и живи у Берлину, упознао сам га. Носи у себи храброст својих родитеља тако да није све црно. Нешто је преживело и то је заправо прича да је могуће мењати свет ако желимо“, каже Дрезен за Спутњик.
Свет у коме данас живимо, каже, није баш у најбољем стању и то, једноставно, сви видимо. Велики уметник сматра да постоје и начини да се тај свет – поправи.
„Потребне су нам нове вредности, не само капиталистичке вредности којима смо оптерећени. Понекад сви ми имамо осећај да смо сувише мали да бисмо решили велике проблеме, али могуће је учинити нешто. Зато су јунаци мојих филмова наизглед мали људи који успевају да превазиђу систем. Морамо да превладамо систем који нам говори да уништавамо животну средину, да се боримо једни против других. Можемо и морамо да се супроставимо томе, колико год мислили да смо као појединци мали и немоћни“, сматра Дрезен.
Он објашњава и због чега му је у филму увек потребна нада.
„Мислим да је биоскоп лепа ствар. Људи из различитих земаља, различитог животног искуства уђе у ту мрачну просторију, појави се светло на великом платну, видимо причу и емоције које делимо и чак и ако смо различити смејемо се или плачемо у исто време. То је важно, јер биоскоп није само место за гледање филмова, већ једно друштвено место где размењујемо емоције. Јуче сам гледао нови филм Кена Лоуча и сви су плакали. Било је дивно бити у тој групи људи. То ми даје наду да делим емоције са толико других људи из различитих крајева света. Из тог разлога, чак и када причамо мрачне друштвене и политичке приче, важно је да имамо наду. Лоучов филм је на крају као бајка, али чак ми и та бајка даје наду да могу да унесем то у свој свакодневни живот. То је важно за нас, јер сви морамо да преживимо у условима који нису нимало лаки. Ако издвојите време, дате новац да одете у биоскоп, то не треба да вас уништи, већ охрабри“.
Деца – публика будућности
Дрезен открива и планове везане за следећи филм.
„Већ сам завршио сценарио за дечији филм. Снимио сам пре неколико година филм за децу и сада желим да то поновим. Мислим да као редитељ морате да урадите нешто за младу публику, да их доведете у биоскоп, да им покажете да је то лепо место. Креирање приче за децу је можда најтеже, али и најважније, јер је то публика будућности па се надам да ће мој следећи филм бити бајка за децу.
О променама у филмској индустрији, о томе колико интернет и скрининг платформе могу угрозити филм и биоскоп, редитељ каже да је постало тешко са стриминг сервисима, јер удаљавају младе од биоскопа.
„Срећом проналазимо начине да привучемо публику и у биоскоп. Веома је важно причати своје приче. Можда Американци могу боље да испричају причу о откривању галаксије, али не могу да креирају приче о Београду. То је задатак за српске филмске ствараоце и то је задатак који треба да следимо. Ако дате публици осећај да говорите нешто о њиховом животу и дате им нешто што могу да понесу са собом када крену кући, онда се надам да ће се вратити у биоскоп“, наглашава Дрезен.