Два програма посвећена Сави Шумановићу на фестивалу у Будви
© Фото : Спутњику уступио Културни центар Војводине "Милош Црњански"/Никола Тодоровић
Пратите нас
Два програма посвећена великом српском сликару Сави Шумановићу (1896-1942) уприличена су током протеклог викенда на тргу између цркава у Старом граду у Будви, у оквиру седмог фестивала „Ћирилицом”.
Најпре је приказан арт-документарни филм о Шумановићу „Светлост и сенке – и уметнике убијају, зар не?”, у режији Драгољуба Елчића и продукцији Културног центра Војводине „Милош Црњански”, продукцијске куће „Рамонда” из Београда и Фондације „Fashion Company”.
То је први филм о Шумановићу од 1958. године када је знаменити редитељ Александар Петровић снимио „Путеве”.
Берачице са корпама грожђа, Сава Шумановић, 1942
© Фото : Спутњику уступила Галерија "Сава Шумановић" из Шида
Светлост и сенке
Филм „Светлост и сенке” сниман је у Винковцима, Шиду, Београду, Паризу, уз приказ Шумановићевих слика и аутентичних, оригиналних докумената.
Након пројекције уследио је разговор о филму, који је употпуњен представљањем књиге „Јелен ноћи” Драгана Јовановића Данилова, а о којој су, поред аутора, говорили и извршни продуцент филма Горан Иконић и књижевник и књижевни критичар, уједно и директор Културног центра Војводине „Милош Црњански” Ненад Шапоња.
Иконић је у свом излагању нагласио да је новим филмом о Шумановићу исправљена историјска неправда јер се, како је оценио, ради о светском сликару и божјем човеку који је за кратко време оставио велика светска дела:
„Ми смо то покушали да овим филмом дочарамо и надамо се да сте схватили поенту приче коју смо испричали. Много смо тога урадили, обишли смо Винковце, Загреб, Париз, снимали по Београду и Шиду. Обиље материјала смо прикупили током рада. Имамо идеју да наставимо и урадимо дугометражни документарни филм који ће такође имати играну структуру и који ће заокружити животно дело Саве Шумановића и све што је он радио”.
Велики број награда за филм о Шумановићу
Књижевник и књижевни критичар Ненад Шапоња, чијом заслугом је програм о Шумановићу уприличен у оквиру овогодишњег фестивала „Ћирилицом”, говорећи о филму напоменуо је да је остварење до сада завредило око 50 награда широм света:
„Ми смо у децембру прошле године почели да причамо како ћемо завршити филм. Крајем фебруара имали смо једну затворену пројекцију у Галерији Матице Српске и после тога је филм кренуо у свет. И негде баш за Васкрс, 14. априла ове године ја добијем од Горана мејл у којем каже да је срећан, јер је филм добио чак три награде у року од неколико дана, у Индији и Индонезији. То је ипак догађај, немају наши филмови толико награда. Међутим, док смо ми пустили вест, до другог дана Васкрса било је већ шест награда. У року од две недеље имали смо 13₋14 награда. Оне су прво биле махом у Азији, а после је филм стигао и до Париза где је награђен. Отишао је и до Лондона и Стокхолма. Сада се налазимо на бројци од 32 награде за најбољи филм, уз десетак награда за продукцију, сценарио, режију. Тренутно је у конкуренцији на једном фестивалу у Холивуду и знаће се до краја септембра како је прошао”.
Велико интересовање за програм посвећен Сави Шумановићу
© Фото : Спутњику уступио Културни центар Војводине "Милош Црњански"/Никола Тодоровић
Јелен ноћи из Шумановићевих снова
У осврту на књигу „Јелен ноћи”, Шапоња је истакао да је реч о делу расног романописца Драгана Јовановића Данилова, који је на начин саобразан духу 21. века испричао причу о Сави који се појављује у пронађеном рукопису, то јест дневнику:
„Из тог рукописа ми сазнајемо да Сава на један фантастичан начин перципира ствари пренатално, коментарише и ствари након своје смрти, коментарише суштину свога рада и то јесте један добар начин да се јунак постави негде у нашој свести. Наиме, у филму смо прошли кроз изложбу Саве Шумановића и добили много естетских информација, а књига је опет једна друга могућност да се ствари изразе саобразније суштини света”.
Аутор књиге, Драган Јовановић Данилов уделу „Јелен ноћи” описује како је Шумановић радио на чувеној слици „Пијана лађа”.
„Ми смо видели један предиван филм и видели смо колико је Сава Шумановић створио један велики сликарски мит. А нема мита без тумачења. Зато и постоји уметност, да је тумачимо и да о њој говоримо, а слике не постоје само да би их гледали, већ да би их и читали, јер су слике нека врста историјског доказа. Када гледамо Савине слике, а нарочито 'Пијану лађу', ми видимо да је то једна врста историјског доказа. Свакако, Сава Шумановић је тада био у Паризу са Милом Милуновићем, великим сликарем, уз Пају Јовановића и Дада Ђурића, једним од најпознатнијих наших сликара у свету. То су људи који су заступљени у монографијама, у разним прегледима сликарства, који имају светску тежину”, казао је аутор.
Представљена књига „Јелен ноћи” Драгана Јовановића Данилова
© Фото : Уступљено Спутњику/Никола Тодоровић
Он је појаснио да назив „Јелен ноћи” долази из Шумановићевих снова, те истакао да његов циљ није био да пише романсирану биографију:
„Мени је био циљ да напишем другачију књигу и она није оно што би Французи назвали ‘песнички роман’. Ово је ипак нешто што бих ја назвао романом са извесним елементима магичног реализма. И мислим да ће се поново, после свега што се догодило на Балкану, обновити магијски реализам, али на један балкански начин, на који је то чинио Казанцакис”.
Један од најзначајнијих сликара
Сава Шумановић сматра се једним од најзначајнијих српских сликара 20. века, са опусом од 800 слика и 400 цртежа и скица.
Рођен је у Винковцима, одрастао у Шиду, а школовао се у Загребу. Од 1920. до 1928. стварао је у Паризу, где је био ученик Анреа Лота, истакнутог ликовног педагога правца аналитичког кубизма, а у Француску се накратко вратио почетком 1930-их.
Уврштен је у 100 најзнаменитијих Срба, а највећи број његових дела чува се у Галерији слика „Сава Шумановић” у Шиду.
Фестивал „Ћирилицом” организују Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, уз покровитељство Туристичке организације општине Будва, а програм траје до 13. септембра.
