https://sputnikportal.rs/20231011/istorijat-odnosa-izraela-i-palestine-1162237057.html
Историјат односа Израела и Палестине
Историјат односа Израела и Палестине
Sputnik Србија
Генерална скупштина Уједињених нација гласала је 29. новембра 1947. године за стварање две државе – јеврејске и арапске, на Западној обали реке Јордан, при... 11.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-11T08:32+0200
2023-10-11T08:32+0200
2023-10-11T08:32+0200
свет
спутњик објашњава
палестина
израел
израелско-палестински сукоб
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/08/1162144565_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_6157783cabad7040e87e07454c5c868d.jpg
Независност Израела била је проглашена 4. маја 1948. године. Одмах након тога арапске државе – Египат, Сирија, Јордан, Либан и Ирак – почеле су рат против новообразоване државе.Током шестодневног рата 1967. године Израел је окупирао Појас Газе и Западну обалу реке Јордан, укључујући Источни Јерусалим. Јеврејско становништво почело је да насељава палестинске територије, што је довело до масовних миграција Палестинаца.После прве Интифаде (устанка Палестинаца против израелске власти на окупираним територијама) потписана је Декларација о принципима привремене самоуправе Палестине. То је био прелазни период од пет година. Требало је да почне премештањем израелске војске из Појаса Газе и Јерихона (Западне обале реке Јордан) и да се заврши одређивањем коначног статуса палестинских територија.У Палестини су 1996. године били одржани први избори, а за председника Палестинске националне администрације изабран је Јасер Арафат. После друге Интифаде, 2002. године, САД, Европска унија, Русија и Уједињене нације су предложиле мировни план, којим је предвиђено обнављање преговора, решавање сукоба и стварање палестинске независне државе.Израел је 2005. године једнострано, без икаквог политичког споразума, потпуно повукао војску из Појаса Газе.Наредне године, 25. јануара, одржани су други избори, на којима је већину гласова у Палестинском законодавном савету освојио Хамас – 80 места, а Фатах – 43 места.У јуну 2007. године у Појасу Газе је дошло до војног сукоба Фатаха и Хамаса, што је довело до тога да Хамас успостави потпуну контролу над Појасом Газе. Ситуација се поново заоштрила када је председник САД Доналд Трамп 2018. године објавио да признаје Јерусалим за израелску престоницу и тамо пребацио америчку амбасаду.Палестина је 29. новембра 2021. године добила статус државе-посматрача у Уједињеним нацијама, што многи виде као де факто међународно признање палестинске државности.Услед ракетних напада из Појаса Газе Израел је тамо од 2008. године спроводио операције против инфраструктуре Хамаса. Последња таква операција десила се у мају ове године.Војно крило палестинског покрета Хамас у суботу 7. октобра објавило је операцију „Потоп ел Аксе“ против Израела. Израелска војска након тога је саопштила да покреће операцију „Гвоздени мачеви“ против Хамаса у Појасу Газе. Израелски премијер Бењамин Нетанијаху, у обраћању нацији, рекао је да се земља налази у ратном стању и додао да је наредио мобилизацију резервиста. Израелска војска чисти насељена подручја.Русија позива Израел и Палестину да прекину ватру и да се врате за преговарачки сто.
https://sputnikportal.rs/20231010/uzivo-nastavljeni-sukobi-izraela-i-palestinaca-poginulo-vise-od-1500-ljudi-200-udara-na-pojas-gaze-1162205738.html
палестина
израел
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спутњик објашњава, палестина, израел, израелско-палестински сукоб
спутњик објашњава, палестина, израел, израелско-палестински сукоб
Историјат односа Израела и Палестине
Генерална скупштина Уједињених нација гласала је 29. новембра 1947. године за стварање две државе – јеврејске и арапске, на Западној обали реке Јордан, при чему је Јерусалим сачувао статус међународне зоне.
Независност Израела била је проглашена 4. маја 1948. године. Одмах након тога арапске државе – Египат, Сирија, Јордан, Либан и Ирак – почеле су рат против новообразоване државе.
Током шестодневног рата 1967. године Израел је окупирао Појас Газе и Западну обалу реке Јордан, укључујући Источни Јерусалим. Јеврејско становништво почело је да насељава палестинске територије, што је довело до масовних миграција Палестинаца.
После прве Интифаде (устанка Палестинаца против израелске власти на окупираним територијама) потписана је Декларација о принципима привремене самоуправе Палестине. То је био прелазни период од пет година. Требало је да почне премештањем израелске војске из Појаса Газе и Јерихона (Западне обале реке Јордан) и да се заврши одређивањем коначног статуса палестинских територија.
У Палестини су 1996. године били одржани први избори, а за председника Палестинске националне администрације изабран је Јасер Арафат. После друге Интифаде, 2002. године, САД, Европска унија, Русија и Уједињене нације су предложиле мировни план, којим је предвиђено обнављање преговора, решавање сукоба и стварање палестинске независне државе.
Израел је 2005. године једнострано, без икаквог политичког споразума, потпуно повукао војску из Појаса Газе.
Наредне године, 25. јануара, одржани су други избори, на којима је већину гласова у Палестинском законодавном савету освојио Хамас – 80 места, а Фатах – 43 места.
У јуну 2007. године у Појасу Газе је дошло до војног сукоба Фатаха и Хамаса, што је довело до тога да Хамас успостави потпуну контролу над Појасом Газе. Ситуација се поново заоштрила када је председник САД Доналд Трамп 2018. године објавио да признаје Јерусалим за израелску престоницу и тамо пребацио америчку амбасаду.
Палестина је 29. новембра 2021. године добила статус државе-посматрача у Уједињеним нацијама, што многи виде као де факто међународно признање палестинске државности.
Услед ракетних напада из Појаса Газе Израел је тамо од 2008. године спроводио операције против инфраструктуре Хамаса. Последња таква операција десила се у мају ове године.
Војно крило палестинског покрета
Хамас у суботу 7. октобра објавило је операцију „Потоп ел Аксе“ против Израела. Израелска војска након тога је саопштила да покреће операцију „Гвоздени мачеви“ против Хамаса у Појасу Газе.
Израелски премијер Бењамин Нетанијаху, у обраћању нацији, рекао је да се земља налази у ратном стању и додао да је наредио мобилизацију резервиста. Израелска војска чисти насељена подручја.
Русија позива Израел и Палестину да прекину ватру и да се врате за преговарачки сто.
