- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Андреас Дрезен: Да бисмо променили свет потребне су нове вредности и – храбро срце

© Фото : Фестивал европског филма Палић/Дамир ВујковићАндреас Дрезен
Андреас Дрезен - Sputnik Србија, 1920, 20.07.2023
Пратите нас
Када сам чуо да сам добио награду „Александар Лифка“ за животно дело, помислио сам: „Шта?“ Био сам у Дрездену, на пробама и добио сам мејл од фестивала: „Јее, Палић“. А онда следеће што сам помислио: „Награда за животно дело? Ала сам стар!“, каже редитељ Андреас Дрезен, добитник награде „Александар Лифка“.
Обично када добијете такву награду, сугеришу вам да је можда време да се зауставите, завршите каријеру, али ја то не желим, напомиње Дрезен.
Немачки редитељ открива да је са радошћу прихватио долазак на ово дивно језеро, међу веома гостољубиве људе, на место јединствено и по сусретима са колегама и разговорима са публиком.

Обични људи су ми најзанимљивији

Дрезен је стари знанац палићке публике. За филм „Седмо небо“ је на Палићу 2008. године освојио „Палићки торањ“ за најбољу режију, а за причу о смрти која слави живот – „Заустављен на путу“ три године касније „Златни торањ“ за најбољи филм.
Прошле године је палићки фестивал отворио његов последњи филм „Рабије Курназ против Џорџа В. Буша“ о борби мајке против система бирократије , спремне да због свог сина иде све до америчког председника.
И у свом новом филму „From Hilde with love“ доноси причу о још једној снажној жени која се бори протов нацистичког система.
„У средишту је љубавна прича. Хилда се заљубљује у члана покрета отпора. Није много образована жена, секретарица је. Рекли бисмо обична жена, а мени су обични људи најзанимљивији. Она следи своје срце и хапсе је. Осуђена је на смртну казну. У затвору је родила дете, дојила га је девет месеци и након тога је погубљена. С једне стране то је топла љубавна прича о снажној жени, а с друге врло тужна прича. Њен син је преживео, сада има осамдесет година и живи у Берлину, упознао сам га. Носи у себи храброст својих родитеља тако да није све црно. Нешто је преживело и то је заправо прича да је могуће мењати свет ако желимо“, каже Дрезен за Спутњик.
© Фото : Фестивал европског филма Палић/Дамир ВујковићРедитељ Андреас Дрезен, добитник награде „Александар Лифка“.
Редитељ Андреас Дрезен, добитник награде „Александар Лифка“. - Sputnik Србија, 1920, 20.07.2023
Редитељ Андреас Дрезен, добитник награде „Александар Лифка“.

Потребне нове вредности

Свет у коме данас живимо, каже, није баш у најбољем стању и то, једноставно, сви видимо. Велики уметник сматра да постоје и начини да се тај свет – поправи.
„Потребне су нам нове вредности, не само капиталистичке вредности којима смо оптерећени. Понекад сви ми имамо осећај да смо сувише мали да бисмо решили велике проблеме, али могуће је учинити нешто. Зато су јунаци мојих филмова наизглед мали људи који успевају да превазиђу систем. Морамо да превладамо систем који нам говори да уништавамо животну средину, да се боримо једни против других. Можемо и морамо да се супроставимо томе, колико год мислили да смо као појединци мали и немоћни“, сматра Дрезен.
Он објашњава и због чега му је у филму увек потребна нада.
„Мислим да је биоскоп лепа ствар. Људи из различитих земаља, различитог животног искуства уђе у ту мрачну просторију, појави се светло на великом платну, видимо причу и емоције које делимо и чак и ако смо различити смејемо се или плачемо у исто време. То је важно, јер биоскоп није само место за гледање филмова, већ једно друштвено место где размењујемо емоције. Јуче сам гледао нови филм Кена Лоуча и сви су плакали. Било је дивно бити у тој групи људи. То ми даје наду да делим емоције са толико других људи из различитих крајева света. Из тог разлога, чак и када причамо мрачне друштвене и политичке приче, важно је да имамо наду. Лоучов филм је на крају као бајка, али чак ми и та бајка даје наду да могу да унесем то у свој свакодневни живот. То је важно за нас, јер сви морамо да преживимо у условима који нису нимало лаки. Ако издвојите време, дате новац да одете у биоскоп, то не треба да вас уништи, већ охрабри“.

Деца – публика будућности

Дрезен открива и планове везане за следећи филм.
„Већ сам завршио сценарио за дечији филм. Снимио сам пре неколико година филм за децу и сада желим да то поновим. Мислим да као редитељ морате да урадите нешто за младу публику, да их доведете у биоскоп, да им покажете да је то лепо место. Креирање приче за децу је можда најтеже, али и најважније, јер је то публика будућности па се надам да ће мој следећи филм бити бајка за децу.
О променама у филмској индустрији, о томе колико интернет и скрининг платформе могу угрозити филм и биоскоп, редитељ каже да је постало тешко са стриминг сервисима, јер удаљавају младе од биоскопа.
„Срећом проналазимо начине да привучемо публику и у биоскоп. Веома је важно причати своје приче. Можда Американци могу боље да испричају причу о откривању галаксије, али не могу да креирају приче о Београду. То је задатак за српске филмске ствараоце и то је задатак који треба да следимо. Ако дате публици осећај да говорите нешто о њиховом животу и дате им нешто што могу да понесу са собом када крену кући, онда се надам да ће се вратити у биоскоп“, наглашава Дрезен.
Филм „Ингеборг Бахман – Путовање у пустињу“ Маргарете фон Троте приказан је на Фестивалу европског филма Палић - Sputnik Србија, 1920, 19.07.2023
КУЛТУРА
Филм генијалне Маргарете фон Троте: Жена испред свог времена
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала