Стварао је позоришна чуда увек доследан својој мисли: Опроштај од Јагоша Марковића
21:16 22.09.2023 (Освежено: 11:52 24.09.2023)
© Фото : Спутњику уступило Народно позориште/Небојша Бабић
Пратите нас
Јагош Марковић је био аутентичан и даровит стваралац, који није подилазио диктатима трендова и који је својим јединственим рукописом стварао позоришна чуда, набијена енергијом, маштом, духовитошћу и вишим поетским истинама.
Овим речима се од Јагоша Марковића опростило његово матично Народно позориште.
Један од најистакнутијих српских позоришних редитеља, као и читавог региона, преминуо је 22. септембра у 57. години.
„Мали растом, велику је сенку правио Велики Јагош. Толико велику да се у њу склоне сви који и воле и живе позориште. Спавај са миром, покривен белим крилима, окружен пријатељима и јунацима којима си давао људска срца и у којима смо се препознавали. Нек ти бог да рајско насеље“, написао је редитељ Синиша Ковачевић на друштвеним мрежама.
У Народном позоришту у Београду, чији је стални члан постао 2008, режирао је најзначајније наслове светске и домаће класике - „Учене жене“, „Хасанагиницу“, „Госпођу министарку“, „Покондирену тикву“, „Др“, „Антигону“, „Ожалошћену породицу“, „Магбета“, „Урнебесну трагедију“, као и опере „Пепељуга“ и „Фигарова женидба“.
Његове представе су дуговечне, хваљене, изводе се увек пред препуном салом и прослављају национални театар на међународним гостовањима.
Представе у његовој режији проткане су јаким емоцијама које је дочаравао узбудљивом и гласном музиком и сценским ефектима које публикадуго памти.
„Изненађен сам и шокиран како смрт вреба иза ћошка и како не можеш да предвидиш ни када, ни кога ће однети. Сви пријатељи моји и његови су шокирани чињеницом да Јагоша више нема. То је просто невероватно. Он је у пуној редитељској зрелости, са пуно искуства, и требало је тек да даје нове и квалитетне погледе на класичну и модерну литературу“, каже за Спутњик глумац Бранислав Лечић.
Марковић је инспирисао и био провокативан за сваког ствараоца – глумца, сценографа, костимографа, све сарднике у пројекту:
„Понекад је снажно померао границе, а понекад је тако добро комуницирао са публиком да није престајала да долази на његове представе“.
Режирао је више од педесет представа у земљи и иностранству, а међу најзначајнијим су „Ромео и Јулија“, „Kате Kапуралица“, „Декамерон дан раније“, „Лукреција илити Ждеро“, „Скуп“, „Богојављенска ноћ“, „Говорница“, „Сумњиво лице“, „Уображени болесник“, „Тако је ако вам се тако чини“, „Врат од стакла“, „Путујуће позориште Шопаловић“, „Чудо у Шаргану“, „Породичне приче“, „Господа Глембајеви“, „Јесења соната“, „Галеб“, „Филумена Мартурано“, „Kармен“, „Лукреција о бимо рекли Пожерух“, „Учене жене“, „Чарапа од сто петљи“, „Блуз за Месију“, „Дивље месо“, „Зора на истоку“, „Наши синови“, „Свињски отац“, „Хасанагиница“, „Тартиф“, „Хекуба“...
Лечић наглашава да је Марковић био човек који је „носио своју личност и у натежим тренуцима“:
„Знао је да залегне за другог и да препозна шта је истина и правда, а шта није. Умео је да се разгалами када је нешто неправедно, без обзира колико то може да га кошта и остао доследан ономе што је мислио и радио. Ја му се дивим. Недостајаће итекако српском глумишту и српском позоришту. Надам се да ће бити инспирација младости која долази и која ће моћи бар мало да надомести оно што он представља у српском театру. Јагош Марковић заслужује да му се поклонимо и кажемо нека ти је вечна слава, пријатељу“.
Ретка светковина смеха и духа
Од Јагоша Марковића опростио се и глумац Небојша Дугалић коме је Марковић поверио, између осталих и насловну улогу у представи „Магбет“ у националном театру:
„Драги мој, добри, духовити, јединствени Јагуле! Када бих морао сада да о теби говорим као пријатељ, сасвим 'раздешен' твојим одласком, (како си волео да кажеш), онда бих само могао да пустим да овај мук којим смо сви замукли говори уместо мене. Али не могу о теби да говорим по жалости овога света јер је међу нама све било по радости која од овога света није“.
Небојша Дугалић као Магбет у истоименој представи у режији Јагоша Марковића у Народном позоришту
© Фото : Спутњику уступило Народно позориште/Небојша Бабић
Знао је Марковић, истиче Дугалић, да човек и његов дар нису ништа друго него резонантна кутија која омогућава Богу да у овом глувом свету одјекне.:
„Знао си да је наш најважнији дуг да се у себи наштимујемо за такав одјек. Разговетан, моћан а благотворан. И тој си служби принео сваки свој трептај. И све своје. Без остатка. Хвала ти за такво твоје 'без остатка'. На том изгарајућем себеприношењу крепио сам веру да ипак нисам грешком забасао међу завесе, кулисе и прашину. Био си моја ретка светковина смеха, духа, радости, мудрости, утехе и игре. И када си нам разна обиља у наручје сипао, увек ми се чинило да смо тек напипали жицу која се дарује само ретким срећницима међу копачима злата. Био си, како Шекспир рече – 'Као јесен, све богатија што се више жње'. Тешко ће сада бити без тебе у том руднику, Јагуле мој добри, јер нама злата без таквих копача. Мора да смо се нешто много огрешили кад нам Господ узима најбоље око нас. Праштај што нисмо заслужили да још останеш са нама. А хавла ти што смо бар неко време заједно изгарали истом ватром'.
У чувеном шведском Kраљевским позоришту „Драматен“, поводом јубилеја тог театра, режирао је 2008. године Стринбергову „Kраљицу Kристину”.
После распада Југославије, био је први српски редитељ који је радио на Дубровачким љетним играма („Ромео и Јулија“, 2014.)
Добитник је више од 50 струковних, фестивалских и државних награда.
Памтићемо га по ретком таленту, врхунском професионализму и бесусловној љубави према позоришту коју је усађивао у сваку представу коју је режирао. Лик и дело Јагоша Марковића остаће да живи у срцима позоришних радника, позоришне публике и свих нас који смо имали част да га познајемо, написала је у телеграму саучешћа потпредседница Владе Србије и министарка културе Маја Гојковић.
