„Азијски Балкан“: Нова велика шанса Србије – на Истоку
17:31 04.09.2023 (Освежено: 17:33 04.09.2023)
© AP Photo / Dita Alangkara
Пратите нас
Државе чланице АСЕАН-a броје око 670 милиона људи. Ради се о једном од највећих привредних ентитета на свету, а уговор који је Србија потписала са овом организацијом, велика је шанса за српску привреду. Са друге стране, пошто се ради о земљама којима је стало до поштовања међународног права, Србија стиче новог спољнополитичког партнера.
Овако потписивање Уговора о пријатељству и сарадњи са земљама Југоисточне Азије између Србије и АСЕАН-а коментарише новинар и спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић.
Подсећамо, министар спољних послова Србије Ивица Дачић потписао је у Џакарти, где се одржава 43. самит АСЕАН-а, инструмент о приступању Уговору о пријатељству и сарадњи у Југоисточној Азији. За Дачића, Уговор је добра основа за јачање Србије у том делу света.
Веома захвалан политички партнер
Иако је четири државе чланице АСЕАН-а признало независност Косова и Метохије, то су урадиле или зато што су чисто муслиманске, као што су Малезија и Брунеј, или под америчким притиском, као што су то учинили Тајланд и Сингапур, објашњава наш саговорник.
АСЕАН је, према његовим речима, веома захвалан спољнополитички партнер – чланице се, због својих интереса придржавају међународног права, док је Индонезија, највећа, најутицајнија и незамењива чланица; велики пријатељ некадашње Југославије и данашње Србије, наглашава Коркоделовић.
„Индонезија је једну од првих амбасада после стицања независности отворила у Београду. До скоро је у Београду имала школу. Индонезија има доста снажну војну мисију у Србији, што је традиција несврстаности. Тако да, са Индонезијом, кључном земљом за АСЕАН, Србија има одличне везе“, констатује он.
Осим Индонезије, независност Косова и Метохије нису признале ни многољудне земље као што су Вијетнам или Филипини. Уз њих, ни Камбоџа, Лаос и Мјанмар.
Генерално гледано, АСЕАН тежи политици избегавања сврставања уз велике силе, које се веома надмећу за тај регион од изузетне стратешке важности. Принципи вођења политике у оквиру АСЕАН-а су консултације и консензус. Спремни су годинама да расправљају о међусобним проблемима и веома инсистирају да налазе властита решења за проблеме, додаје Коркоделовић.
Шта Србија може да понуди АСЕАН-у
Према Коркоделовићевим речима, добро је да је Србија потписала Уговор о пријатељству са АСЕАН-ом, јер ова организација постаје један од кључних играча у свету, а Азија постаје кључни део света.
Када се посматрају привредни ентитети, попут АСЕАН-а или ЕУ, АСЕАН је пета или шеста привредна сила у свету.
„Али, АСЕАН стално напредује, његов БДП је сада око четири билиона долара, а очекује се да у будућности буде четврти привредни ентитет света. Индонезија је, као највећа привреда у организацији, седма у свету. Значи, то су све озбиљније привреде“, објашњава Коркоделовић.
Тржишта земаља чланица АСЕАН-а су тржишта у константном развоју и све су захтевнија – државе чланице Асоцијације нација југоисточне Азије имају све бројнију средњу класу и из Србије би тим тржиштима могле да буду понуђене различите ствари, коментарише Коркоделовић.
Међутим, каже он, ствари по Србију не стоје тако добро, јер наша земља у сарадњи са главним државама АСЕАН-а бележи дефицит. Једини позитивни биланс Србија бележи са Мјанмаром. Зато је пред Србијом велики посао.
„Тако да пред Србијом и српским бизнисменима стоји велики, дугогодишњи проблем како да повећају извоз. Својевремено, за време бивше Југославије постојала су предузећа која су тамо радила. Нарочито је добро радио СДПР. Међутим, од распада Југославије, та сарадња никако да стане на здраве ноге“, објашњава Коркоделовић.
Сада, након потписивања споразума који је велика шанса за српску привреду, потребно је видети шта Србија може да понуди привредама какве су привреде Индонезије, Тајланда, Малезије или Сингапура. Идеално би било да се економска сарадња развије са свих десет чланица организације, додаје он.
„Рецимо, ЕУ јако добро и све више сарађује са АСЕАН-ом јер је ова организација једна од будућности човечанства“, констатује наш саговорник.
АСЕАН је бољи начин интеграција од ЕУ
У светским медијима, често се пореде АСЕАН и ЕУ, као примери успешних интеграција. Због силних међусобних разлика, религијских, етничких и других, простор који заузимају земље АСЕАН-а, називан је „азијски Балкан“. Међутим, временом су државе успеле да изгладе односе, да се економски развију и да веома снизе стопу сиромаштва, објашњава Коркоделовић.
„Али, нису упали у оно што постаје све видљивије, у замку круте бирократске структуре која влада у ЕУ. Знатно су лабавије структуре у оквиру АСЕАН-а. Они имају секретаријат, имају око хиљаду састанака на различитим нивоима, бесцаринску зону међу чланицама, али команда никако не долази из једног центра“, каже Коркоделовић.
До скоро, ЕУ је сматрана за најбољи модел интеграција за човечанство, док је АСЕАН био на другом месту. Међутим, сада је све више увиђају недостаци ЕУ и предности које има политика која води у оквирима АСЕАН-а – никако диктат из једног центра и поготово не диктат спољне силе, закључује он.
Србија је, подсећамо, формални захтев за приступање Уговору о пријатељству и сарадњи у Југоисточној Азији упутила 2013, а чланице АСЕАН-а су га једногласно одобриле 10. јула ове године. Српски шеф дипломатије Ивица Дачић потписао је овај уговор на 43. Самиту организације који се управо одржава у Џакарти.
4 Септембар 2023, 09:02
