https://sputnikportal.rs/20230722/evropljani-sve-siromasniji-kako-je-prosecna-zemlja-eu-postala-losija-od-svih-drzava-sad-1158933321.html
Европљани све сиромашнији: Како је просечна земља ЕУ постала лошија од свих држава САД
Европљани све сиромашнији: Како је просечна земља ЕУ постала лошија од свих држава САД
Sputnik Србија
Куповна моћ се практично у свим европским земљама смањује из месеца у месец. 22.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-22T20:54+0200
2023-07-22T20:54+0200
2023-07-22T20:54+0200
економија
економија
свет – економија
свет
европска унија (еу)
сједињене америчке државе
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1e/1132913267_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e9a0ecc1e21c633f3e276528050c83df.jpg
Деценијама су Европљани из генерације у генерацију економски постајали све богатији. Али тој срећној причи дошао је крај, јер су у последњих годину дана Европљани постали све сиромашнији, пише амерички „Вол стрит џурнал“.Куповна моћ опада из месеца у месецКуповна моћ се практично у свим европским земљама смањује из месеца у месец - Французи једу мање деликатеса, а уз то пију мање црног вина, Шпанци штеде на маслиновом уљу, Финци пале сауне у ветровитим данима када је струја јефтинија, наводи амерички медиј.У Немачкој је потрошња меса и млека пала на најнижи ниво у последње три деценије, а тржиште органске хране, које је донедавно било у метеорском успону, сада је у једнаком метеорском паду.У Италији се сазивају кризни састанци због цена тестенина које су порасле дупло више од инфлације. У различитим земљама има на стотине сличних примера, а због пада потрошње Европа је почетком године запала у рецесију.Садашње стање у коме се Европа налази није се десило преко ноћи. Њено становништво је све старије, а поред тога, Европљани преферирају све више слободног времена и краћу радну недељу, што је годинама успоравало привредни раст и смањило продуктивност. Затим је уследила пандемија ковид-19 и сукоб у Украјини, што је резултирало прекидом глобалних ланаца снабдевања и наглим порастом цена енергије и хране.Реакције влада погоршале проблемРеакције влада широм континента само су погоршале проблем, јер су се, да би сачували радна места, властодршци углавном определили за модел субвенција које су усмерили према послодавцима, што је грађане – потрошаче – довело у незавидан положај када су цене у продавницама скочиле. За разлику од Европљана, Американци су имали вишеструку корист од јефтине енергије и пакета помоћи које је њихова влада усмерила углавном према грађанима уместо према послодавцима како би их подстакла да троше.Европа иначе има моћну извозну индустрију, а у прошлости су се становници могли ослонити на њу. Међутим, Кина, која представља кључно европско тржиште, такође је у економским проблемима, који се потом преливају на Европу, наводи амерички медиј.Високи трошкови енергије и огромна инфлација каква није виђена од 1970-их смањују конкурентност европских произвођача на међународним тржиштима и нарушавају некада хармоничне радне односе на континенту. Са успоравањем глобалне трговине, зависност Европе од извоза – који чини око 50 одсто БДП-а еврозоне у поређењу са 10 одсто у Сједињеним Америчким Државама – постаје слабост.Пад потрошње и платаПрема подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), потрошња у 20 земаља чланица еврозоне смањена је за око један одсто од краја 2019. године. С друге стране, у САД је у истом периоду порасла за скоро девет одсто. Европска унија сада чини око 18 одсто укупне светске потрошње, а САД око 28 одсто. Пре петнаест година, ЕУ и САД су чиниле око четвртине укупне светске потрошње.Прилагођено инфлацији и куповној моћи, плате су пале за отприлике три одсто од 2019. у Немачкој, 3,5 одсто у Италији и Шпанији и шест одсто у Грчкој. С друге стране, реалне плате у САД су порасле за око 6 одсто у истом периоду, пише „Вол стрит џурнал“.Просечна земља ЕУ сиромашнија од америчких државаПрема подацима ММФ-а, привреда еврозоне је у последњих 15 година порасла за око шест одсто, а САД чак 82 одсто.Директна последица овога је да је просечна земља ЕУ сиромашнија од свих држава у САД, осим Ајдаха и Мисисипија. Ако се тренутни тренд настави до 2035. године, разлика између економске производње по глави становника у САД и ЕУ биће велика као и између Јапана и Еквадора.С обзиром на све већи трошак задуживања и потребу европских влада да повећају војну потрошњу, економисти очекују повећање пореза, што ствара додатни притисак на потрошаче. А порези у Европи су већ високи у поређењу са другим богатим земљама на око 40-45 одсто БДП-а, у поређењу са 27 одсто у САД. Амерички радници примају скоро три четвртине својих плата, док француски и немачки радници задржавају само половину онога што зарађују, наводи амерички медиј.
https://sputnikportal.rs/20230704/evropa-ima-neocekivanog-ekonomskog-bolesnika-cija-bolest-bi-mogla-da-se-prosiri-na-sve-1158074491.html
https://sputnikportal.rs/20230629/evrozona-u-recesiji-zatisje-pred-buru-1156989280.html
сједињене америчке државе
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, свет – економија, свет, европска унија (еу), сједињене америчке државе
економија, свет – економија, свет, европска унија (еу), сједињене америчке државе
Европљани све сиромашнији: Како је просечна земља ЕУ постала лошија од свих држава САД
Куповна моћ се практично у свим европским земљама смањује из месеца у месец.
