- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Знакови живота на удаљеној планети: Шта је открио телескоп НАСА

CC BY 4.0 / Wikipedia/ESA/Hubble, M. Kornmesser / Уметнички приказ егзопланете К2-18б
Уметнички приказ егзопланете К2-18б - Sputnik Србија, 1920, 13.09.2023
Пратите нас
Свемирски телескоп НАСА „Џејмс Веб“ можда је открио прве доказе о постојању знакова живота на далекој планети. Телескоп је потенцијално открио молекул звану диметил-сулфид (ДМС), који, барем на Земљи, производе живи организми.
Истраживачи наглашавају да засад још немају чврсте доказе да се заиста ради о детекцији ДМС-а на планети удаљеној 120 светлосних година и да је потребно више података како би се потврдила његова присутност. Истраживачи су такође открили метан и угљен диоксид у атмосфери планете К2-18б, што значи да она има водени океан.

Молекул који показује живот

Професор Ники Мадусудан са Универзитета Кембриџ, који је водио истраживање, рекао је да је цео његов тим био „шокиран“ када је видео резултате.
„На Земљи ДМС производи само живот. Највећи део у Земљиној атмосфери емитује се из фитопланктона у морском окружењу“, рекао је он.
Мадусудан је додао како је откривање ДМС-а за сада још провизорно и да ће бити потребно више података да се потврди његова присутност, а ти резултати се очекују за годину дана.
„Ако буде потврђено, то би била огромна ствар и осећам одговорност да, ако износимо тако велику тврдњу, изнесем исправне резултате“, каже он.
Ово је први пут да су астрономи открили могућу присутност ДМС-а на планети која кружи око далеке звезде. Али резултатима приступају с опрезом, напомињући да је још 2020. године изнета тврдња како у облацима Венере има фосфина, којег такође производе живи организми, али да је она оспорена годину дана касније.
Упркос томе, др Роберт Мејси, заменик директора Краљевског астрономског друштва у Лондону, који није учествовао у овом истраживању, рекао је за британске медије да је узбуђен због ових резултата.
„Полако се крећемо према тачки у којој ћемо моћи да одговоримо на то велико питање јесмо ли сами у свемиру“, рекао је он.
Мејси каже како је оптимистичан да ћемо једног дана пронаћи знакове живота у свемиру.
„Можда ће то бити ово, можда ћемо за 10 или чак 50 година имати доказе који су толико уверљиви да их прихватимо као најбоље објашњење“, додаје Мејси.

Како је телескоп открио молекул

Телескоп „Џејмс Веб“ може да анализира светлост која пролази кроз атмосферу удаљене планете. Та светлост садржи хемијски потпис молекула у својој атмосфери, а детаљи се затим могу дешифровати дељењем светлости на њене саставне фреквенције, попут призме која ствара дугин спектар. Ако делови добијеног спектра недостају, то значи да су га апсорбовале хемикалије у атмосфери планета, што истраживачима омогућује истраживање његовог састава.
CC0 / Pixabay/BlenderTimer / Уметнички приказ телескопа Џејмс Веб
Уметнички приказ телескопа Џејмс Веб - Sputnik Србија, 1920, 13.09.2023
Уметнички приказ телескопа Џејмс Веб
Спектрална анализа открила је у атмосфери ове планете, удаљене више од 1,1 милиона милијарди километара, као и ДМС, спектрална анализа је с добрим степеном поузданости открила обиље гасова метана и угљен диоксида.

Односи угљен диоксида и метана у складу су са постојањем воденог океана испод атмосфере богате водоником. Телескоп „Хабл“ већ је раније открио присутност водене паре, због чега је планета, названа К2-18б, била један од првих које је истражио пуно моћнији „Џејмс Веб“.

Способност планете да на њој постоји живот зависи о њеној температури, присутности угљеника и веројатно текуће воде. Запажања телескопа „Џејмс Веб“ сугеришу да К2-18б испуњава све те услове, али то и даље не значи да се живот на њој заиста и развио.
Оно што ову планету чини још интригантнијим је то што није попут Земље или других такозваних каменитих планета, откривених у орбити око далеких звезда које су кандидати за откривање живота. К2-18б је готово девет пута већи од Земље. Егзопланете, које круже око других звезда, величине између Земље и Нептуна, разликују се од било чега у нашем Сунчевом систему. Слабо су познате, као и природа њихове атмосфере, објаснио је др Субхаџит Саркар са Универзитета у Кардифу, још један члан истраживачког тима.
„Иако ова врста планета не постоји у нашем Сунчевом систему, такозвани суб-Нептуни су најчешћа врста планета досад позната у галаксији. Добили смо досад најдетаљнији спектар суб-Нептуна настањиве зоне, а то нам је омогућило да утврдимо молекуле које постоје у његовој атмосфери“, рекао је он, објавила је НАСА.
Уметнички приказ егзопланете - Sputnik Србија, 1920, 04.09.2023
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Планета гушћа од челика: Откриће које доводи у питање теорије научника
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала