https://sputnikportal.rs/20230901/jos-strasnija-tema-koliko-crna-hronika-unosi-mrak-u-drustvo-dejana-vukovic-1160626723.html
Још страшнија тема: Колико црна хроника уноси мрак у друштво
Још страшнија тема: Колико црна хроника уноси мрак у друштво
Sputnik Србија
Ако је претходни роман био мрачан, а говорио је о лому људи који се баве новинарством, a желе да остану етични, нова недовршена књига Владана Матијевића бави... 01.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-01T16:39+0200
2023-09-01T16:39+0200
2023-09-01T16:39+0200
култура
култура
култура – интервјуи и аналитика
владан матијевић
књижевност
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/09/1139693742_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_bf3486df04e40e47346613a666f77553.jpg
Награђивани писац, добитник престижних награда, међу њима Нинове и Андрићеве, говорећи о теми новог рукописа за Спутњик констатује:„Ништа не зависи од писца, теме се саме намећу. Писац не бира теме. Теме бирају писца“.Једног од најбољих књижевника средње генерације, аутора романа „Писац из далека“, „Часови радости“, „Врло мало светлости“, „Слобода говора“… затичемо у његовом родном Чачку, првој националној престоници културе, којој својим стваралаштвом даје посебан печат већ пуних 30 година.„Са овог поднебља је доста писаца, углавном песника, постигло значајне резултате – Даница Марковић, Дис, Стеван Луковић, касније Бранко В. Радичевић, Драгослав Грбић, Ранко Симовић, Александар Ристовић... Чињеница јесте да су они одлазили у Београд, али њихова веза са Чачком је била и остајала јака. Долазили су у Чачак и утицали на његову културу. Бранко В. Радичевић је осмислио Дисово пролеће и још неке манифестације заједно са Пуришом Ђорђевићем и Мишом Радивојевићем, који су такође Чачани“, подсећа Матијевић.Чачак у причамаЈедан је од аутора који сматра да однос писца или уметника са завичајем мора да постоји чак и ако он није очигледан, као у случају Бранка В. Радичевића или сликара Богића Рисимовића Рисима:„Читаоци или посматрачи њихових дела ће тај однос свакако приметити боље него они сами“.Књижевне ликове и радње смешта у свој родни град, али и у Београд, Париз, Лондон:Мој свет прозе доста наликује свету спољаЧачански књижевник објашњава и зашто га од почетка занимају пре свега приче које се тичу садашњег времена и због чега му данас није важно само како ће него и шта ће испричати:На питање, да ли је један од разлога што пише и тај да самоме себи објасни „стање света“, Матијевић уз потврдан одговор каже да у том настојању није усамљен.„Данас има доста писаца, па и филмских уметника који се баве савременим светом. Тако је последњих 15-20 година од када се свет убрзао и постао непрепознатљив и различит у односу на оно што је био. Када сам ја почињао, почетком деведесетих година, били су присутни историјски романи и фантастика. Тада сам био један од ретких који је писао о савременом свету. Данас је другачије. И мој свет прозе доста наликује свету споља. Раније се нису толико додиривали“.
https://sputnikportal.rs/20230702/na-balkanu-ima-istorije-ispod-svakog-kamena-i-o-svakom-coveku-moze-da-se-napise-prica-video-1157948940.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
култура, култура – интервјуи и аналитика, владан матијевић, књижевност
култура, култура – интервјуи и аналитика, владан матијевић, књижевност
Још страшнија тема: Колико црна хроника уноси мрак у друштво
Ако је претходни роман био мрачан, а говорио је о лому људи који се баве новинарством, a желе да остану етични, нова недовршена књига Владана Матијевића бави се још страшнијим темама - црном хроником и тиме колико на друштво и појединца утиче свакодневно бомбардовање црним вестима са свих страна.
Награђивани писац, добитник престижних награда, међу њима Нинове и Андрићеве, говорећи о теми новог рукописа за Спутњик констатује:
„Ништа не зависи од писца, теме се саме намећу. Писац не бира теме. Теме бирају писца“.
Једног од најбољих књижевника средње генерације, аутора романа „Писац из далека“, „Часови радости“, „Врло мало светлости“, „Слобода говора“… затичемо у његовом родном Чачку, првој националној престоници културе, којој својим стваралаштвом даје посебан печат већ пуних 30 година.
„Са овог поднебља је доста писаца, углавном песника, постигло значајне резултате – Даница Марковић, Дис, Стеван Луковић, касније Бранко В. Радичевић, Драгослав Грбић, Ранко Симовић, Александар Ристовић... Чињеница јесте да су они одлазили у Београд, али њихова веза са Чачком је била и остајала јака. Долазили су у Чачак и утицали на његову културу. Бранко В. Радичевић је осмислио Дисово пролеће и још неке манифестације заједно са Пуришом Ђорђевићем и Мишом Радивојевићем, који су такође Чачани“, подсећа Матијевић.
Један је од аутора који сматра да однос писца или уметника са завичајем мора да постоји чак и ако он није очигледан, као у случају Бранка В. Радичевића или сликара Богића Рисимовића Рисима:
„Читаоци или посматрачи њихових дела ће тај однос свакако приметити боље него они сами“.
Књижевне ликове и радње смешта у свој родни град, али и у Београд, Париз, Лондон:
„Не бавим се Чачком у свакој књизи. Код мене је све подређено причи, па ако ми одговара Чачак, узмем га, ако не - направим другачији Чачак или изместим причу. Већина мојих прича је смештена на неко место које би могло да буде било које у Србији“.
Мој свет прозе доста наликује свету споља
Чачански књижевник објашњава и зашто га од почетка занимају пре свега приче које се тичу садашњег времена и због чега му данас није важно само како ће него и шта ће испричати:
„Моје последње књиге, посебно ова на којој сада радим, као и претходна, тицале су се новинарства у овом времену. Бавио сам се темама које су изузетно актуелне. У последње време дозвољавам да овај свет утиче на мене и да га представим из мало искошеног угла да би читаоцу било занимљиво и да би био испровоциран, да би размислио, дошао до неког свог одговора, видео и неке друге стране. Раније сам више полагао на сам текст, прича ме није толико интересовала, не шта ћу, него како ћу испричати. Временом се доста тога мењало“.
На питање, да ли је један од разлога што пише и тај да самоме себи објасни „стање света“, Матијевић уз потврдан одговор каже да у том настојању није усамљен.
„Данас има доста писаца, па и филмских уметника који се баве савременим светом. Тако је последњих 15-20 година од када се свет убрзао и постао непрепознатљив и различит у односу на оно што је био. Када сам ја почињао, почетком деведесетих година, били су присутни историјски романи и фантастика. Тада сам био један од ретких који је писао о савременом свету. Данас је другачије. И мој свет прозе доста наликује свету споља. Раније се нису толико додиривали“.