Деценијама су Европљани из генерације у генерацију економски постајали све богатији. Али тој срећној причи дошао је крај, јер су у последњих годину дана Европљани постали све сиромашнији,
пише амерички „Вол стрит џурнал“.
Куповна моћ опада из месеца у месец
Куповна моћ се практично у свим европским земљама смањује из месеца у месец - Французи једу мање деликатеса, а уз то пију мање црног вина, Шпанци штеде на маслиновом уљу, Финци пале сауне у ветровитим данима када је струја јефтинија, наводи амерички медиј.
У Немачкој је потрошња меса и млека пала на најнижи ниво у последње три деценије, а тржиште органске хране, које је донедавно било у метеорском успону, сада је у једнаком метеорском паду.
У Италији се сазивају кризни састанци због цена тестенина које су порасле дупло више од инфлације. У различитим земљама има на стотине сличних примера, а због пада потрошње Европа је почетком године запала у рецесију.
Садашње стање у коме се Европа налази није се десило преко ноћи. Њено становништво је све старије, а поред тога, Европљани преферирају све више слободног времена и краћу радну недељу, што је годинама успоравало привредни раст и смањило продуктивност. Затим је уследила пандемија ковид-19 и сукоб у Украјини, што је резултирало прекидом глобалних ланаца снабдевања и наглим порастом цена енергије и хране.
Реакције влада погоршале проблем
Реакције влада широм континента само су погоршале проблем, јер су се, да би сачували радна места, властодршци углавном определили за модел субвенција које су усмерили према послодавцима, што је грађане – потрошаче – довело у незавидан положај када су цене у продавницама скочиле. За разлику од Европљана, Американци су имали вишеструку корист од јефтине енергије и пакета помоћи које је њихова влада усмерила углавном према грађанима уместо према послодавцима како би их подстакла да троше.
Европа иначе има моћну извозну индустрију, а у прошлости су се становници могли ослонити на њу. Међутим, Кина, која представља кључно европско тржиште, такође је у економским проблемима, који се потом преливају на Европу, наводи амерички медиј.
Високи трошкови енергије и огромна инфлација каква није виђена од 1970-их смањују конкурентност европских произвођача на међународним тржиштима и нарушавају некада хармоничне радне односе на континенту. Са успоравањем глобалне трговине, зависност Европе од извоза – који чини око 50 одсто БДП-а еврозоне у поређењу са 10 одсто у Сједињеним Америчким Државама – постаје слабост.
Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), потрошња у 20 земаља чланица еврозоне смањена је за око један одсто од краја 2019. године. С друге стране, у САД је у истом периоду порасла за скоро девет одсто. Европска унија сада чини око 18 одсто укупне светске потрошње, а САД око 28 одсто. Пре петнаест година, ЕУ и САД су чиниле око четвртине укупне светске потрошње.
Прилагођено инфлацији и куповној моћи, плате су пале за отприлике три одсто од 2019. у Немачкој, 3,5 одсто у Италији и Шпанији и шест одсто у Грчкој. С друге стране, реалне плате у САД су порасле за око 6 одсто у истом периоду, пише „Вол стрит џурнал“.
Просечна земља ЕУ сиромашнија од америчких држава
Према подацима ММФ-а, привреда еврозоне је у последњих 15 година порасла за око шест одсто, а САД чак 82 одсто.
Директна последица овога је да је просечна земља ЕУ сиромашнија од свих држава у САД, осим Ајдаха и Мисисипија. Ако се тренутни тренд настави до 2035. године, разлика између економске производње по глави становника у САД и ЕУ биће велика као и између Јапана и Еквадора.
С обзиром на све већи трошак задуживања и потребу европских влада да повећају војну потрошњу, економисти очекују повећање пореза, што ствара додатни притисак на потрошаче. А порези у Европи су већ високи у поређењу са другим богатим земљама на око 40-45 одсто БДП-а, у поређењу са 27 одсто у САД. Амерички радници примају скоро три четвртине својих плата, док француски и немачки радници задржавају само половину онога што зарађују, наводи амерички медиј.
