Да је Брега опевао Ф-16, а не „калашњиков“ – сигурно би ушао у Молдавију
21:57 22.08.2023 (Освежено: 11:25 23.08.2023)
© Sputnik / Владимир Апстакович
Пратите нас
Забрана наступа Горана Бреговића на фестивалу у Кишињеву, престоници Молдавије апсурд је као из скеча „Топ листе надреалиста“ који нам показује да данашњи Запад функционише по моделу Совјетског Савеза, сматра писац Вуле Журић.
Српском музичару Горану Бреговићу забрањен је улазак у Молдавију „због проруских ставова“, изјавио је молдавски министар унутрашњих послова Адријан Ефрос.
„Од почетка рата у Украјини, господин Горан Бреговић је изражавао проруске ставове и подржавао анексију Украјине од стране Руске Федерације. Било је и других мотива које су анализирале структуре државне безбедности“, рекао је Адријан Ефрос.
Песма „Калашњиков“ – проруска пропаганда
Организатори „Гитар мјузик“ фестивала који се одржава у Молдавији саопштили су раније да Бреговић није пуштен у земљу, иако је већ био слетео на аеродром у Кишињеву и да због тога неће моћи наступити на том фестивалу са својим бендом.
„Када сам видео да неком у молдавској јавности смета што Бреговић пева песму под називом 'Калашњиков', онда станете и питате се шта је људи ово. Као да слушам неке у Београду. Онда разумете да су то такве глупости које долазе са друштвених мрежа“, рекао је Вучић.
Запад цензурише Бреговића по совјетском моделу
Чини ми се да се Горан Бреговић вратио у стара добра времена кад је постојала СФРЈ и кад је сваки корак рокера био под будним оком неких идеолошких комисија, каже за Спутњик писац Вуле Журић. А знамо да су се такве ствари завршавале тако што су људи још више хтели да чују шта то рокери певају и свирају, па су продавали више плоча и били су популарнији.
Много година касније, десило се да музичар и забављач светског гласа Горан Бреговић не може да наступи на унапред заказаном наступу у Кишињеву, а на крају је било завршно објашњење да му је фалио један папир или печат, и да су неке бирократске ствари утицале на то да му не буде дозвољено да са аеродрома уђе у град.
„Али сви у ствари добро знамо да је то један еуфемизам за нешто ново што еуфемизам није. А то је да су се ствари обрнуле на неки начин и да светом, чини ми се, влада нека идеологија која се по начину на који влада не разликује много од онога што се радило у великој заједници чији је део Молдавија била, а то је Совјетски Савез. Елем, Бреговић је постао вероватно једна од колатералних штета или једна од пикираних жртава те беспоштедне идеолошке борбе против свега што има не знам ни ја везе са чим, али очигледно не припада том наративу који тренутно постоји на Западној хемисфери“.
„Ритам ти је добар, али иди кући промени речи“
Кад бисмо се шалили, могли бисмо рећи да можда Бреговић није пуштен у Молдавију за то што пева „Калашњиков“ и можда би се то променило кад би певао Ф-16, односно кад би променио речи јер ритам му је добар, што би рекао Елвис Џи Куртовић, додаје Журић.
Али шалу на страну, колико се лед топи на половима, толико се замрзавају односи између два света. Тешко је било замислити да ће се то десити током хладног рата и оно што је најбизарније је да управо онај свет који каже да стоји са праве стране „гвоздене завесе“ има много леденије начине да спроведе оно што је замислио.
„Шта је замислио, хајде да се правимо да не знамо, али можемо да се надамо да ће уместо тог концерта у Кишињеву, уз жаљење што уз Брегину музику неће да ђуска ондашњи балкански свет, да ће ђускати неко други. Тако да не знам шта даље да кажем осим да све оне љубитеље музике који иду на фестивал у Молдавији позовем да провере да ли имају све папире које имају. А очито је да ћемо те папире морати да проверавамо сваки пут кад желимо да крочимо у тај свет који се зове слободним у ког ће све теже бити ући свима онима који не желе да играју по нотама оних који у ствари немају слуха, а и ритам им је досадан“.
Апсурд као у скечу „Надреалиста“
На питање да ли је реално да је Бреговићева песма „Калашњиков“ процењена као руска пропаганда, Журић одговара да је све могуће.
„Језик је чудо, тако да ми не знамо какве асоцијације изазива помињање калашњикова у овом тренутку у Молдавији. Само знамо, оно што можемо да претпоставимо према вестима које долазе, да се Молдавија налази у тој позицији да једноставно не може да постоји као нека земља која има свој пут него мора да се определи или за 'калашњикова' или неку другу врсту наоружања. Тако да може то да буде апсурдно као у неком скечу 'Надреалиста' али онда би требало погледати све песме било којих аутора. Можда не би могли да наступе Пет шоп бојс, мислим на песму 'Го вест' за коју је сниман спот у Совјетском Савезу, у ствари, у Русији. Све је могуће у овом свету, могућије него у било којој песми“, закључио је Журић.
