- Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Митрополит Јоаникије: Рушењем капеле хтјели су да Његоша одвоје од Цркве и од његовог дјела

© Sputnik / Лола ЂорђевићМитрополит Јоаникије
Митрополит Јоаникије - Sputnik Србија, 1920, 26.09.2023
Пратите нас
Промоцијом публикације „Сумрак Ловћена“ у понедељак је у Херцег Новом отворена културна манифестација „Његошеви дани“.
„Кад бацимо поглед уназад и покушамо да прозремо у тајну великог зла које се догодило приликом рушења Његошеве капеле, гроба Његошевог и завјештања просто не можемо да се отмемо утиску да постоји историјска паралела између рушења капеле од стране аустроугарске окупационе силе и њеног рушења у вријеме комунистичких власти“, казао је митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

„Намјера је била иста: ставити Његоша у други и другачији контекст, одвојити га од Цркве, одвојити га од његовог дјела и то дјело протумачити на другачији начин. А то је открио и сам Мештровић, како свједочи његов син. Кад су га питали што се он толико био ангажовао око подизања маузолеја, он је рекао да је хтио да помогне Црногорцима као младој нацији да утврде свој идентитет“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је подсјетио да је Мештровић то изјавио у моменту кад је већ био утврдио своје везе са усташком емиграцијом и кад је пљувао на свог највећег добротвора, који му је све дао – краља Александра Карађорђевића.
„То би значило да се Црногорци раздухове и постану неки други народ који до тада нијесу били. Дакле, зла намјера и једних и других. Ови су хтјели да подигну споменик Фрању Јосифу, а ови други су тобож Његошу подигли споменик. Али је највећа срамота и највећа биједа ако некоме подижете споменик који му ни по чему, ама ни по чему не одговара. Што је говорио покојни митрополит Данило, то је фараонско здање, грандоманија“, објаснио је митрополит Јоаникије.
Подсјетио је да су сви умни људи тог доба, чији текстови се налазе у „Сумраку Ловћена“, тада устали у одбрану капеле, и да су у „Сумраку Ловћења“ сабрани текстови и присталица и противника рушења капеле.
„Први су заправо власт и њени пропагандисти, а други писци, сликари, књижевни и ликовни критичари, ствараоци… Надмоћ аргумената је, наравно, на страни ових других. Ко прочита `Сумрак Ловћена` биће му јасно зашто је ова публикација била забрањена двадесет година“, рекао је митрополит.
На промоцији су говорили и Иван Петровић Његош, публициста Јован Маркуш и сликар Ђуро Лубарда.
Манифестација „Његошеви дани“ трајаће до 2. новембра.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала