Фингирани сукоби Куртија са Рамом и Западом: „Невидљивим санкцијама“ до независности Косова
© AP Photo / Olivier Douliery/Pool Photo
Пратите нас
Сви сукоби Аљбина Куртија, како са Едијем Рамом тако и са САД и ЕУ су мање-више фингирани јер и премијер тзв. Косова и „друга страна у сукобу“ имају заједничке интересе. Заједнички интерес са Рамом му је стварање „Велике Албаније“ док је заједнички интерес Куртија и Запада завршетак процеса признавања косовске независности.
Најновија епизода сукоба између албанског и косовског премијера Едија Раме и Аљбина Куртија ушла је у нову фазу после Раминог интервјуа за италијанску „Ла стампу“ у коме је за колегу из Приштине рекао да га поштује, иако је тврдоглав и максималиста.
„Поштујем то што ради, али бих направио потпуно другачије изборе. Тврдоглав је и максималиста. Има фантастичну прилику, француско-немачки мировни план. Споразуми не остају заувек на столу и онда вас историја тера да чекате“, рекао је Рама.
„Велика Албанија“ заједнички циљ: Сукоб на линији – ко је вођа свих Албанаца
Мада у суштини имају заједнички циљ а то је стварање „Велике Албаније“, дипломата Зоран Миливојевић сматра да су Рама и Курти од раније ривали у идеолошко-политичком смислу. Он подсећа да је Самоопредељење регистровано као партија у Албанији и да је учествовало на изборима, додуше неуспешно.
Постоји и сукоб политичког интереса, јер стратегија Куртија је паналбанска и подразумева обједињавање албанског простора, који укључује и Албанију, али под капом Приштине. Осим тога, Курти и Рама се разликују по политичком приступу везаном за регион и за Косово и Метохију, јер Рама, за разлику од Куртија, подржава Отворени Балкан, истиче Миливојевић.
„То видимо и из посете Куртија Македонији где је био у Тетову и у општини Чаир у Скопљу где су на власти странке опозиционе владајућој странци, Демократској унији Албанаца. Дакле Курти је у сукобу не само са Рамом у Албанији него и са албанским структурама у Македонији. Не сарађује са владајућом странком него са опозиционим и то је тај интересни сукоб. Њихов главни мото и суштина тог сукоба је што имају паналбанске и лидерске идеје на целини албанског корпуса. И један и други.“
У том смислу су у интересно-идеолошком сукобу и то се манифестује у оспоравању политике Куртија од стране Раме и обрнуто, додаје Миливојевић.
„Троцкиста“ Курти и „социјалиста“ Рама – два путића ка стратешком циљу
Обојици је циљ стварање тзв. Велике Албаније, само што је у случају Самоопредељења и Куртија то уграђено у политичку стратегију а код Раме и његове Социјалистичке партије то није изричито наведено у програмским документима, сматра Миливојевић.
„Обојица подржавају тзв. ОВК и не оспоравају тај паналбански покрет који датира од половине прошлог века и који је у основи албанске стратегије, без обзира ко је на власти на овим просторима. И ту нема неког спора, само што је Курти у том смислу директнији, код њега су наглашене те екстремне левичарске, прокомунистичке, ако хоћете, троцкистичке идеје и приступи, док код Раме то није присутно на тај начин. Он је на челу модерније, социјалистичке левичарске партије која је ближа савременим кретањима, док је код Куртија све то екстремно.“
Ту нема суштинске разлике као што је нема ни кад је реч о питању Косову и Метохији где обојица имају исте циљеве, а великоалбанска идеја присутна је и у једном и у другом случају, истиче Миливојевић.
„Невидљиве“ западне санкције Куртију
Иако су САД и ЕУ недавно увеле санкције Куртију, његова политика није се променила. Председник Србије Александар Вучић изјавио је да санкција против Куртија нема, док их има против Милана Радојичића и Александра Вулина.
„Јесу ли Куртију увели санкције, или су само у питању сугестије? Прогоњени су Срби, рањени су Срби, санкционисани су само Срби. У БиХ су криви само Срби. У Београду им је крив неко зато што они сматрају да је русофил“, рекао је Вучић. Према Миливојевићу, западне санкције Куртију се уопште не виде.
„То што нису обављена два, три сусрета или што није отпутовао негде, то сасвим сигурно нису праве санкције које би могле да угрозе његову владавину и позицију. Видимо да се не предузимају никакве мере и акције које би могле да га доведу у позицију да изгуби власт и доминацију на политичкој сцени, или које би угрозиле његово бирачко тело и његову власт у спровођењу мера и акција. Дакле, без икаквог проблема се све то скупа догађа тако да се њему практично ништа не дешава. Због тога те санкције постоје на папиру али нису видљиве. Конкретних мера нема и то се најбоље види по томе што нема деескалације на северу. Ништа се не догађа на том плану, он и даље спроводи своју политику, од тога не одустаје, то јавно говори и то је то“, закључио је Миливојевић.
