https://sputnikportal.rs/20230924/sum-uzasa-u-donjoj-gradini-prica-prezivelih-logorasa-iz-jasenovca---na-potpuno-nov-nacin--1161201141.html
Шум ужаса у Доњој Градини: Прича преживелих логораша из Јасеновца - на потпуно нов начин
Шум ужаса у Доњој Градини: Прича преживелих логораша из Јасеновца - на потпуно нов начин
Sputnik Србија
Композитор и мултиинструменталиста Александар Седлар пише једночину оперу „Шум шуме преко поља“ састављену од прича преживелих логораша из Јасеновца, а... 24.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-24T09:07+0200
2023-09-24T09:07+0200
2023-09-24T09:07+0200
култура
култура
опера
јасеновац
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/143/19/1431955_0:47:2592:1505_1920x0_80_0_0_3f584411e75dc4d72f614ffc569fedf8.jpg
Један од најаутентичнијих и најсвестранијих музичара своје генерације први пут пише оперу која ће бити и његов докторски рад:„Докторат је био само изговор да напишем оперу о којој размишљам од када сам био у Америци 2012. Један од људи из мог бенда ми је рекао да његова рођака као дете спашена из логора. Поменуо ми је и документарни филм 'Шифра: Перла' о деци коју је Диана Будисављевић спашавала из логора. Стављали су деци картонске ознаке око врата са именом и презименом, али се дешавало да они поједу тај картон па су их заменили металним плочицама. Нека деца су имала имена, јер су знала да их изговоре, али било је доста мале деце које су заводили по бројевима и шифрама. Тада ми је синула идеја о опери о Јасеновцу“, каже Седлар за Спутњик.Шума памти страшне причеПочео је да гледа филмове, сакупља књиге, а онда је отишао у Јасеновац:Највећи проблем му је, признаје, да напише либрето за оперу:„Покушао сам да нађем сараднике, али нисам успео. Једнима мирише на национализам, другима на нешто друго, па сам одлучио да напишем сам иако нисам драмски писац. Драго ми је што сам силом прилика морао да упливам и у тај занат писања либрета“.Звук ужаса који се догађаоОкупиран је избором прича - која сведочења преживелих да смести у сат времена опере:„Из аутентичних сведочанстава преживелих логораша можете да испричате добру лекцију из историје. Проблем ми је како од свих тих прича направити неку компилацију, сведочанство о том страдању, како изабрати приче које ће осликати тај ужас. А тек је био изазов дати звук том ужасу који се догађао“.Седлар каже да је желео да направи оперу са срећним крајем, да никоме не упире прст у око, уверен да не треба живети у прошлости, али онда је отишао у Јасеновац и видео њихов однос према тој прошлости.Никакво обележје за хиљаде настрадалих жена и деце„Сигурно сте видели ону децу која леже на поду, са мувама преко тела, то је из болнице у Старој Градишки. Диана Будисављевић је обилазила ту децу и услов да одведе дете био је да може да стане на ноге или остаје да умре. Ја сам отишао у Стару Градишку. Они су тај логор звали Јасеновац 5. То је 40 минута колима од села Јасеновац. Много је и других села ту. Није било лако пребацити групе људи до логора па су усташе ишле и клале их тамо где живе. Стара Градишка је данас зграда која пропада, испред ње расте дрвеће и постоји ограда на којој пише 'Не улазити без одобрења'. Не постоји ниједна табла. Странац, који би тамо дошао, видео би само неку зграду која пропада и мали споменик за девет домобрана који су погинули 1991/1992, а за хиљаде и хиљаде жена и деце настрадалих у том логору не постоји никакво обележје“.Седлар је спавао на месту где је била усташка болница:„Ту је сачувана мала кућа. Када уђете унутра, видите старе столове, фиоку која се распада и на зиду јеврејску звезду. Ту су радили јеврејски лекари који су лечили усташе“.Прелистао је и књигу са именима жртава Јасеновца:„Успео сам да нађем само једног Седлара, али када погледате како Хрвати својатају Теслу, треба им рећи да оду у Јасеновац и погледају колико Тесли су побили. Од када сам ушао у ту тематику, ухватило ме и не пушта ме. Умрла ми је мајка, десио се ковид и даље сам остао у тој причи. Када сам осетио мирис те земље, обишао сва та места, ушао сам још дубље у ту тематику и то целокупно искуство сада излази из мене“.Оперу ће 23. октобра извести Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ уз женски хор и солисте (три мушка и три женска гласа).„Те три мушке улоге сам сигуран да ће бити глумци, а не певачи, јер ако певате о нечем таквом, ви га увијате и узимате ефекат самој причи која је најбитнија. Схватио сам да ми је битније да имам глумце који могу изражајно да прочитају текст и музику која ће их пратити“, каже Александар Седлар и додаје да још није одабрао солисте.
https://sputnikportal.rs/20220407/jasenovac-logor-smrti--zemlja-zivih-izlozba-i-u-muzeju-genocida-u-parizu-1136239254.html
јасеновац
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, опера, јасеновац
култура, опера, јасеновац
Шум ужаса у Доњој Градини: Прича преживелих логораша из Јасеновца - на потпуно нов начин
Композитор и мултиинструменталиста Александар Седлар пише једночину оперу „Шум шуме преко поља“ састављену од прича преживелих логораша из Јасеновца, а премијера је планирана 23. октобра.
