00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Андреј Тарасјев, човек који је задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Цивилизацијски инферно“ и „Бордел Америка“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Спира бритком сабљом по српском фудбалу
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Још страшнија тема: Колико црна хроника уноси мрак у друштво

CC0 / PxHere / Мрак
Мрак - Sputnik Србија, 1920, 01.09.2023
Пратите нас
Ако је претходни роман био мрачан, а говорио је о лому људи који се баве новинарством, a желе да остану етични, нова недовршена књига Владана Матијевића бави се још страшнијим темама - црном хроником и тиме колико на друштво и појединца утиче свакодневно бомбардовање црним вестима са свих страна.
Награђивани писац, добитник престижних награда, међу њима Нинове и Андрићеве, говорећи о теми новог рукописа за Спутњик констатује:
„Ништа не зависи од писца, теме се саме намећу. Писац не бира теме. Теме бирају писца“.
Једног од најбољих књижевника средње генерације, аутора романа „Писац из далека“, „Часови радости“, „Врло мало светлости“, „Слобода говора“… затичемо у његовом родном Чачку, првој националној престоници културе, којој својим стваралаштвом даје посебан печат већ пуних 30 година.
© SputnikПисац Владан Матијевић
Писац Владан Матијевић - Sputnik Србија, 1920, 01.09.2023
Писац Владан Матијевић
„Са овог поднебља је доста писаца, углавном песника, постигло значајне резултате – Даница Марковић, Дис, Стеван Луковић, касније Бранко В. Радичевић, Драгослав Грбић, Ранко Симовић, Александар Ристовић... Чињеница јесте да су они одлазили у Београд, али њихова веза са Чачком је била и остајала јака. Долазили су у Чачак и утицали на његову културу. Бранко В. Радичевић је осмислио Дисово пролеће и још неке манифестације заједно са Пуришом Ђорђевићем и Мишом Радивојевићем, који су такође Чачани“, подсећа Матијевић.

Чачак у причама

Један је од аутора који сматра да однос писца или уметника са завичајем мора да постоји чак и ако он није очигледан, као у случају Бранка В. Радичевића или сликара Богића Рисимовића Рисима:
„Читаоци или посматрачи њихових дела ће тај однос свакако приметити боље него они сами“.
Књижевне ликове и радње смешта у свој родни град, али и у Београд, Париз, Лондон:
„Не бавим се Чачком у свакој књизи. Код мене је све подређено причи, па ако ми одговара Чачак, узмем га, ако не - направим другачији Чачак или изместим причу. Већина мојих прича је смештена на неко место које би могло да буде било које у Србији“.

Мој свет прозе доста наликује свету споља

Чачански књижевник објашњава и зашто га од почетка занимају пре свега приче које се тичу садашњег времена и због чега му данас није важно само како ће него и шта ће испричати:
„Моје последње књиге, посебно ова на којој сада радим, као и претходна, тицале су се новинарства у овом времену. Бавио сам се темама које су изузетно актуелне. У последње време дозвољавам да овај свет утиче на мене и да га представим из мало искошеног угла да би читаоцу било занимљиво и да би био испровоциран, да би размислио, дошао до неког свог одговора, видео и неке друге стране. Раније сам више полагао на сам текст, прича ме није толико интересовала, не шта ћу, него како ћу испричати. Временом се доста тога мењало“.
На питање, да ли је један од разлога што пише и тај да самоме себи објасни „стање света“, Матијевић уз потврдан одговор каже да у том настојању није усамљен.
„Данас има доста писаца, па и филмских уметника који се баве савременим светом. Тако је последњих 15-20 година од када се свет убрзао и постао непрепознатљив и различит у односу на оно што је био. Када сам ја почињао, почетком деведесетих година, били су присутни историјски романи и фантастика. Тада сам био један од ретких који је писао о савременом свету. Данас је другачије. И мој свет прозе доста наликује свету споља. Раније се нису толико додиривали“.
Енес Халиловић - Sputnik Србија, 1920, 02.07.2023
КУЛТУРА
На Балкану има историје испод сваког камена и о сваком човеку може да се напише прича /видео/
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала