00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Гравитациона рупа: Постоји место на којем је ниво мора нижи за 100 метара у односу на остатак Земље

CC0 / Pixabay / Глобус
Глобус - Sputnik Србија, 1920, 24.07.2023
Пратите нас
У Индијском океану налази се „гравитациона рупа“, односно подручје где је Земљина гравитациона сила слабија, њена маса нижа од нормалне, а ниво мора нижи за неких 100 метара.
Ова аномалија је дуго збуњивала геологе, а сада су стручњаци са Индијског института за науку у Бангалору пронашли врло добро објашњење за њен настанак - облаке магме који стижу из дубине планете, а који су слични онима који доводе до стварања вулкана.
Научници су путем суперкомпјутера спровели симулације о могућим настанцима тог подручја, и то чак 140 милиона година уназад. Симулације су показале да је узрок „гравитационе рупе“ древни океан који више не постоји.

Нестали океан

Навикли смо да замишљамо Земљу као савршену куглу, али то је далеко од истине.
„Земља је заправо квргави кромпир“, рекла је геофизичар Етри Гош са Индијског института за науку. „Дакле, технички то није сфера, већ елипсоид јер како се планета ротира, средњи део се избочи према споља“, додала је она.
Наша планета није хомогена у смислу густине и својстава, нека подручја су гушћа од других, што утиче на њену површину и гравитацију.
„Када бисте излили воду на површину Земље, ниво који вода заузима се назива геоид, а њега контролише разлика у густини материјала унутар планете“, казала је Етри Гош, а преноси „Индекс“.
„Гравитациона рупа“ у Индијском океану, званично названа доњи део геоида Индијског океана, најнижа је тачка у геоиду и његова највећа гравитациона аномалија. Ствара кружну депресију која почиње тик уз јужни врх Индије и покрива око три милиона квадратних километара. Аномалију је открио холандски геофизичар Феликс Андриес Венинг Мајнес 1948. године и од тада се сматра мистеријом.
Како би пронашли могуће објашњење, Етри Гош и њене колеге употребили су компјутерске моделе да би вратили сат 140 милиона година уназад и видели како је тада изгледала планета.
„Континенти и океани били су на врло различитим местима, а структура густине је такође била јако различита“, наводи Етри Гош.

Где је била Индија пре 140 милиона година

Научници су извели 19 симулација, рекреирајући померање тектонских плоча и понашање магме. У шест сценарија геоид се формирао ниско слично оном у Индијском океану, а узрок томе је био облак магме око дна геоида.
„Индија је пре 140 милиона година била на сасвим другом месту, а између Индијске плоче и Азије био је океан. Индија је затим почела да се креће према северу при чему је нестао океан и размак између ње и Азије. Док се океанска плоча спуштала унутар плашта, вероватно је подстакла формирање облака магме због чега се материјал с ниском густином приближио Земљиној површини“, објаснила је Етри Гош.

Замерке истраживању

Геолог Алесандро Форте са Универзитета Флорида у САД који није учествовао у овом истраживању указао је на пар недостатака у спровођењу студије.
„Ова симулација уопште није репродуковала снажан динамички облак плашта који је еруптирао пре 65 милиона година испод данашње локације отока Реунион. Ерупција токова лаве која је у то време прекрила половину Индијског потконтинента дуго се приписивала снажном облаку из плашта којег нема у овој симулацији“, казао је он.
„Додатно, постоји разлика између стварног геоида и оног који предвиђа симулација. Те разлике су посебно уочљиве у Тихом океану, Африци и Евроазији. Аутори спомињу да постоји умерена корелација, око 80 одсто, између предвиђених и посматраних геоида, али не дају прецизнију меру. Ова неусклађеност сугерише да можда постоје неки недостаци у компјутерској симулацији“, додао је он.
Истраживање „How the Indian Ocean Geoid Low Was Formed“ објављено је у часопису „Geophysical Research Letters“.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала