- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Хоће ли Индија повући велики симболични корак да се отресе – „колонијалног ропства“ /видео/

© AP Photo / Evan VucciИндијски премијер Нарендра Моди
Индијски премијер Нарендра Моди - Sputnik Србија, 1920, 24.09.2023
Пратите нас
Током Самита Г20 у Њу Делхију домаћин Нарендра Моди потписан је као премијер Барата. Пошто се у транскрипцији овај назив пише Bharat, а у по свему „разноликој“ Индији разликују се и изговори у зависности од дијалекта или језика којима локално становништво говори, претпоставка је да се може појавити и тешка за изговор верзија „Бхарат“.
Но, то је неважно. Поента је овде сасвим другачија. А када је о поенти реч, онда се намеће питање: где се изгубио назив Индија?

Одличан маркентишки потез

Посматрано са становишта маркетинга и односа са јавношћу Модијев потез био је одличан. Није било боље прилике и бољег начина да актуализује ову тему у глобалним размерама.
У свету се за Барат не зна, док се за Индију зна, тај назив је већ постао својеврсни бренд. Модију ће овај потез сигурно донети одређене бенефите и на унутрашњем плану, пошто је искористио шансу да популаризује своју идеју.
Његово залагање да се назив државе у међународној кореспонденцији промени из Индија у Барат траје већ неко време. Несумњиво, отпор постоји и у самој земљи, па су тако одбацивање појма Индија посланици опозиционе (али и легендарне) Конгресне партије описали као „будалаштину“. Иначе, када је реч о уставу, у највишем правном акту користе се оба назива: и Барат и Индија. Иако је данас јасно да се са Барат означава име једне државе, постоји неколико верзија о пореклу овог термина.

Порекло „новог“ имена

Најуверљивије објашњење је да на санскриту барат значи „одржавање“ из чега се каснијим аналогијама дошло и до „државе“. То је и име легендарног краља, сина Душјанта и Шакунтале који је управљао једним делом „потконтинента“. У симболичком смислу барат је и просветљење или трагање за светлошћу, жудња за знањем. Опет на санскирту, ба (или у транскрипцији може бити и бха) је знање или светлост, а са рат се означавају трагање, оданост, посвећеност.
Иначе, у пракси је, поред наведена два у оптицају и трећи појам – Хиндустан или „земља Хиндуса“. Ипак, руководство владајуће партије БЏП инсистира на Барату. Они то повезују са „хиљадугодишњом традицијом“, када се држава тако и називала, мада су ове тврдње колико тачне, толико и сумњиве.
У почетку се назив Барат односио на западни део долине Ганга, а касније се протоком времена ширио и на остале делове полуострва. Да ли се то проширило баш свуда и у истој мери, колико се то може односити на границе данашње Индије, то је све тешко разлучити. Идеја баратавасре, која се може пронаћи у списима старим 2.000 година, раширила се и долином Инда подручјем данашњег Пакистана, али и источно обалама Бенгалског залива ка територијама Бангладеша, Мјанмара, све до Малезије, Тајланда и Индонезије. Може ли то пробудити неке непријатне асоцијације?

Зашто се тражи промена имена?

Инсистирање на промени имена државе образлаже се тиме да је реч Индија „симбол колонијалног ропства“. И то што за Индију буквално сви у свету знају, и што је то својеврстан бренд, и што се тако често означава читава једна цивилизација, мање је важно од „симбола колонијалног ропства“.
Жеља да се са колонијализмом заврши по сваку цену, да се и у симболичком смислу направи разлика између периода самосталности и суверености са једне, и периода окупације и подјармљености са друге стране није „индијски изум“. Шри Ланка је одбацила стари назив Цејлон, Бурма је преименована у Мјанмар, Есватини није више Свазиленд, наместо Сијама „дошао“ је Тајланд, Буркина Фасо била је Горња Волта, Бенин се звао Дахомеј, а Камбоџа – Кампучија. И ту није крај.
Просечни Европљани то најчешће не схватају, уосталом колонизатори су све учинили да се то историјско раздобље представи као далека прошлост којом се не треба оптерећивати, тек код оних заједница које су биле колонизоване та тема је и даље актуелна, у расправама око тог питања добијају се и губе гласови, формулишу политике, организују кампање.
Колонијализам је иза себе оставио стравичне и драматичне последице, толике да је тај процес дугорочно утицао и на свест, идентитет и самопоуздање читавих народа.
Глобално буђење незападног дела света, а затим и функционално организовање кључних актера у том блоку у међународне иницијативе утицали су да се о процесу колонизације и њеним последицама опет почне гласно говорити. Овога пута другачијим тоном и из другачије перспективе. Јер, они који су били некада колонијализовани у промењеним међународним околностима наступају са више самопоуздања, у трагању за сопственим идентитетом „откривају“ да су баштинили бројне традиције и пре доласка колонизатора, мењају свест о томе шта могу и докле смеју.

Утицај на међународне оквире

Кампања за промену имена Индије у Барат, иако се данас чини као искључиво унутрашња ствар индијске политике, већ колико сутра може постати значајна и у ширим међународним одквирима.
Индија није било која земља, према својим потенцијалима војне, политичке и економске моћи свакако је међу пет највећих у свету, а промена имена државе, иако је таквих случајева било у новијој историји, ипак се не дешавају сваки дан.
Зато ће ова иницијатива отворити и тему разлога за промену имена, а самим тим и дискусију о последицама колонијализма, или како Нарендра Моди подвлачи „колонијалног ропства“.
Расправа о колонијализму ни изблиза није закључена, нити се тај период може категоризовати као далека прошлост којом се не треба оптерећивати. Учесницима Самита Г20 у Њу Делхију то је постало јасно када су на званичним позивницима уместо Индија видели назив Барат!
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала