https://sputnikportal.rs/20230907/mostove-izmedju-moskve-i-jerevana-niko-ne-moze-spaliti-olivera-ikodinovic-1160937640.html
Мостове између Москве и Јеревана нико не може спалити
Мостове између Москве и Јеревана нико не може спалити
Sputnik Србија
Заједничке војне вежбе Јерменије и САД говоре о томе да НАТО покушава да стави шапу на ту бившу совјетску републику и отвори нови фронт против Русије. С друге... 07.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-07T22:22+0200
2023-09-07T22:22+0200
2023-09-07T22:22+0200
свет
русија
русија – војска и наоружање
русија – политика
јерменија
сад
заједничке војне вежбе
нато
руска војна база
маневри
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110454/09/1104540917_0:0:3043:1713_1920x0_80_0_0_e17f09670f9107c2d33a7106a829c5ed.jpg
Министарство одбране Јерменије саопштило је да је сврха вежбе „Орао партнер 2023“ („Eagle partner 2023“), која ће бити одржана од 11. до 20. септембра у тој земљи, припрема јерменских снага за учешће у међународним мировним мисијама. Циљ маневара је да се побољша координација формација које учествују у мировним мисијама, као и да се повећа спремност јерменске јединице за планирану евалуацију у оквиру програма НАТО-а „Партнерство за мир“.Кремљ је саопштио да планови јерменских власти да одрже заједничке војне вежбе са САД изазивају забринутост, посебно у тренутној ситуацији, истичући да ће Русија анализирати ове информације и пратити ситуацију.Није наведено колико ће америчких и јерменских војника бити укључено у ове маневре, али се све дешава у сенци чињенице да је Јереван опозвао свог сталног представника при ОДКБ и одбио да изведе вежбе ОДКБ-а на својој територији, као и да учествује у маневрима ОДКБ-а „Борбено братство – 2023“, које су почетком овог месеца одржаване у Белорусији.Такође, све се дешава и у тренутку када председник Европског комитета за проширење Алијансе Гунтер Фелингер позива Јереван да уђе у НАТО, док премијер Никол Пашињан изјављује да питање иступања из војно-безбедносне организације тј. ОДКБ-а „остаје на дневном реду“.Како је раније рекао, то може да се деси ако Јереван „види да се ОДКБ повукао из Јерменије“, односно ако не испуни своје обавезе према републици која је била део Совјетског Савеза до 1991. године.Пашињан је такође изјавио за један италијански лист да Русија није успела да заштити Јерменију од, како је навео, континуиране агресије из Азербејџана. Он је сугерисао да рат у Украјини значи да Москва није у стању да гарантује безбедност Јерменије и региона.Како је навео, безбедносна архитектура Јерменије је „99,99 одсто“ везана за Русију, укључујући и снабдевање оружјем и муницијом, а ослањање искључиво на Русију као гаранта безбедности Јерменије била је „стратешка грешка“.Пашињан је објаснио да сада земља покушава да диверзификује своју безбедносну политику, док „Русија напушта регион због корака које предузима или не предузима“.Као одговор на то, Москва је поручила да „Русија игра доследну, веома важну улогу у стабилизацији ситуације у овом региону и да наставити да игра ту улогу".Експерти објашњавају да Пашињан, у ситуацији око Нагорно-Карабаха, користи Русију као громобран за незадовољство које се против њега гомила у јерменском друштву, оцењујући да је реторика власти у Јеревану на ову тему крајње опасна.Стручњаци напомињу да је Русија била та која је зауставила војни сукоб и спасила Јерменију од још већег пораза и губитка целог Карабаха.Покушаје Јеревана да пронађе Русији алтернативу експерти виде као лоше осмишљене кораке који ће само изазвати додатну напетост у ионако тешкој ситуацији, али ту кризу виде као „привремену дистанцу“ и сигурни су да нико неће „палити мостове“.Запад отвара нови фронт против РусијеРусија има 102. војну базу у Јерменији са неколико хиљада војника, чији су задаци, између осталог, осигурање стратешке стабилности спољне границе, заштита интереса Русије и безбедности Јерменије. Такође, Русија одржава мировне снаге у региону како би подржала споразум којим је окончан рат између Јерменије и Азербејџана 2020. године.Руска база ће у Јерменији радити до 2044. године, а две земље имају и јединствен ПВО систем.Руски шеф диппломатије Сергеј Лавров је још у мају обелоданио информације до којих је дошла Москва да САД „саветују“ Јерменију да одустане од размештања руске базе и руских граничара, обећавајући јој да ће заузврат „осигурати безбедност“. По оцени Лаврова, то је директно подмићивање и отворена провокација.