https://sputnikportal.rs/20231012/misteriozne-gromade-u-asteroidima-se-mozda-kriju-do-sada-nepoznati-elementi-1162300918.html
Мистериозне громаде: У астероидима се можда крију до сада непознати елементи
Мистериозне громаде: У астероидима се можда крију до сада непознати елементи
Sputnik Србија
Најгушћи елемент у природи из периодног система је осмијум. На собној температури је у чврстом стању, са густином од 22,59 грама по кубном центиметру – скоро... 12.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-12T11:30+0200
2023-10-12T11:30+0200
2023-10-12T11:30+0200
наука и технологија
наука
наука и технологија
хемија
астероид
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111937/34/1119373464_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_e038066a1d1af43f664c71762eaa8cc2.jpg
Међутим, има неких објеката у Сунчевом систему који се чине да су много гушћи од осмијума, а нису чак ни планетарна језгра, већ астероиди који немају потребну масу да би сабили минерале у ултрагусто стање, пише Сајенс алерт.Због тога су научници почели да спекулишу о стабилним елементима у природном стању који се налазе ван периодног система.Није познато да ли би елементи са више од 118 протона уопште могли да буду стабилни. Никада нису посматрани, чак ни у лабораторији. Теоретичари, ипак, истичу да постоји распон стабилности око атомског броја 164, где супертешки елементи не би били склони радиоактивном распадању и могли би да се одрже.Зато што се од ових тежих елемената очекује да буду гушћи, могли би да објасне чудне закључке о астероиду 33 Полихимнија – обима око 50 до 60 километара. Једно мерење проценило је густину астероида на 75,28 грама по кубном центиметру, по чему је класификован као потенцијално ултрагуст објекат.Тако екстремна процена сматра се неком грешком, а чак је и астроном који је извео рачуницу рекао да је нереалистично.Физичари Еван Лафорџ, Вил Прајс и Јохан Рафелски са Универзитета у Аризони, међутим, желели су да истраже да ли је таква густина барем физички могућа. Користећи модел Томас-Ферми испитивали су атомску структуру хипотетичких супертешких елемената.Њихови прорачуни су потврдили да заиста постоји зона стабилности око атомског броја 164. Такође су показали да би густина тог елемента износила између 36 и 68,4 грама по кубном центиметру, што је приблично процењеној густини астероида 33 Полихимнија.
https://sputnikportal.rs/20231011/sta-su-nove-studije-otkrile-o-kolosalnoj-eksploziji-drevnog-asteroida-1162253808.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111937/34/1119373464_140:0:861:541_1920x0_80_0_0_3a6c490291d00f119952851d66d12c83.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука, наука и технологија, хемија, астероид
наука, наука и технологија, хемија, астероид
Мистериозне громаде: У астероидима се можда крију до сада непознати елементи
Најгушћи елемент у природи из периодног система је осмијум. На собној температури је у чврстом стању, са густином од 22,59 грама по кубном центиметру – скоро два пута гушћи од Земљиног унутрашњег језгра и скоро исте густине као језгро Јупитера.
Међутим, има неких објеката у Сунчевом систему који се чине да су много
гушћи од осмијума, а нису чак ни планетарна језгра, већ
астероиди који немају потребну масу да би сабили минерале у ултрагусто стање,
пише Сајенс алерт.
Због тога су научници почели да спекулишу о стабилним елементима у природном стању који се налазе ван периодног система.
Није познато да ли би елементи са више од 118 протона уопште могли да буду стабилни. Никада нису посматрани, чак ни у лабораторији. Теоретичари, ипак, истичу да постоји распон стабилности око атомског броја 164, где супертешки елементи не би били склони радиоактивном распадању и могли би да се одрже.
Зато што се од ових тежих елемената очекује да буду гушћи, могли би да објасне чудне закључке о астероиду 33 Полихимнија – обима око 50 до 60 километара. Једно мерење проценило је густину астероида на 75,28 грама по кубном центиметру, по чему је класификован као потенцијално ултрагуст објекат.
Тако екстремна процена сматра се неком грешком, а чак је и астроном који је извео рачуницу рекао да је нереалистично.
Физичари Еван Лафорџ, Вил Прајс и Јохан Рафелски са Универзитета у Аризони, међутим, желели су да истраже да ли је таква густина барем физички могућа. Користећи модел Томас-Ферми испитивали су атомску структуру хипотетичких супертешких елемената.
„Изабрали смо овај модел, упркос његовог релативној непрецизности, зато што омогућава систематско испитивање атомског понашања као функције атомског броја изван познатог периодног система“, навео је Рафелски.
Њихови прорачуни су потврдили да заиста постоји зона стабилности око атомског броја 164. Такође су показали да би густина тог елемента износила између 36 и 68,4 грама по кубном центиметру, што је приблично процењеној густини астероида 33 Полихимнија.