https://sputnikportal.rs/20230804/u-srbiji-24700-osoba-sa-izbeglickim-legitimacijama-oko-devet-hiljada-porodica-bez-krova-nad-glavom-1159488113.html
У Србији 24.700 особа са избегличким легитимацијама, око девет хиљада породица без крова над главом
У Србији 24.700 особа са избегличким легитимацијама, око девет хиљада породица без крова над главом
Sputnik Србија
У Србији још увек има 24.700 људи из Хрватске и Босне и Херцеговине који поседују избегличку легитимацију, а око 8.900 породица избеглих из тих република бивше... 04.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-04T10:47+0200
2023-08-04T10:47+0200
2023-08-04T10:47+0200
друштво
друштво
србија – друштво
избеглице
комесаријат за избеглице
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/364/25/3642588_0:95:1778:1095_1920x0_80_0_0_ea895f743347152fd4b171d5ca1b6379.jpg
У изјави за Танјуг, подсетила је да је највећи број избеглица забележен у Србији био на попису 1996. године, када је регистровано преко 600.000 избеглица у нашој земљи.„Србија је земља са највећим бројем интегрисаних избеглица на свету зато што је више од 400.000 избеглица из Хрватске и БиХ узело држављанство Србије“, констатовала је Станисављевићева.Што се тиче повратка избеглица, комесар је рекла да је процена је да се од хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ 1995. године, око 70.000 људи вратило у Хрватску, али истиче да бројка не значи много, већ да тај повратак мора бити одржив и да лице које се врати у одређену средину мора бити прихваћено.Она је истакла да Комесаријат за избеглице и миграције активно помаже избегличке породице које су одлучиле да се врате, тако што им омогућава превоз ствари до места у која желе да се врате, али им и обезбеђује оно што им је потребно тамо како би могли да започну живот тамо, а то су пакети беле технике, сетвени материјал, механизација уколико се баве пољопривредом.Питање повратка - политичко питање„Чак 400 породица годишње помогнемо на тај начин, али ми то радимо из Србије. Питање повратка је апсолутно политичко питање. Мора да буде таква средина да би се повратничке породице осећале безбедно, али да би и имале услове за живот тамо“, поручила је Станисављевићева.Говорећи о избеглицама које су у Србији, а које још увек немају кров над главом, комесарка је истакла да је прошле године први пут, у сарадњи са локалним самоуправама и повереницима за избеглице, којих у Србији има 168, рађено анкетирање колико је још остало стамбено незбринутих породица.„То је 8.900 породица и највећи број њих се налази у Београду и Новом Саду. Ми смо започели активности са тим градовима, у проналажењу нових локација за грађење нових стамбених јединица, јер највећи број тих породица приликом анкетирања се изјаснио да жели стамбене јединице. Има и оних који желе куће са окућницом, а породице које имају куће које нису условне за живот добијају пакете грађевинског материјала“, навела је Станисављевићева.Истиче да Србија активно ради на томе да пружи подршку и помоћ свим избеглим лицима.Додаје да је само протекле године стамбено збринуто 558 породица, да је уручено 339 стамбених јединица, купљено 15 монтажних кућа, 25 сеоских домаћинстава и додељено 120 пакета грађевинског материјала.Поред тога, наглашава Станисављевићева, пре два месеца је уручено 111 уговора локалним самоуправама у подршци у стамбеном збрињавању избегличких породица.„Ту су обезбеђена средства за куповину додатних 195 кућа и додела још 134 пакета грађевинског материјала. Укупна вредност те помоћи која је дата током јуна је 400 милиона динара. Наставићемо са даљим активности које се тичу стамбене подршке, јер када причате о избеглим лицима, то су лица која су напустила све што су тамо имала, побегла од прогона, дошла без апсолутно ичега у Србију и њима је најважнији кров над главом“, рекла је Станисављевићева.Додала је да се до краја године очекују нови јавни позиви када је у питању стамбена подршка и економско оснаживање избегличких породица.
https://sputnikportal.rs/20230804/secanje-na-progon-srba-iz-hrvatske-28-godina-od-oluje-1159482675.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, избеглице, комесаријат за избеглице
друштво, србија – друштво, избеглице, комесаријат за избеглице
У Србији 24.700 особа са избегличким легитимацијама, око девет хиљада породица без крова над главом
У Србији још увек има 24.700 људи из Хрватске и Босне и Херцеговине који поседују избегличку легитимацију, а око 8.900 породица избеглих из тих република бивше Југославије још увек нема кров над главом, иако наша држава активно ради на томе да им помогне, изјавила је данас комесарка за избеглице и миграције Србије Наташа Станисављевић.
