Похрлили у БРИКС - шта он има што нема Запад и Г7
20:45 16.08.2023 (Освежено: 14:37 21.08.2023)
© Sputnik / Алексей Никольский
/ Пратите нас
Све јаче повезивање снажних Кине и Русије, којима је пришла и јака Индија и већ дуго присуство Шангајске организације и БРИКС-а које почивају на сарадњи на равноправним принципа, насупрот америчкој империјалној политици, охрабрило је велики број земаља да се боре за своје интересе. Ту могућност виде управо у оквиру БРИКС-а.
Отуда и велико интересовање за ту организацију које показују најразличитије земље, различите привредне снаге и различитих система и уређења са свих страна света, објашњава за Спутњик консултант Бранко Павловић.
Не треба да чуди интересовање за БРИКС
Учешће на самиту БРИКС-а који ће бити одржан у Јоханесбургу у Јужноафричкој Републици, потврдиле су 34 земље. До сада су 23 државе исказале жељу да се придруже тој организацији која у овом формату постоји од 2011. године, а чине је Бразил, Русија, Индија Кина и домаћин овогодишњег самита, Јужноафричка Република.
Интересовање за БРИКС је посебно исказано у претходних годину и по - две и оно не јењава.
Павловић каже да то не треба да чуди.
Мултилатерализам, тај нови светски поредак који подразумева сарадњу засновану на уважавању свих држава, на једновременој могућности развоја, без диктирања било каквих захтева у погледу унутрашње политике било којој држави и без војних претњи, већ дуго година заговарају Кина и Русија. Њихово снажно повезивање је, како напомиње, омогућило стварање организација какве су Шангајска организација за сарадњу (ШОС) којој је пришла и јака Индија, која постоји већ више од 20 година, а потом и БРИКС.
Оне су, како сматра, показале да је могуће сарађивати и доносити одлуке консензусом управо на принципима равноправности.
Прошло време империјалистичке политике САД
Снага Кине и Русије и сарадња на принципима равноправности охрабрила је бројне земље да штите своје интересе и траже пријем у БРИКС
© POOL
/ „Та снага Кине и Русије, па онда и тих организација доказана у дужем временском периоду, на једној страни, и на другој једна агресивна империјалистичка, глобалистичка политика са захтевима Америке и оних који њу прате како тачно мора да изгледа свако политичко уређење у свакој држави, а суштински мора да изгледа једнообразно и потчињено интересима Америке, довело је до тога да се огроман број држава охрабрио. Одважиле су се и схватиле да је прошло досадашње гледање на Запад као једину групацију од које можеш да очекујеш некакав технолошки напредак и финанијске кредите“, каже Павловић.
Он истиче да се велики број технолошких достигнућа већ преселио у ШОС и БРИКС, првенствено у троугао Кина, Русија, Индија. Уз њих, интересовање које за БРИКС показују, нарочито Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, јасно показује да је после 200 година финансијски ослонац могуће тражити и изван Запада и Америке, каже наш саговорник.
Томе, истиче он, треба додати и процес дедоларизације коме БРИКС даје снажан допринос.
Запад за заобилажење
„Све то заједно доводи до идеје да је природно што толико велики број држава жели да се прикључи једном новом свету који ће заобићи Запад и приморати га да или устукне, или да се придружи потпуно новим односима који би били зансовани на принципима на којима су настале Уједињене нације, а не на изопаченим америчким тумачењима које и сада покушавају, очигледно безуспешно, да наметну целом свету“, оцена је Павловића.
Он сматра да је свему томе индиректно помогла и украјиснка криза која је допринела да се ствари искристалишу. Америка и НАТО су се толико истрошили у сукобу против Русије, нажалост користећи Украјину као своју посредничку војску, да више немају капацитет да утичу на друге, објашњава наш саговорник.
САД без капацитета да притискају
„Треба додати да је паралелно са исцрпљивањем и губитком свог ауторитета у рату против Русије, Америка пребацила огромне капацитете на исток желећи да у наставку угрози Кину. Сада када имате две тачке на које су они бацили све адуте које имају, онда они немају капацитета и онда лабави притисак на друге државе света“, објашњава Павловић.
Тај простор, како истиче, користе остале државе да воде рачуна о својим интересима, могу лакше да дишу и да се боље организују, да пруже отпор како би у томе успеле. И све то, каже, онда прерасте у ово што видимо као предстојећи самит БРИКС-а са толиким интересовањем земаља за њега.
Вредност привреде пет земаља БРИКС-а већ неко време је надмашила БДП Г7
© Sputnik / Владимир Песня
/ Павловић подсећа да је вредност привреде пет земаља БРИКС-а, мерено паритетом куповне моћи што даје тачнију снагу нечије привреде од номиланог БДП-а, већ неколико година већа од групације седам најразвијенијих земаља света - Г7. И та предност БИКС-а се, како је приметио, константно увећава, и то није ништа ново. Али је то са овим политичким моментом огромног интересовања великог броја других држава за БРИКС, по његовој оцени, добило другу димензију.
Нису више релевентани
„Г7 заправо престаје да постоји као релевантна групација зато што је шест њених држава из врло чудних разлога решило да све своје интересе подреде америчким. Сада када су видели колико то кошта пружају мало као неки отпор. Нешто Француска, нешто Немачка, не би баш хтеле да кваре своје односе са Кином, онако како Американци то траже. Суштински Г7 је Америка“, нема дилему Павловић.
Он је уверен да ће они и даље губити значај. Када погледате слободне новчане токове Емирата, Саудијске Арабије и Кине, Индије, а опоравља се у смислу резерви и Русија, то је 7.000 милијарди долара. Притом, свет у развоју не може да апсорбује толика средства и први пут око сто држава света које желе равноправност, могу да се ослоне на изворе финансија који немају никакве везе са Г7, уз то по повољнијим условима, објашњава наш саговорник.
Ствари су се веома промениле, закључио је Павловић.
