„Удри Брус Ли, брате мили“: Непоновљив и чист херој који још суверено влада Змајевим гнездом
© Sputnik / Артур Лебедев
/ Пратите нас
Брус Ли је велики и данас, пола века после смрти јер је у време кад је постао „прва суперзвезда трећег света“ био универзални и чисти херој, а у кинематографији симбол попут Чарлија Чаплина и Мерилин Монро, сматра редитељ „Јесени самураја“ Данило Бећковић.
Пре 50 година, 20. јула 1973. године преминуо је Брус Ли најпознатији мајстор борилачких величина и глумац већи од филмског жанра који га је прославио. Седам дана после смрти, премијерно је приказан филм „У змајевом гнезду“ који му је постхумно донео светску славу.
Брус Ли – симбол кинематографије попут Чаплина и Мерилин
Брус Ли је великан и данас зато што је био први – прва акциона звезда тог типа, хонгконшка акциона звезда која је то постала на глобалном нивоу, надрастао је матичну кинематографију из које је потекао али и филмове у којима се појавио, каже за „Орбиту културе“ редитељ Данило Бећковић.
„Познатији је од филмова у којима је играо тако да данас нема готово никог на планети ко не зна ко је Брус Ли, али има много људи који неће знати да наброје ниједан његов филм. Брус Ли је један од симбола кинематографије, на начин на који су били Чарли Чаплин и Мерилин Монро. Он је човек за кога није било битно какав је глумац, а није ни био глумац у класичном смислу те речи, већ носилац једне друге поруке и идеје. Седамдесетих година појавио се као један атипичан херој и заправо је много више херојска фигура него што је филмска звезда“.
Брус Ли је снимио свега четири и по филма – „Велики газда“, „Песница гнева“ (хонгконшки, режија Рејмонд Чао), „На змајевом путу“ (хонгконшки, режија Брус Ли), „У змајевом гнезду“ (холивудски, режија Роберт Клаус) и несрећно доснимљени после смрти „Игра смрти“. Али то, према Бећковићу, уопште није мало, јер ни иза неких великих холивудских звезда није остало много више од три – четири најбоља филма.
„Брус Ли је некако успео да та три – четири филма која је снимио буду баш ти који су довољни да остане запамћен. Требало би имати на уму да је то једна врста ексцеса, да то нису три – четири било каква филма, него филмови какви се нису масовно гледали пре њега. То је била једна иновација и у том жанру и у тој врсти кинематографије. Кад гледате нешто чега није било то оставља много већи утисак него кад гледате нешто 15. пут, па макар га поновили на најбољи могући начин“.
Универзални херој: Већи од Џекија Чена и Прљавог Харија
Наследници Бруса Лија никад га нису достигли, иако су и Џеки Чен и Џет Ли направили кудикамо озбиљније филмске каријере. Према Бећковићу, седамдесете кад се појавио Брус Ли биле су време спремно да прихвати једну такву херојску фигуру.
„Осамдесете су на глобалном нивоу већ доба цинизма, једног прорачунатијег погледа на свет, тако да нисте могли имати ту врсту наивног, чистог хероја као што је био Брус Ли. Џеки Чен је заправо, много више комичар него што је акциони јунак у класичном смислу и код њега увек постоји једна доза аутоироније које код Брус Лија нема. А Џет Ли је модерна акциона звезда и не може имати ту врсту културног значаја коју је имао Брус Ли седамдесетих година“.
Могле би се наћи везе између Брус Лија и Клинта Иствуда у улози Прљавог Харија који се појављују отприлике у исто време, с тим што Брус Ли долази из другог света где је разлика између добра и зла јасно повучена. Код Бруса Лија нема те врсте цинизма коју Прљави Хари еманира.
„Брус Ли је чист херој који се увек борио да заштити потлачене, устручавао се од борбе али је бивао принуђен на њу. А Прљави Хари се ипак тиче америчких унутрашњих односа, културних ратова, сукоба између либерала и конзервативаца и много је више слика америчког друштва. Ако је Брус Ли универзална, архетипска фигура борца за добро и правду, Прљави Хари је ипак амерички полицајац који заступа неке вредности и мало више ужива у насиљу него што је то нама данас прихватљиво. И тада су га оптуживали за сувише насиља, чак и за фашизам и сувише конзервативно и десно понашање, а против Брус Лија нико не може имати ту врсту примедби“.
„Удри Брус Ли, брате мили“
Није занемарив утицај Брус Лија на српску али и југословенску популарну културу. Имали смо јужњачки евергрин „Удри Брус Ли, брате мили“ инкорпориран у филм „Сиви камион црвене боје“, биоскопску сцену из „Муња“, неколико филмова са мајсторима борилачких вештина попут Бећковићеве „Јесени Самураја“, а у Мостару је пре 20 година дигнут споменик „Малом Змају“.
„Брус Ли је био глобална звезда а у Југославији седамдесетих која није била ни богата ни срећна земља свакако је та врста јунака који креће са друштвеног дна и све решава својом способношћу и својим песницама пријала публици. Још кад узмемо у обзир наш епски занос и склоност да ценимо ту врсту јунаштва, свакако да је он одмах био јако занимљив нашој публици“.
Тарантинов „комплимент“
И код америчких Црнаца су јако популарни били и хонгконшки филмови, и Брус Ли, и борилачки филмови као такви, и онда су они имали неке своје варијанте, филмове где би Црнци били мајстори борилачких вештина. У целом свету то је одјекнуло у исто време и на исти начин.
Последњи омаж Брус Ли је имао у Тарантиновом филму „Било једном у Холивуду“ али се због те сцене увредила Лијева породица и чак је намеравала да тужи редитеља. Бећковићу се јако допао тај филм , мисли да је најбољи Тарантинов од „Кил Била“ на овамо и зато може свашта да му опрости, па и ту сцену са Брусом Лијем.
„Али мислим да се не треба вређати због тога. Он је свог јунака кога игра Бред Пит хтео до те мере да уздигне и представи у позитивном светлу, да је за противника морао да му узме највећег могућег. Тако да је то једна врста посредног комплимента“.
Прва суперзвезда трећег света
Надимак ког је Боб Марли добио неколико година после Лијеве смрти – прва суперзвезда трећег света, могао би да важи и за Брус Лија.
„Мислим да је то добра дефиниција, јер су и Боб Марли и Брус Ли људи који су успели да разбију калуп и да су, кад су се појавили, не само изгледали другачије него су и донели нешто своје. Уместо имитације западних узора они су натерали цео свет да њих имитира. Брус Ли није отишао у Холивуд да буде још један глумац него је донео нешто што до тада није постојало и потпуно је променио парадигму. Исто као што је Боб Марли донео једну врсту музике са свог острва и учинио је познатом целом свету, тако је и Брус Ли једну врсту традиције свог народа изнео и представио је на светској сцени“.
Брус Ли је био идеал, али због њега није опао расизам у САД
Брус Ли је био Кинез из Хонгконга који је дошао у Америку и покушао да освоји Холивуд. После се вратио у Хонгконг, постао светска звезда, а онда успео и у Холивуду. На основу његове биографије стиче се утисак да би неко попут Бруса Лија данас можда могао да ублажи тензије између две велике силе, САД и Кине. Бећковић, међутим сматра да су мале шансе да дође до било каквог помирења.
„Данас су медији под превеликом контролом да би неко могао да се појави и добије толику пажњу и простор, а да то није са неке стране санкционисано и одобрено. А какву год звезду да доведете нису људи само публика за ТВ и биоскоп, него имају и нека друга размишљања вредности, и циљеве. На крају крајева, ми у Србији смо добро уроњени у америчку културу, а кад питате људе која вам је најближа земља, готово сви кажу Русија. Брус Ли је неко ко је понудио један идеал за своје време, али није због тога опао расизам у Америци“, закључио је Бећковић.