Политолог Артур Атајев наводи да се у Јерменији и овом региону бележи експанзија страног невладиног сектора. Према неким проценама, додаје експерт, у Јерменији, држави са око три милиона становника, делује 2,5 хиљада непрофитних, невладиних организација, а 97 одсто њих се финансира из иностранства. Изникле су и дале су подстицај рађању нове политичке елите, оцењује Атајев.Он истиче да САД покушавају да дискредитују руске мировне напоре у Нагорно-Карабаху и створе „други фронт“ у Јерменији против Русије.„Украјинска замка за Русију није успела. Американци су сами упали у ту клопку и сада интензивно размишљају где да отворе други фронт. Није успело ни у Грузији... А сада треба да се спроведе цео програм дискредитације руског мировног контингента и руских мировних напора у Јерменији. Не постоји преседан за успешно решавање сукоба у Закавказју без учешћа Русије. Једноставно, нема га! Актуелни формат мировног контингента је стабилизујући фактор. Желе да га дискредитују и да нанесу штету његовом имиџу и настоје на томе да постигну повлачење руске војне базе из Гјумрија и руског мировног контингента који осигурава безбедност Нагарно-Карабаха. То је задатак САД, а циљ је отварање другог фронта“, каже Атајев.Нагорно-Карабах је деценијама био извор тензија између Јеревана и Бакуа. Међународно је признат као део Азербејџана, али његових 120.000 становника су претежно етнички Јермени. Отцепио се од Бакуа после расапада СССР-а, почетком деведесетих, иако је Азербејџан повратио контролу над неким областима у тешким борбама 2020. године. Сукоб је окончан мировним споразумом којим је призната победа азербејџанских снага, а договор је постигнут уз помоћ Русије.Улазак Јерменије у НАТО – фантазија ЗападаТасиц оцењује да Јерменија покушава да добије већу подршку Запада, пошто се земља налази у прилично тешкој ситуацији због конфликта са Азербејџаном, док САД покушавају да изолују Русију на Јужном Кавказу и удаље је од њених савезника, пре свега од Јерменије.Прозападни медији и невладине организације у Јерменији, које финансира Запад раде на томе да ослабе и, ако је могуће, прекину везе између Русије и Јерменије, додао је експерт.Међутим, Тасиц истиче да упркос свему овоме, као и чињеници да је Јереван послао хуманитарну помоћ Украјини, а Пашињанова супруга учествује на форуму у Кијеву, није све тако црно као што изгледа. Према његовим речима, између Русије и Јерменије јача обострано корисна билатерална сарадња у различитим сферама.„Јерменија убрзано повећава трговинску размену са Русијом. У последње две године, после почетка специјалне војне операције, то је почело да обезбеђује Јерменији економски раст. Односно, то су реалне користи за републику. Али и безбедносна сарадња се наставља. Конкретно, имамо тамо руске граничаре, они јачају своје присуство на јерменским границама, а недавно је било речи о томе да је отворен и аеродром ‘Капан’, који се налази у близини границе са Азербејџаном. И ту је посебно постављен пункт руских граничара како би летови били безбеднији. Постоји договор о отварању конзулата на југу Јерменије у региону. Односно, не може се рећи да је све лоше, али потребни су прагматизам и разборитост са обе стране како би се решила нека проблематична питања, нашли обострано корисни компромиси и решили их у духу савезништва“, закључио је експерт.Што се тиче уласка Јерменије у НАТО, заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко назвао је такве изјаве „бујним фантазијама“. Јерменија је чланица ОДКБ и Москва полази од реалности, додао је он.Такође је рекао да ће Москва наставити да јача војну и политичку сарадњу са Јерменијом, те две земље остају савезници, ослањајући се једна на другу у безбедносним питањима. Он је изразио уверење да ће „ова константа бити одлучујућа“ у односима између држава и шире.
https://sputnikportal.rs/20230721/pasinjan-bez-mirovnog-sporazuma-novi-rat-sa-azerbejdzanom-vrlo-verovatan--1158909516.html
јерменија
сад
нагорно карабах
азербејџан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – војска и наоружање, русија – политика, јерменија, сад, заједничке војне вежбе, нато, руска војна база, маневри, нагорно карабах, азербејџан
русија, русија – војска и наоружање, русија – политика, јерменија, сад, заједничке војне вежбе, нато, руска војна база, маневри, нагорно карабах, азербејџан
Мостове између Москве и Јеревана нико не може спалити
Заједничке војне вежбе Јерменије и САД говоре о томе да НАТО покушава да стави шапу на ту бившу совјетску републику и отвори нови фронт против Русије. С друге стране, ови маневри се могу тумачити и као заокрет Јеревана ка Западу, али руски стручњаци сматрају да, упркос свему, мостове између Москве и Јеревана нико не може спалити.
Министарство одбране Јерменије саопштило је да је сврха вежбе „Орао партнер 2023“ („Eagle partner 2023“), која ће бити одржана од 11. до 20. септембра у тој земљи, припрема јерменских снага за учешће у међународним мировним мисијама. Циљ маневара је да се побољша координација формација које учествују у мировним мисијама, као и да се повећа спремност јерменске јединице за планирану евалуацију у оквиру програма НАТО-а „Партнерство за мир“.
Кремљ је саопштио да планови јерменских власти да одрже заједничке војне вежбе са САД изазивају забринутост, посебно у тренутној ситуацији, истичући да ће Русија анализирати ове информације и пратити ситуацију.
„Не сећам се да су се одржавале неке заједничке јерменско-америчке вежбе, мада, колико се може проценити, оне неће бити великих размера. Односе се на мировне операције у којима Јерменија учествује већ дуже време. Конкретно, јерменски контингент је био на Косову као део међународне мировне мисије и на другим местима где су учествовале западне земље, пре свега у оквиру НАТО блока“, каже Константин Тасиц, експерт за Јужни Кавказ.
Није наведено колико ће америчких и јерменских војника бити укључено у ове маневре, али се све дешава у сенци чињенице да је Јереван опозвао свог сталног представника при ОДКБ и одбио да изведе вежбе ОДКБ-а на својој територији, као и да учествује у маневрима ОДКБ-а „Борбено братство – 2023“, које су почетком овог месеца одржаване у Белорусији.
Такође, све се дешава и у тренутку када председник Европског комитета за проширење Алијансе Гунтер
Фелингер позива Јереван да уђе у НАТО, док премијер Никол Пашињан изјављује да питање иступања из војно-безбедносне организације тј. ОДКБ-а „остаје на дневном реду“.
Како је раније рекао, то може да се деси ако Јереван „види да се ОДКБ повукао из Јерменије“, односно ако не испуни своје обавезе према републици која је била део Совјетског Савеза до 1991. године.
Пашињан је такође изјавио за један италијански лист да Русија није успела да заштити Јерменију од, како је навео, континуиране агресије из Азербејџана. Он је сугерисао да рат у Украјини значи да Москва није у стању да гарантује безбедност Јерменије и региона.
Како је навео, безбедносна архитектура Јерменије је „99,99 одсто“ везана за Русију, укључујући и снабдевање оружјем и муницијом, а ослањање искључиво на Русију као гаранта безбедности Јерменије била је „стратешка грешка“.
Пашињан је објаснио да сада земља покушава да диверзификује своју безбедносну политику, док „Русија напушта регион због корака које предузима или не предузима“.
Као одговор на то, Москва је поручила да „Русија игра доследну, веома важну улогу у стабилизацији ситуације у овом региону и да наставити да игра ту улогу".
Експерти објашњавају да Пашињан, у ситуацији око Нагорно-Карабаха, користи Русију као громобран за незадовољство које се против њега гомила у јерменском друштву, оцењујући да је реторика власти у Јеревану на ову тему крајње опасна.
Стручњаци напомињу да је Русија била та која је зауставила војни сукоб и спасила Јерменију од још већег пораза и губитка целог Карабаха.
Покушаје Јеревана да пронађе Русији алтернативу експерти виде као лоше осмишљене кораке који ће само изазвати додатну напетост у ионако тешкој ситуацији, али ту кризу виде као „привремену дистанцу“ и сигурни су да нико неће „палити мостове“.
Запад отвара нови фронт против Русије
Русија има 102. војну базу у Јерменији са неколико хиљада војника, чији су задаци, између осталог, осигурање стратешке стабилности спољне границе, заштита интереса Русије и безбедности Јерменије. Такође, Русија одржава мировне снаге у региону како би подржала споразум којим је окончан рат између Јерменије и Азербејџана 2020. године.
Руска база ће у Јерменији радити до 2044. године, а две земље имају и јединствен ПВО систем.
Руски шеф диппломатије Сергеј Лавров је још у мају обелоданио информације до којих је дошла Москва да САД „саветују“ Јерменију да одустане од размештања руске базе и руских граничара, обећавајући јој да ће заузврат „осигурати безбедност“. По оцени Лаврова, то је директно подмићивање и отворена провокација.
Политолог Артур Атајев наводи да се у Јерменији и овом региону бележи експанзија страног невладиног сектора. Према неким проценама, додаје експерт, у Јерменији, држави са око три милиона становника, делује 2,5 хиљада непрофитних, невладиних организација, а 97 одсто њих се финансира из иностранства. Изникле су и дале су подстицај рађању нове политичке елите, оцењује Атајев.
Он истиче да САД покушавају да дискредитују руске мировне напоре у Нагорно-Карабаху и створе „други фронт“ у Јерменији против Русије.
„Украјинска замка за Русију није успела. Американци су сами упали у ту клопку и сада интензивно размишљају где да отворе други фронт. Није успело ни у Грузији... А сада треба да се спроведе цео програм дискредитације руског мировног контингента и руских мировних напора у Јерменији. Не постоји преседан за успешно решавање сукоба у Закавказју без учешћа Русије. Једноставно, нема га! Актуелни формат мировног контингента је стабилизујући фактор. Желе да га дискредитују и да нанесу штету његовом имиџу и настоје на томе да постигну повлачење руске војне базе из Гјумрија и руског мировног контингента који осигурава безбедност Нагарно-Карабаха. То је задатак САД, а циљ је отварање другог фронта“, каже Атајев.
Нагорно-Карабах је деценијама био извор тензија између Јеревана и Бакуа. Међународно је признат као део Азербејџана, али његових 120.000 становника су претежно етнички Јермени. Отцепио се од Бакуа после расапада СССР-а, почетком деведесетих, иако је
Азербејџан повратио контролу над неким областима у тешким борбама 2020. године. Сукоб је окончан мировним споразумом којим је призната победа азербејџанских снага, а договор је постигнут уз помоћ Русије.
Улазак Јерменије у НАТО – фантазија Запада
Тасиц оцењује да Јерменија покушава да добије већу подршку Запада, пошто се земља налази у прилично тешкој ситуацији због конфликта са Азербејџаном, док САД покушавају да изолују Русију на Јужном Кавказу и удаље је од њених савезника, пре свега од Јерменије.
„За САД регион Кавказа је, како они сами говоре, важан, али није од виталног значаја. Односно, та регија и даље игра споредну улогу у њиховој спољној политици. Сада су њихове снаге прилично концентрисане у југоисточној Азији и на томе како да се супротставе Кини. Дакле, њихов интерес је управо у томе да спрече присуство својих геополитичких противника тамо. То су, пре свега, Русија и Иран. Јерменија у овом случају заузима важно место, пошто је војно-политички савезник Русије и чланица ОДКБ и има заједничку границу са Ираном“, објашњава експерт.
Прозападни медији и невладине организације у Јерменији, које финансира Запад раде на томе да ослабе и, ако је могуће, прекину везе између Русије и Јерменије, додао је експерт.
Међутим, Тасиц истиче да упркос свему овоме, као и чињеници да је Јереван послао хуманитарну помоћ Украјини, а Пашињанова супруга учествује на форуму у Кијеву, није све тако црно као што изгледа. Према његовим речима, између Русије и Јерменије јача обострано корисна билатерална сарадња у различитим сферама.
„Јерменија убрзано повећава трговинску размену са Русијом. У последње две године,
после почетка специјалне војне операције, то је почело да обезбеђује Јерменији
економски раст. Односно, то су реалне користи за републику. Али и безбедносна сарадња се наставља. Конкретно, имамо тамо руске граничаре, они јачају своје присуство
на јерменским границама, а недавно је било речи о томе да је отворен и аеродром ‘Капан’, који се налази у близини границе са Азербејџаном. И ту је посебно постављен пункт руских граничара како би летови били безбеднији. Постоји договор о отварању конзулата на југу Јерменије у региону. Односно, не може се рећи да је све лоше, али потребни су прагматизам и разборитост са обе стране како би се решила нека проблематична питања, нашли обострано корисни компромиси и решили их
у духу савезништва“, закључио је експерт.
Што се тиче уласка Јерменије у НАТО, заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко назвао је такве изјаве „бујним фантазијама“. Јерменија је чланица ОДКБ и Москва полази од реалности, додао је он.
Такође је рекао да ће Москва наставити да јача војну и политичку сарадњу са Јерменијом, те две земље остају савезници, ослањајући се једна на другу у безбедносним питањима. Он је изразио уверење да ће „ова константа бити одлучујућа“ у односима између држава и шире.
