https://sputnikportal.rs/20230722/sramota-za-svet---nagrada-ursuliza-mir-1158901279.html
Срамота за свет - награда Урсули….за мир
Срамота за свет - награда Урсули….за мир
Sputnik Србија
Светску награду за мир и слободу, коју у име Европске комисије прима Урсула фон дер Лајен треба схватити као политички манифест – у последње време овакве... 22.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-22T17:54+0200
2023-07-22T17:54+0200
2023-07-22T17:54+0200
свет
свет
свет – политика
урсула фон дер лајен
европска комисија
награда
нобелова награда за мир
ун
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110984/46/1109844663_0:0:3217:1810_1920x0_80_0_0_e757dbc00539d1759c9e25458f9944b2.jpg
Овако вест да је Светски конгрес правника, чији се самит управо завршава у седишту УН у Њујорку, одлучио да овогодишња Светска награда за мир и слободу припадне Европској комисији и њеној председници Урсули фон дер Лајен коментарише професор међународног кривичног права и председник Српског удружења за међународно кривично право, проф. др Срето Ного.Парадокс је у томе што се ради о најратоборнијој Европској комисији и њеној најратоборнијој председници у историји ЕУ. Урсула фон дер Лајен, као и Европска комисија не да нису ни на који начин допринели светском миру, већ су свим својим снагама допринели разбуктавању рата у Украјини, коментарише он.Препорука за награду за мир – ратоборна политикаНаш саговорник подсећа да је Урсула фон дер Лајен виђена за идућег генералног секретара НАТО-а, те да ни не чуди што говори оно што овај војни савез мисли. Са друге стране поставља се питање како неко ко пледира да обавља највишу политичку функцију у једном, несумњиво ратоборном војном савезу, прима награду за мир.Али и за ту функцију њу су препоручили поступци из прошлости, поготово од почетка украјинске кризе.Урсула фон дер Лајен једна је од најзаслужнијих за увођење принципа „ко није са нама, тај је против нас“, додаје он.Не само да је вербално распиривала сукоб подржавајући Украјину, Урсула фон дер Лајен била је и остала је један од најзагриженијих заговорника слања оружја и финансијске подршке кијевском режиму.Са друге стране, свесрдно се залагала за пљачку и конфисковање руске имовине у иностранству, као и за њену политичку изолацију. Можда је највећи неуспех доживела када је, заједно са француским председником Емануелом Макроном, априла ове године, посетила Пекинг са циљем да Кину преведе на страну Запада. Тада је од кинеских власти добила „специјалан третман“. Није учествовала на најважнијим деловима сусрета са кинеским председником Си Ђинпингом, а на крају је испраћена кући редовним летом, док је Макрон наставио посету уз државнички третман.Награда по наређењуСветски правни конгрес је, како на његовом веб сајту стоји, невладина организација која има статус консултативног тела Економског и социјалног савета (ЕКОСОК-а), специјализоване организације УН.Формално-правно, Светски конгрес правника јесте невладина организација, али било би занимљиво видети ко је финансира, који су њени доприноси миру и чиме је заслужила да је ЕКОСОК упосли као консултанта, објашњава Ного.Награде за „мир и развој демократије“, које су инфлацију доживеле након опада Берлинског зида, често се означавају као контроверзне; не само зато што их има много, већ и зато што уз њих увек иде питање о подобности добитника.Чак је и Нобелова награда за мир постала и из године у годину постаје све више предмет критике. На пример, већ поменути Барак Обама је Нобелову награду за мир добио као аванс, пре него што је крочио у Овални кабинет, као подстицај да води мирољубиву политику.Обама не само да није оправдао очекивања и не само да је бомбама засипао већи део Блиског истока, већ се вратио политици подршке државним ударима у Латинској Америци, подржавши државни удар у Хондурасу 2009. Обами уз раме стоји и етиопски премијер Абиј Хамед Али, који је непуних годину дана пошто је примио Нобелову награду за мир 2019, отпочео крвави грађански рат у својој земљи.У последње време лауреати Нобелове награде су НВО активисти и организације из држава Источне Европе, у својим земљама често означени као страни агенти (по томе одакле прикупљају средства за своје активности) иза чијих (јавно прокламованих) циљева заправо стоје циљеви насилне промене власти и извођење „обојених револуција.Политичке конотације нису поштеђене ни награде из других области. Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти примио је маја ове године награду Бечког економског форума за допринос економском развоју на „националном и регионалном нивоу“. Треба ли подсећати колико је ограничавајућих економских мера донела Куртијева влада према Србији?
https://sputnikportal.rs/20230423/amerika-bi-agresivno-da-obuzda-kinu--kakva-je-tu-uloga-makrona-i--ursule-fon-der-lajen-1154520498.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, урсула фон дер лајен, европска комисија, награда, нобелова награда за мир, ун
свет, свет – политика, урсула фон дер лајен, европска комисија, награда, нобелова награда за мир, ун
Срамота за свет - награда Урсули….за мир
Светску награду за мир и слободу, коју у име Европске комисије прима Урсула фон дер Лајен треба схватити као политички манифест – у последње време овакве награде додељују се само идејно-политички подобним личностима. И Обама је добио Нобелову награду за мир, а водио је толике ратове. То и није вест, више је срамота за свет.
