https://sputnikportal.rs/20230811/zasto-americki-i-zapadni-mediji-izbegavaju-da-osude-veze-ukrajine-sa-neonacizmom-1159761213.html

Зашто амерички и западни медији избегавају да осуде везе Украјине са неонацизмом

Зашто амерички и западни медији избегавају да осуде везе Украјине са неонацизмом

Sputnik Србија

Недавни чланак у Њујорк тајмсу, који помиње употребу нацистичких симбола на униформама украјинских оружаних снага, покренуо је питање зашто западни званичници... 11.08.2023, Sputnik Србија

2023-08-11T22:16+0200

2023-08-11T22:16+0200

2023-08-11T22:16+0200

русија

русија

украјина

анализе и мишљења

спутњик објашњава

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/19/59/195962_0:182:2894:1810_1920x0_80_0_0_98f543570beee5001cfd2438c854d6dd.jpg

„Украјинска влада и савезници из НАТО-а објавили су, а затим дискретно избрисали са својих друштвених медија три наизглед безазлене фотографије: једна приказује војника како стоји са групом других бораца, друга приказује војника како се одмара у рову, а трећа приказује припадника хитне помоћи како позира испред камиона. На свакој фотографији, униформе Украјинаца показивале су амблеме са симболима који су стекли славу у нацистичкој Немачкој и од тада су постали део симболике група које промовишу мржњу...“Тако почиње недавни чланак Њујорк тајмса о „компликованом односу” украјинске војске са неонацистичким групама. Ова веза се може пратити до самог врха кијевског режима и Москва је већ дуги низ година осуђује, а сам председник Владимир Путин истиче да Украјина, кроз руке неонациста, чини злочине над руским становништвом на својој територији.Вреди напоменути, пре него што је Русија покренула специјалну војну операцију у Украјини са циљем, између осталог, њене денацификације, западни медији су увелико пратили оно што је Ројтерсова колумна објављена у 2018. години назвала „проблемом неонациста у Украјини“.Идеологија крајње деснице„Кијев се суочава са растућим проблемом (...): активисти крајње деснице који су спремни да застраше, па чак и да употребе насиље да би унапредили своје циљеве, често то чине уз прећутну сагласност агенција за спровођење закона. Демонстрације 28. јануара у Кијеву, на којима се 600 чланова такозване ‘Народне дружине’, новоформиране ултранационалистичке групе, заветују да ће употребити силу за успостављање реда, илуструју ову претњу“, упозорила је агенција у свом чланку.Слично, Би-Би-Си је у чланку о порасту неонацистичких осећања у Украјини питао: „Да ли у Украјини постоји идеологија крајње деснице? Да. Украјински званичници и страни савезници попут САД и европских земаља често поричу важну улогу неонацистичких и екстремно десних покрета у унутрашњој политици Украјине, али такве групе постоје“.У истој истрази, британски медији повезују припаднике батаљона Азов (терористичке организације забрањене у Русији) — неонацистичке јединице која је део Националне гарде — са бившим министром унутрашњих послова Арсеном Аваковом, који је именовао Вадима Тројана за члана неонацистичке организације, први заменик начелника Националне полиције.2018. године, када је амерички Конгрес одобрио пакет помоћи од 620,7 милиона долара за обуку украјинске војске, коју је финансирао након пуча против председника Виктора Јануковича, у прописе је уведена одредба да се „обезбеђена средства не могу користити за набавку оружја , обуку или другу помоћ батаљону Азов.„Надмоћ белих људи и неонацизам су неприхватљиви и за њих није место у нашем свету“, рекао је тадашњи члан Демократске партије Калифорније Ро Хана. „Веома сам задовољан што недавни закон спречава Сједињене Државе да пружају оружје и помоћ у обуци неонацистичком батаљону Азов који се бори у Украјини“. А када је крајем 2018. регионална законодавна скупштина Лавова (Западна Украјина) прогласила 2019. „годином Стјепана Бандере”, поклопивши је са 110. годишњицом рођења нацистичког сарадника, израелски амбасадор у Украјини оштро је осудио ову одлуку, називајући је „величањем оних који су директно умешани у ужасне антисемитске злочине“.