У изјави за Танјуг, подсетила је да је највећи број избеглица забележен у Србији био на попису 1996. године, када је регистровано преко 600.000 избеглица у нашој земљи.
„Србија је земља са највећим бројем интегрисаних избеглица на свету зато што је више од 400.000 избеглица из Хрватске и БиХ узело држављанство Србије“, констатовала је Станисављевићева.
Што се тиче повратка избеглица, комесар је рекла да је процена је да се од хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ 1995. године, око 70.000 људи вратило у Хрватску, али истиче да бројка не значи много, већ да тај повратак мора бити одржив и да лице које се врати у одређену средину мора бити прихваћено.
„Заједница мора да га прихвати, мора да има могућност да нађе посао, да се запосли у одређеним структурама, да деца иду у школу, да има вртиће. У већини средина где су се враћале српске избеглице то није било омогућено. Пре десетак година УНХЦР је радио велико истраживање када је у питању статус повратничких породица и испоставило се да је само 38 одсто повратака било одрживо“, нагласила је она.
Она је истакла да Комесаријат за избеглице и миграције активно помаже избегличке породице које су одлучиле да се врате, тако што им омогућава превоз ствари до места у која желе да се врате, али им и обезбеђује оно што им је потребно тамо како би могли да започну живот тамо, а то су пакети беле технике, сетвени материјал, механизација уколико се баве пољопривредом.
Питање повратка - политичко питање
„Чак 400 породица годишње помогнемо на тај начин, али ми то радимо из Србије. Питање повратка је апсолутно политичко питање. Мора да буде таква средина да би се повратничке породице осећале безбедно, али да би и имале услове за живот тамо“, поручила је Станисављевићева.
Говорећи о избеглицама које су у Србији, а које још увек немају кров над главом, комесарка је истакла да је прошле године први пут, у сарадњи са локалним самоуправама и повереницима за избеглице, којих у Србији има 168, рађено анкетирање колико је још остало стамбено незбринутих породица.
„То је 8.900 породица и највећи број њих се налази у Београду и Новом Саду. Ми смо започели активности са тим градовима, у проналажењу нових локација за грађење нових стамбених јединица, јер највећи број тих породица приликом анкетирања се изјаснио да жели стамбене јединице. Има и оних који желе куће са окућницом, а породице које имају куће које нису условне за живот добијају пакете грађевинског материјала“, навела је Станисављевићева.
Истиче да Србија активно ради на томе да пружи подршку и помоћ свим избеглим лицима.
„У протеклом периоду, ми смо стамбено помогли преко 20.700 породица, а више од 18.500 смо економски оснажили. То значи да су добили помоћ кроз грантове за доходовне активности, помоћ у сетвеном материјалу, помоћ у алатима и све оно што им је потребно да би имали шта да раде и од чега да живе“, навела је комесар за избеглице.
Додаје да је само протекле године стамбено збринуто 558 породица, да је уручено 339 стамбених јединица, купљено 15 монтажних кућа, 25 сеоских домаћинстава и додељено 120 пакета грађевинског материјала.
Поред тога, наглашава Станисављевићева, пре два месеца је уручено 111 уговора локалним самоуправама у подршци у стамбеном збрињавању избегличких породица.
„Ту су обезбеђена средства за куповину додатних 195 кућа и додела још 134 пакета грађевинског материјала. Укупна вредност те помоћи која је дата током јуна је 400 милиона динара. Наставићемо са даљим активности које се тичу стамбене подршке, јер када причате о избеглим лицима, то су лица која су напустила све што су тамо имала, побегла од прогона, дошла без апсолутно ичега у Србију и њима је најважнији кров над главом“, рекла је Станисављевићева.
Додала је да се до краја године очекују нови јавни позиви када је у питању стамбена подршка и економско оснаживање избегличких породица.