Овако вест да је Светски конгрес правника, чији се самит управо завршава у седишту УН у Њујорку, одлучио да овогодишња Светска награда за мир и слободу припадне Европској комисији и њеној председници Урсули фон дер Лајен коментарише професор међународног кривичног права и председник Српског удружења за међународно кривично право, проф. др Срето Ного.
Парадокс је у томе што се ради о најратоборнијој Европској комисији и њеној најратоборнијој председници у историји ЕУ. Урсула фон дер Лајен, као и Европска комисија не да нису ни на који начин допринели светском миру, већ су свим својим снагама допринели разбуктавању рата у Украјини, коментарише он.
„Њене су поруке биле малтене оно што и НАТО мисли“, каже Ного.
Препорука за награду за мир – ратоборна политика
Наш саговорник подсећа да је Урсула фон дер Лајен виђена за идућег генералног секретара НАТО-а, те да ни не чуди што говори оно што овај војни савез мисли. Са друге стране поставља се питање како неко ко пледира да обавља највишу политичку функцију у једном, несумњиво ратоборном војном савезу, прима награду за мир.
Али и за ту функцију њу су препоручили поступци из прошлости, поготово од почетка украјинске кризе.
„Она је јавно подржала Украјину и била је једна од водећих личности у ЕУ која се залагала за увођење санкција Русији. Је ли то допринос миру, да једну страну фаворизујете, а другу да осуђујете? Ако је то допринос миру, онда су неки чудни критеријуми“, истиче Ного.
Урсула фон дер Лајен једна је од најзаслужнијих за увођење принципа „ко није са нама, тај је против нас“, додаје он.
Не само да је вербално распиривала сукоб подржавајући Украјину, Урсула фон дер Лајен била је и остала је један од најзагриженијих заговорника слања оружја и финансијске подршке кијевском режиму.
Са друге стране, свесрдно се залагала за пљачку и конфисковање руске имовине у иностранству, као и за њену политичку изолацију. Можда је највећи неуспех доживела када је, заједно са француским председником Емануелом Макроном, априла ове године, посетила Пекинг са циљем да Кину преведе на страну Запада. Тада је од кинеских власти добила „специјалан третман“. Није учествовала на најважнијим деловима сусрета са кинеским председником Си Ђинпингом, а на крају је испраћена кући редовним летом, док је Макрон наставио посету уз државнички третман.
Светски правни конгрес је, како на његовом веб сајту стоји, невладина организација која има статус консултативног тела Економског и социјалног савета (ЕКОСОК-а), специјализоване организације УН.
Формално-правно, Светски конгрес правника јесте невладина организација, али било би занимљиво видети ко је финансира, који су њени доприноси миру и чиме је заслужила да је ЕКОСОК упосли као консултанта, објашњава Ного.
„Била је једна много боља организација у Кини, којом је председавао уважени професор Хи Бисунг. И та је организација покушавала да дође до позиције консултативне организације УН. Али, није могла да прође јер није била политички обојена. Највероватније, Светски правни конгрес је добио наређење , јер је могуће да је неки њихов пројекат или њихова активност била финансирана од некога ко им је рекао да ће и наредне године добити средства ако награду доделе Урсули фон дер Лајен. И они су доделили награду госпођи за допринос миру“, коментарише он.
Награде за „мир и развој демократије“, које су инфлацију доживеле након опада Берлинског зида, често се означавају као контроверзне; не само зато што их има много, већ и зато што уз њих увек иде питање о подобности добитника.
Чак је и Нобелова награда за мир постала и из године у годину постаје све више предмет критике. На пример, већ поменути Барак Обама је Нобелову награду за мир добио као аванс, пре него што је крочио у Овални кабинет, као подстицај да води мирољубиву политику.
Обама не само да није оправдао очекивања и не само да је бомбама засипао већи део Блиског истока, већ се вратио политици подршке државним ударима у Латинској Америци, подржавши државни удар у Хондурасу 2009. Обами уз раме стоји и етиопски премијер Абиј Хамед Али, који је непуних годину дана пошто је примио Нобелову награду за мир 2019, отпочео крвави грађански рат у својој земљи.
У последње време лауреати Нобелове награде су НВО активисти и организације из држава Источне Европе, у својим земљама често означени као страни агенти (по томе одакле прикупљају средства за своје активности) иза чијих (јавно прокламованих) циљева заправо стоје циљеви насилне промене власти и извођење „обојених револуција.
Политичке конотације нису поштеђене ни награде из других области. Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти примио је маја ове године награду Бечког економског форума за допринос економском развоју на „националном и регионалном нивоу“. Треба ли подсећати колико је ограничавајућих економских мера донела Куртијева влада према Србији?
