Задаци организације
На почетку видео-обраћања учесницима пословног форума БРИКС, Путин је истакао да земље организације данас морају да решавају сложене задатке. Реч је о обезбеђивању економског опоравка након пандемије вируса корона, побољшању благостања грађана, модернизацији индустрије, изградњи ефикасних транспортних и логистичких ланаца.
„Сви ови тешки, сложени задаци морају да се решавају у условима све дубље нестабилности на тржишту акција, валута, енергената и хране, у условима значајног инфлаторног притиска изазваног, између осталог, неодговорним деловањем одређених земаља које су штампале огромне количине новца како би ублажиле штету изазвану пандемијом, што изазива гомилање приватног и јавног дуга“, рекао је Путин.
Трговина и инвестиције
Руски лидер је нагласио да чланице БРИКС сарађују на принципима равноправности и партнерске подршке. Како је рекао, у протеклој деценији међусобна улагања земаља организације порасла су шест пута. Њихова улагања у глобалну економију у целини су се удвостручила, а њихов укупан извоз достигао је 20 одсто глобалних показатеља, рекао је Путин.
Он је додао да је трговински промет Русије са земљама организације премашио 230 милијарди долара. Притом, у актуелним условима Москва намерава да преусмери транспортно-логистичке токове ка поузданим партнерима, укључујући земље БРИКС.
Путин је истакао да је логично то што је један од приоритета сарадње „петорке“ у целини јачање међусобне повезаности, стварање нових одрживих транспортних праваца. Међу водећим руским пројектима Путин је навео Северни морски пут и нови међународни транспортни коридор „Север-Југ“.
Одустајање од долара
Председник Русије такође је поручио да је процес дедоларизације у обрачунима међу земљама БРИКС неповратан.
„Објективан, неповратан процес дедоларизације наших привредних веза узима маха, улажу се напори да се разраде ефикасни механизми међусобних трансакција и монетарне и финансијске контроле. Као резултат тога, удео долара у извозно-увозним операцијама у оквиру БРИКС се смањује – прошле године је износио свега 28,7 одсто“, рекао је руски лидер.
Услов за повратак прехрамбеном споразуму
Путин је такође казао да Русију намерно ометају у испорукама жита и ђубрива, лицемерно је оптужујући за потешкоће на светским тржиштима.
Он је истакао да је извоз руског жита у Африку 2022. године износио 11,5 милиона тона, а у првих шест месеци ове године – скоро десет милиона тона.
„То је постигнуто упркос незаконитим санкцијама које су уведене против нас, а које озбиљно отежавају извоз руске хране, компликују транспортну логистику, осигурање и банкарске трансакције. Русији намерно стварају препреке у испорукама жита и ђубрива у иностранство и притом нас лицемерно оптужују за актуелну кризну ситуацију на светском тржишту. То се јасно манифестовало приликом реализације такозваног прехрамбеног споразума који је склопљен уз учешће Секретаријата УН и који је првобитно био усмерен на осигуравање глобалне прехрамбене безбедности, смањење претњи од глади и помоћ најсиромашнијим земљама“, казао је руски лидер.
Говорећи о прехрамбеном споразуму, Путин је рекао да ниједан услов који се односио на укидање санкција за руски извоз жита и ђубрива на светска тржишта није био реализован, те да су обавезе према Русији у том погледу игнорисане.
Он је поручио да је Русија спремна да се врати прехрамбеном споразуму уколико се заиста испуне обавезе према руској страни.
