https://sputnikportal.rs/20231001/dolazak-cara-dusana-u-dubrovnik---ponovo-pred-publikom-1161861766.html

Долазак цара Душана у Дубровник - поново пред публиком

Долазак цара Душана у Дубровник - поново пред публиком

Sputnik Србија

После рестаурације слике Паје Јовановића „Крунисање цара Душана“ четири конзерватора – реастауратора Народног музеја Србије подухватило се још једног великог и... 01.10.2023, Sputnik Србија

2023-10-01T10:55+0200

2023-10-01T10:55+0200

2023-10-01T22:25+0200

култура

култура

народни музеј

слика

рестаурација

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/1b/1161766436_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_2ea3a3082d0aa2b07a0bb4c343449613.jpg

Осим великог формата и награда у Паризу ништа друго не повезује ова два дела, каже за Спутњик рестауратор Александар Цвијетиновић и додаје да је слика Марка Мурата много захтевнија за конзервацију због структуре и нивоа оштећења.Слика је доста страдала током два светска рата и неколико пута је рестаурирана и сада је опет пред конзерваторима Народног музеја захтеван и дуготрајан процес конзервације и рестаурације.Рестауратори у лежећем положајуПрви задатак им је био да спрече даљу деградацију и љуспање бојених слојева:„Урадили смо комплетну консолидацију бојених слојева и подлоге, након чега је уследио процес чишћења слике и делимично уклањање старих преслика и ретуша. Ова фаза рада захтевала је највише времена и промишљања које је подразумевало консултацију са другим колегама и стручњацима из научних области. Када имате велики формат све је много компликованије – приступ средини слике, манипулисање сликом. Приликом рада, за потребе манипулације и окретања дела, користе се специјализовани ваљци који се праве наменски за сваку слику. Свака та процедура захтева велики број конзерватора и техничара. Поред вертикалне скеле користимо и клизну хоризонталну скелу као врсту моста помоћу које имамо приступ централним деловима слике. Током одређених фаза извођење појединих поступака се ради и у лежећем положају“.Конзервацији претходе опсежне анализе свих структуралних делова бојених слојева, подлоге, платна као и детаљна фотодокументација која подразумева фотографисање у видљивом делу спектра, инфрацрвеном и ултравиолетном делу спектра, а по потреби се израђује снимак рендгеном што је било неопходно у случају Муратове слике.Долазак моћног владара у ДуборвникЈош током студија Марко Мурат је желео да наслика велику историјску композицију која би приказала долазак моћног српског средњовековног владара у град Дубровник са жељом да укаже на тежњу Срба и Хрвата за ослобођење Дубровника, који је у то време био под влашћу Аустроугарске.Према Муратовом уметничком виђењу, то ослобођење могао би да изведе управо неки нови Душан.Позив да излаже у српском павиљону Светске изложбе у Паризу Марку Мурату је дошао као поручен и он је све до завршетка рада на слици, због прикупљања грађе и израде скица, често путовао у Дубровник.Слику је завршио и пре одласка у Париз кратко време је изложио у свечаној сали тадашње Прве мушке гимназије у Београду. У Паризу је примљена с похвалама – краљ Милан Обреновић јавно је похвалио аутора и његово дело за које је освојио бронзану медаљу, док је Паја Јовановић за слику „Крунисање цара Душана“ добио златну.Мурат је приказао тренутак приспећа царских галија у дубровачку луку и свечани дочек који је дубровачки кнез уприличио српском владару. По обичају за такве прилике, дубровачки заставник је у знак добродошлице до земље спустио бели барјак с ликом светог Влаха, заштитника града Дубровника. У даљини се видео обрис градског утврђења и брда према Цавтату.Достојанствен и моћан став цара Душана превладава сликом. Он је у пратњи царице Јелене и сина Уроша, у руци држи мач и корача испод свиленог балдахина који носе четири дубровачка властелина. Поред балдахина је група девојчица која по царевом путу просипа миришљаво цвеће, кадуљу, смиље, рузмарин, лаванду...По повратку с изложбе требалоје да је откупи Народни музеј, али се то није десило па је уметник одлучио да је поклони краљу Александру Обреновићу, јер је желео да, како је забележио на једном месту, „краљ српски кад год прође поред те слике сети се Дубровника који чека ослобођење”.Судбина слике током ратаКрајем Првог светског рата аустријске власти однеле су слику са собом приликом повлачења из Београда.Убрзо се дознало да се налази негде у Мађарској и, залагањем тадашње владе Краљевине СХС, враћенаје 1922. године у Београд и смештена у зграду Новог двора.Слика је претрпела извесна оштећења па је из Дубровника био позван сам аутор да уради неопходне поправке, и то пред важну посету краља Александра и краљице Марије Карађорђевић Дубровнику.Погођен начином на који су се опходили према његовом делу у које је излио сав свој уметнички, духовни и национални осећај, Мурат је, према речима вишег кустоса Народног музеја Петра Петровића, након конзервације и рестаурације поред свог потписа у доњем десном углу дописао: Post barbarum invasionem ab auctore restauratum a. s. 1922 (После инвазије варвара рестаурирано од аутора 1922. године).Тај запис стајао је на том месту све до пролећа 1941. кад су стручњаци Народног музеја (тада Музеја кнеза Павла) премазали дописане речи плашећи се могуће одмазде окупатора.Међутим, Цвијетиновић каже да чак ни рендгеном нису успели да пронађу остатке тог записа, што значи да је он физички уклоњен.„Дело је у више наврата подвргнуто конзерваторско-рестаураторским третманима , чији тачан број не знамо. Детаљним физичко-хемијским анализама утврдили смо више врста ретуша и преслика који потичу из различитих периода“, каже конзерватор-рестауратор Магдалена Дробњаковић, која заједно са Цвијетиновићем, Иваном Ивановић и Тијаном Кнежевић ради на рестаурацији.Наши саговорници очекују да ће им за извођење преосталих конзерваторско-рестаураторских процеса требати више од годину дана.До Другог светског рата слика је била смештена у згради Новог двора, да би по окончању рата била предата Народном музеју Србије где је последњи пут изложена пре његове реконструкције.„После конзерваторских радова очекујемо 'новог Мурата' који ће добити ново светло“, истиче Александар Цвијетиновић.

https://sputnikportal.rs/20220209/krunisanje-cara-dusana-remek-delo-paje-jovanovica-ponovo-pred-publikom-1134168332.html

https://sputnikportal.rs/20220211/krunisanje-cara-dusana-narodni-muzej-predstavio-monumentalno-delo-paje-jovanovica-foto-1134252009.html

2023

Вести

sr_RS

култура, народни музеј, слика, рестаурација