„Украјина не сме да заборави злочине почињене над украјинским Јеврејима, и ни у ком случају их не слави, одајући почаст онима који су их починили“, рекао је тада израелски дипломата.Незгодна истина2023. године, упркос погоршању ситуације са неонацизмом у Украјини, када већ шеф кијевског режима Владимир Зеленски објављује фотографије војника који подржавају нацисте на својим друштвеним мрежама, западне земље и њихови новинари одлучили су да скрену поглед не покривајући овај одвратни аспект деловања војно-политичке елите државе.„Амбивалентност“ кијевског режима у односу на његове везе са неонацистичким групама, наводи Њујорк тајмс у свом материјалу, „довела је дипломате, западне новинаре и групе за људска права у нелагодну ситуацију. Чак и јеврејске организације и оне који се боре против манифестација мржње (...) ћуте“.У чланку се даље напомиње да западњаци бирају да ћуте како не би признали право Русије, што заузврат наглашава лицемерје Сједињених Држава и њихових савезника у избегавању осуде украјинског нацизма како њихов проки рат не би изгубио међународну подршку.Сандра Канети, професор Националног аутономног универзитета Мексика (УНАМ), стручњак за међународне односе, каже за Спутњик да су САД одлучиле да безусловно подрже Украјину, па се стога од њих не могу очекивати никакве сумње у кијевски режим, чак и након открића Њујорк тајмса.Бајденова администрација не може да оправда финансирање и подршку нацистичким групама, објашњава Канети, јер су Сједињене Америчке Државе у својој слици света земља која свима другима доноси либералну демократију, земља која се бори за слободу и зато мора да уклапа чињенице под своју реторику.Цензура од стране САД и њених савезникаКако би наставили да заташкавају чињенице и искривљују стварност, Бела кућа и њени међународни партнери предузимају бројне антиконституционе радње да цензуришу и избришу информације које су на било који начин у супротности са њиховом верзијом онога што се дешава у Украјини, о чему сведоче бројни недавни догађаји.Подсетимо се да је само прошлог месеца, федерални окружни судија у Луизијани забранио званичницима администрације Џоа Бајдена да комуницирају са дигиталним платформама, пронашавши, како се наводи у његовој пресуди, „снажне доказе великог обима” — кампање за уклањање порука које су незгодне за Бајденову администрацију, укључујући рачуне подршке руској специјалној војној операцији у Украјини. Поред тога, правосудни комитет Представничког дома саопштио је прошлог месеца да је амерички Федерални истражни биро (ФБИ) помогао украјинској служби безбедности (СБУ) да цензурише проруске налоге на друштвеним мрежама током прошле године. У августу 2022, амерички телевизијски канал ЦБС био је приморан да уклони са интернета документарни филм „Наоружавање Украјине” (Арминг Украине), у којем се тврдило да 70% оружја које је америчка влада послала у Кијев не стиже на одредиште и да може да заврши на црном тржишту.Сличан став недавно је изнео и немачки политичар и новинар АРД Кристоф Хорстел, који је рекао да је Бела кућа забранила европским медијима да пишу о нацистима у Украјини. „Имали смо у 2014. велике чланке о нацистима у Украјини, али данас су нестали. Ово је, наравно, скандалозан случај“, рекао је новинар у интервјуу за Јутјуб канал Флавио вон Витзлебен. Он такође сматра да је то због „одговарајућег налога” званичника САД. Према његовим речима, такви налози „нису написани на папиру“, већ се дају искључиво телефоном или лично.Упркос очигледној цензури, Арибел Контрерас, међународна аналитичарка и координаторка програма за проучавање глобалног пословања на Ибероамеричком универзитету (Иберо) у Мексик, каже за Спутњик да је важно наставити да позивају владе и медије да извештавају и осуђују везе кијевског режима са неонацизмом.„Иако ће увек бити људи који имају екстремистичке и мизантропске ставове, као што видимо у САД са Кју Клукс Кланом који још увек постоји, неопходно је истицати те идеологије и осуђивати их, јер су неприхватљиве и немају изговора“, закључује експерт.

украјина

2023

Вести

sr_RS

русија, украјина, анализе и мишљења, спутњик објашњава