У сусрет самиту Г20 у Индији: Који су главни задаци организације и колики је значај Русије
© AP Photo / Aijaz Rahi
Пратите нас
Осамнаести самит Г20 одржаће се од 9-10. септембра у престоници Индије Њу Делхију. Догађају неће присуствовати ни руски председник Владимир Путин ни кинески лидер Си Ђинпинг. Русију ће на форуму представљати шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, а Кину премијер Државног савета те земље Ли Ћијанг.
На догађај су позвани сви лидери земаља чланица, као и лидери још девет земаља: Бангладеша, Египта, Шпаније, Маурицијуса, Нигерије, Холандије, Уједињених Арапских Емирата, Омана и Сингапура.
Значај Г20 и најважнији задаци
„Група двадесет“ је водећи форум за међународну сарадњу о најважнијим аспектима међународних економских и финансијских питања. Главни правци рада Г20 су: унапређивање финансијског регулисања у циљу смањења ризика и спречавања будућих финансијских криза; реформа међународне финансијске архитектуре.
То су, такође и обезбеђивање стабилности и отпорности економског раста; допринос међународном развоју; јачање мултилатералног трговинског система, заснованог на правилима Светске трговинске организације; борба против ерозије пореске базе и утаје пореза; развој тржишта инфраструктурних инвестиција; управљање процесима дигитализације економије; спречавање корупције и финансирање тероризма.
Услед пандемије ковид-19 која се догодила 2020. године, на списку задатака Г20 нашли су се такође подршка глобалном систему здравствене заштите и његовој отпорности на будуће пандемије.
„Група двадесет“ основана је на иницијативу Сједињених Америчких Држава и Канаде у оквиру самита „Групе осам“ септембра 1999. године у Келну (Немачка).
Оснивачка конференција одржана је од 15-16. децембра 1999. године у Берлину.
Повод за формирање групе – финансијска криза
Као повод за стварање Г20 послужила је финансијска криза током 1997-1998. године, која је демонстрирала рањивост међународног финансијског система у условима глобализације економских односа.
Учесници Групе двадесет су Аустралија, Аргентина, Бразил, Велика Британија, Немачка, Индија, Индонезија, Италија, Канада, Кина, Кореја, Мексико, Русија, Саудијска Арабија. САД, Турска, Јужноафричка република, Јапан, као и Европска унија.
Земље чланице Г20 чине две трећине светске популације, око 85 одсто светског БДП-а, више од 75 одсто светске трговине.
До 2008. године активност Г20 одвијала се, углавном, у оквиру годишњих састанака министара финансија и директора централних банака земаља учесница.
На самиту Г20 традиционално учествују његове сталне чланице, као и лидери позваних земаља и међународне организације. Шпанија има статус сталног госта у Г20.
Европску Унију представљају председник Европске комисије и председник Европског савета.
22 Новембар 2020, 17:57
Самити се одржавају у земљи која испуњава обавезе председавајућег групе.
Председавајућа земља мења се сваке године по принципу ротације и смењивања региона.
У текућој години председавајућа земља је Индија.
Руски предлози увек у завршним декларацијама самита Г20
Г20 нема стални секретаријат. За агенду и координацију рада задужени су лични представници лидера Г20, који су познати као „шерпаси“, заједно са министрима финансија и управљачким централним банкама.
Од 2010. године лидери Г20 одлучили су да се окупљају највише једном годишње.
Руска Федерација учествовала је у свим самитима Г20 од момента њеног оснивања и предлагала за разматрање питања која су увек била одражена у завршним декларацијама самита.
У склопу најважнијих тема које је Русија предложила је реформа међународних финансијских институција, одобравање стандарда за регулисање и надзор у финансијскојм сектору и ограничавање нивоа државног дуга учесника форума.
Русија је председавала „Групом двадесет“ 2013. године. Завршни самит одржан је од 5-6. септембра у Санкт Петербургу.
Један од кључних резултата руског председавања било је усвајање петербуршког Акционог плана, који укључује стратегије чланова Г20 за остварење одрживог, сталног и избалансираног раста, као и преглед испуњења обавеза, које су преузели на себе чланови форума током претходних година.
Посебна пажња посвећивана вирусу корона и климатским променама
Г20 је 26. марта 2020. године на иницијативу Саудијске Арабије први пут у историји одржала екстерни самит преко видео-линка, посвећен борби против пандемије вируса корона и њеног утицаја на светску економију.
Самит лидера Г20 одржан је од 20-21. новембра преко видео-линка под председавањем Саудијске Арабије.
На крају самита била је усвојена завршна декларација у којој су се лидери земаља обавезали да ће водити мир ка снажној, стабилној, уравнотеженој и пуноправној ери након пандемије новог вируса корона.
31 Октобар 2021, 14:07
На иницијативу премијера Италије Марија Драгија, 12. октобра 2021. године, одржан је ванредни самит Г20 о Авганистану, током кога су лидери размотрили дестабилизацију ситуације у земљи.
Шеснаести састанак лидера Г20 одржан је од 30-31. октобра 2021. године у Риму.
Руски председник Владимир Путин и кинески лидер Си Ђинпинг учествовали су преко видео-линка, а Русију је представљао шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
Главне теме на самиту биле су клима, обнова и последице пандемије. Посебно су разматрани проблеми земаља у развоју током спровођења кампање вакцинације и подршке сопствених економија.
На крају самита усвојена је Римска декларација лидера „Група двадесет“.
Између осталог, земље Г20 апеловале су да се уложе напори за ограничавање раста глобалног загревања на нивоу од 1,5 степени Целзијуса и обавезали да разраде националне планове за обнову и повећање стабилности, усмерене на ублажавање последица промена климе.
Украјински сукоб и прехрамбени споразум међу главним темама прошлогодишњег самита
Прошле године, 17. самит лидера Г20 одржан је од 15-16. новембра у Индонезији на острву Бали.
Делегацију Русије предводио је министар иностраних послова Сергеј Лавров.
Једна од централних тема била је ситуација у Украјини. Захваљујући напорима руске делегације у документу су одражени различити ставови поводом специјалне операције и антируских санкција. Такође је истакнут значај прехрамбеног споразума и недопустивост претњи примене нуклеарног оружја и његове директне употребе.
Посебна захвалност била је упућена Турској и УН за њихове посредничке напоре на стварању неопходних услова за прехрамбени споразум.
7 Септембар 2023, 08:20
