https://sputnikportal.rs/20230813/ruski-naucnici-pretvaraju-kozu-u-neurone-u-cilju-proucavanja-alchajmerove-bolesti-1159784908.html
Руски научници претварају кожу у неуроне у циљу проучавања Алцхајмерове болести
Руски научници претварају кожу у неуроне у циљу проучавања Алцхајмерове болести
Sputnik Србија
Научници Политехничког универзитета у Санкт-Петербургу заједно са колегама из Центра за технологију ћелија Института за цитологију Руске академије наука (РАН)... 13.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-13T21:55+0200
2023-08-13T21:55+0200
2023-08-13T21:55+0200
русија
русија
наука и технологија
магазин
ћелије
алцхајмерова болест
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/1f/1150249132_249:0:1671:800_1920x0_80_0_0_8701bd905326e1f95e8568f9d4ed98a1.jpg
Према њиховим речима, ово ће поједноставити проучавање и припрему нових стратегија лечења Алцхајмерове, Хантигтонове болести и других неуродегенеративних обољења.Резултати научног рада објављени су у часопису International Journal of Molecular Sciences.Они истичу да овај приступ омогућава изградњу персонализованих модела, заснованих на ћелијском материјалу конкретних пацијената.Директно репрограмирање је нова метода у којој се одмах из фибробласта могу добити одрасли неурони убацивањем посебних структура из ДНК и малих молекула. Али, проблем је у ниској ефикасности, само од три до 15 процената ћелија преживи после такве трансформације.Стручњаци са универзитета у Санкт Петербургу и Центра за ћелијске технологије остварили су опстанак ћелија у проценту од 80 одсто.Према ауторовим речима, метод који су предложили омогућава добијање великих популација неурона са једнаким протеинским саставом. То ће знатно смањити грешку при грађењу персонализованих модела и олакшати интерпретацију истраживања неуреодегенеративних болести.Истраживачи наглашавају да су већ разрадили примену нове методе за проучавање Хантингтонове болести, а сада стварају ћелијске моделе за лечење Алцхајмерове болести.„Наш приступ је успешно тестиран на здравим ћелијама. Настављамо истраживања уз коришћење фибробласта стварних пацијената ради процене ефикасности лекова, који су већ прошли тестирања на животињским моделима“, закључила је Красковска.
https://sputnikportal.rs/20230808/naucnici-s-kembridza-otkrili-gojazni-ljudi-imaju-drugaciji-oblik-mozga-1159624877.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
русија, наука и технологија, магазин, ћелије, алцхајмерова болест
русија, наука и технологија, магазин, ћелије, алцхајмерова болест
Руски научници претварају кожу у неуроне у циљу проучавања Алцхајмерове болести
Научници Политехничког универзитета у Санкт-Петербургу заједно са колегама из Центра за технологију ћелија Института за цитологију Руске академије наука (РАН) усавршили су метод добијања људских неурона из ћелија коже.
Према њиховим речима, ово ће поједноставити проучавање и припрему нових стратегија лечења Алцхајмерове, Хантигтонове болести и других неуродегенеративних обољења.
Резултати научног рада објављени су у часопису
International Journal of Molecular Sciences.
„Моделирање неуропатологија на неуронима, добијеним из других ћелија помоћу ћелијског репрограмирања је кључ развоја стратегија за лечење неуродегенеративних болести“, објаснили су научници.
Они истичу да овај приступ омогућава изградњу персонализованих модела, заснованих на ћелијском материјалу конкретних пацијената.
Директно репрограмирање је нова метода у којој се одмах из фибробласта могу добити одрасли неурони убацивањем посебних структура из ДНК и малих молекула. Али, проблем је у ниској ефикасности, само од три до 15 процената ћелија преживи после такве трансформације.
Стручњаци са универзитета у Санкт Петербургу и Центра за ћелијске технологије остварили су опстанак ћелија у проценту од 80 одсто.
„За разлику од неурона, фибробласти су дељиве ћелије и у тренутку трансформације могу се налазити на разним етапама ћелијског циклуса, што значајно утиче на успешност процедуре. Наша главна идеја је синхронизација ћелијских циклуса у почетном материјалу додавањем посебне материје, рапамицина. Такође, оптимизовали смо бројне друге аспекте у овој технологији“, објаснила је млађи научни сарадник лабораторије за молекуларну неуродегенерацију на Институту за биомедицинске системе и биотехнологије универзитета у Санкт Петербургу Нина Красковска.
Према ауторовим речима, метод који су предложили омогућава добијање великих популација неурона са једнаким протеинским саставом. То ће знатно смањити грешку при грађењу персонализованих модела и олакшати интерпретацију истраживања неуреодегенеративних болести.
Истраживачи наглашавају да су већ разрадили примену нове методе за проучавање Хантингтонове болести, а сада стварају ћелијске моделе за лечење Алцхајмерове болести.
„Наш приступ је успешно тестиран на здравим ћелијама. Настављамо истраживања уз коришћење фибробласта стварних пацијената ради процене ефикасности лекова, који су већ прошли тестирања на животињским моделима“, закључила је Красковска.
