НАСА открила шта је пронашла на најопаснијем астероиду /фото/
© AP Photo / NASA/Goddard/University of Arizona/CSA/York/MDA via AP
Пратите нас
Капсула са драгоценим узорцима са астероида Бену слетела је у недељу на Земљу, а у среду су научници НАСА отворили резервоар у којем се налази материјал са тог далеког небеског тела. Стручњаци с института Џонсон Спејс Центер (ЈСЦ) у Хјустону подигли су спољни поклопац резервоара и ентузијастично погледали шта се тамо налази.
„Научници су били усхићени када су подигли поклопац. На његовој унутрашњој страни пронашли су тамни прах и честице величине песка“, навело је у среду Одељење за истраживање астроматеријала НАСА на друштвеној мрежи Икс.
Овај прах је некада био на површини удаљеног астероида.
Али ово је само почетак јер тим још није приступио главном узорку астероида. Ово ће захтевати демонтажу ТАГСАМ уређаја за прикупљање узорака, што је компликован процес који ће потрајати.
“A scientific treasure box.”
— NASA Astromaterials (@Astromaterials) September 26, 2023
Scientists gasped as the lid was lifted from the #OSIRISREx asteroid sample return canister, showing dark powder and sand-sized particles on the inside of the lid and base.
Read more from the @NASA_Johnson curation lab: https://t.co/JBw6TCI7kB pic.twitter.com/t43QEDLH7G
Дуг пут до астероида
НАСА је сонду „Озирис-РЕкс“ лансирала према Бенуу у септембру 2016. Биле су потребне две године да летелица стигне до астероида, а затим још две године мапирања површине пре него што је тим пронашао прикладно место за прикупљање узорка. Дана 20. октобра 2020. године сонда се спустила до астероида, када је успела да прикупи драгоцену прашину. Али није све ишло како су научници очекивали.
Идеја је била да сонда својим делом удари у површину и ослободи налет азотног гаса који би подигао шљунак и прашину. Али током тог процеса уследио је својеврсни шок. Када је механизам ступио у контакт, површина се одвојила као течност и притисак је створио кратер пречника 8 метара.
Материјал је одлетео на све стране, али, на сву срећу, и у комору за прикупљање узорка. Поставља се питање зашто је уопште читав овај дуготрајни и сложени пројект толико важан?
Први разлог је то што се Бену налази на првом месту НАСА-иног пописа опасних астероида. Уколико се проучи састав Бенуа, можда ће научници добити идеју како да га зауставе уколико у будућности буду присиљени на тако нешто.
Али Бену није само извор бојазни, већ поред тога може открити понешто о нашем пореклу. Наиме, Бену је реликт из времена формирања Сунчевог система пре 4,5 милијарди година, а заправо је савршено очувана временска капсула.
Најопаснији астероид у Сунчевом систему
НАСА Бену сматра најопаснијом стеном у Сунчевом систему јер за њега постоји највећа вероватноћа да ће ударити у Земљу од свих познатих астероида. Али нема разлога за бригу. Иако Бену представља ризик за нашу планету, вероватноћа удара је веома мала, пише Сајенс Алерт.
Наиме, Бену се, уз астероид 1950 ДА, сврстава у најопасније познате астероиде. Због своје путање и орбите око Сунца, која траје 1.2 године, у наредних неколико векова ће се у више наврата приближити Земљи до те мере да постоји мала могућност судара.
НАСА наводи да постоји шанса да ће Бену проћи кроз такозвану гравитациону браву, област у свемиру која би могла да га усмери да се судари са Земљом током свог прелета 25. sептембра 2135. године.
Иако је тешко утврдити тачну вероватноћу овако катастрофалног догађаја, стручњаци су помоћу података које је прикупила летелица „Озирис- РЕкс“ успели да направе бољи модел развоја Бенуове орбите. Њихова анализа указује на то да постоји само 0.037 одсто (1:2700) шансе да он 24. септембра 2182. удари у Земљу.