Један од најаутентичнијих и најсвестранијих музичара своје генерације први пут пише оперу која ће бити и његов докторски рад:
„Докторат је био само изговор да напишем оперу о којој размишљам од када сам био у Америци 2012. Један од људи из мог бенда ми је рекао да његова рођака као дете спашена из логора. Поменуо ми је и документарни филм 'Шифра: Перла' о деци коју је Диана Будисављевић спашавала из логора. Стављали су деци картонске ознаке око врата са именом и презименом, али се дешавало да они поједу тај картон па су их заменили металним плочицама. Нека деца су имала имена, јер су знала да их изговоре, али било је доста мале деце које су заводили по бројевима и шифрама. Тада ми је синула идеја о опери о Јасеновцу“, каже Седлар за Спутњик.
Почео је да гледа филмове, сакупља књиге, а онда је отишао у Јасеновац:
„Невероватно искуство - осетити мирис те земље, тај пусти амбијент села Јасеновац. Било ми је битно да видим читав тај простор на коме се простире Јасеновац, тај прелаз из Саве на Доњу Градину, ту шуму у Доњој Градини. Поред Газиместана и Плаве гробнице, Градина је треће највеће стратиште српског народа. На стотине хиљада људи је ту заклано и закопано. Из те земље је никла најдивнија шума. Она је стоји, памти и прича приче. Та шума је константа у свим тим кратким епизодама које сам изабрао да испричам, а које су везане за период од 1942. до 1944 . године“.
Највећи проблем му је, признаје, да напише либрето за оперу:
„Покушао сам да нађем сараднике, али нисам успео. Једнима мирише на национализам, другима на нешто друго, па сам одлучио да напишем сам иако нисам драмски писац. Драго ми је што сам силом прилика морао да упливам и у тај занат писања либрета“.
Звук ужаса који се догађао
Окупиран је избором прича - која сведочења преживелих да смести у сат времена опере:
„Из аутентичних сведочанстава преживелих логораша можете да испричате добру лекцију из историје. Проблем ми је како од свих тих прича направити неку компилацију, сведочанство о том страдању, како изабрати приче које ће осликати тај ужас. А тек је био изазов дати звук том ужасу који се догађао“.
Седлар каже да је желео да направи оперу са срећним крајем, да никоме не упире прст у око, уверен да не треба живети у прошлости, али онда је отишао у Јасеновац и видео њихов однос према тој прошлости.
Никакво обележје за хиљаде настрадалих жена и деце
„Сигурно сте видели ону децу која леже на поду, са мувама преко тела, то је из болнице у Старој Градишки. Диана Будисављевић је обилазила ту децу и услов да одведе дете био је да може да стане на ноге или остаје да умре. Ја сам отишао у Стару Градишку. Они су тај логор звали Јасеновац 5. То је 40 минута колима од села Јасеновац. Много је и других села ту. Није било лако пребацити групе људи до логора па су усташе ишле и клале их тамо где живе. Стара Градишка је данас зграда која пропада, испред ње расте дрвеће и постоји ограда на којој пише 'Не улазити без одобрења'. Не постоји ниједна табла. Странац, који би тамо дошао, видео би само неку зграду која пропада и мали споменик за девет домобрана који су погинули 1991/1992, а за хиљаде и хиљаде жена и деце настрадалих у том логору не постоји никакво обележје“.
Седлар је спавао на месту где је била усташка болница:
„Ту је сачувана мала кућа. Када уђете унутра, видите старе столове, фиоку која се распада и на зиду јеврејску звезду. Ту су радили јеврејски лекари који су лечили усташе“.
Прелистао је и књигу са именима жртава Јасеновца:
„Успео сам да нађем само једног Седлара, али када погледате како Хрвати својатају Теслу, треба им рећи да оду у Јасеновац и погледају колико Тесли су побили. Од када сам ушао у ту тематику, ухватило ме и не пушта ме. Умрла ми је мајка, десио се ковид и даље сам остао у тој причи. Када сам осетио мирис те земље, обишао сва та места, ушао сам још дубље у ту тематику и то целокупно искуство сада излази из мене“.
Оперу ће 23. октобра извести Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ уз женски хор и солисте (три мушка и три женска гласа).
„Те три мушке улоге сам сигуран да ће бити глумци, а не певачи, јер ако певате о нечем таквом, ви га увијате и узимате ефекат самој причи која је најбитнија. Схватио сам да ми је битније да имам глумце који могу изражајно да прочитају текст и музику која ће их пратити“, каже Александар Седлар и додаје да још није одабрао солисте.
