https://sputnikportal.rs/20231021/evropski-naucnici-na-sinjajevini-nema-mesta-za-vojni-poligon-vec-samo-za-stocare-i-planinare-foto-1162688067.html
Европски научници на Сињајевини: Нема места за војни полигон, већ само за сточаре и планинаре /фото/
Европски научници на Сињајевини: Нема места за војни полигон, већ само за сточаре и планинаре /фото/
Sputnik Србија
Грађанска иницијатива (ГИ) Сачувајмо Сињејевину угостила је овог викенда групу од двадесет научника из Француске, Шпаније, Велике Британије, Италије и Црне... 21.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-21T12:55+0200
2023-10-21T12:55+0200
2023-10-21T12:55+0200
друштво
друштво
регион – друштво
регион
регион – политика
црна гора
наука и технологија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/15/1162686809_0:150:1600:1050_1920x0_80_0_0_3ac3a7ec69b6c631e62bfda3cda5d70c.jpg
На Округљаку се гостима придружила потпредсједница иницијативе Милева Гара Јовановић, жена која је прошле зиме успорила војне вјежбе НАТО војника. Предсједник ГИ Милан Секуловић и потпредјсник Петар Гломазић су говорили гостима о активностима које су предузели како би Сињејевина остала сточарима и планинарима, а не да буде војни полигон, што је НАТО тражио од Владе Црне Горе.Научници у склопу конференције ИРИС су у Колашину расправљали о пашњацима Европе, а највише ријечи било је о Сињевини.Катуни су заштитни знак Црне Горе, а Сињајевина је њихов центарКатуни представљају културно историјско наслеђе које је дубоко уткано у идентитет Црне Горе, а највећи дио њих, преко 100, се налази на Сињајевини што представља велико богатство те планине и цијеле државе које треба бити сачувано за будуће генерације, поручено је између осталог са завршне конференције Европског пројекта „ИРИС - Надахњујуће рурално насљеђе: Одрживе праксе заштите и очувања планинских пејзажа и сјећања“ која је одржана у Колашину од 19. до 21. октобра 2023. године и окупила је међународне научнике, али и представнике црногорске научне заједнице и институција.Пројекат ИРИС се спроводи од октобра 2020. године у пет европских земаља: Црној Гори, Француској, Италији, Шпанији и Уједињеном Краљевству. Пилот подручје пројекта ИРИС у Црној Гори је Сињајевина, која је највећа пашњачка планина у Црној Гори и једна од највећих у Европи.Сињајевину са катунима, сезонским планинским насељима, који су све више вредновани због своје природне и културне вриједности, користи и даље значајан број сточара.На Сињевини сачуван аутентичан начин животаКоординатор пројекта ИРИС у Црној Гори Пабло Домингез истакао је да су локалне заједнице најзаинтересованије за заштиту природних ресурса јер оне живе од тих ресурса, а оне су често и заштитници те средине, али су и културно укоријењени у то окружење. Он је истакао да локална заједница, као што је она на Сињајевини, има интимну везу са својим окружењем.Он је навео да трећину Црне Горе чине пашњаци, те да сваки грађанин или користи или је неко од његових предака користио катуне.„Од укупне површине пашњака, 40 одсто њих се и даље користи, али је то најизраженије на Сињајевини, који је највећи пашњак у Црној Гори, али и у Европи“, казао је Домингез.Стручна сарадница на пројекту Александра Капетановић казала је да је на Сињајевини идентификовано више од 100 катуна од којих се велики број њих и даље користи. Она је истакла да Сињајевина нажалост није довољно истражена, иако је јако велика.Потпредсједник општине Колашин Василије Ивановић истакао је да је локална управа посвећена заштити Сињајевине, јер она има значајан туристички и потенцијал за заштиту животне средине. Он је навео да је нова локална власт лојалан партнер свим иницијативама које су посвећене афирмацији тог пашњачког подручја.Иван Лаковић са Историјског института Универзитета Црне Горе казао је да су катуни једна од најзначајнијих друштвених тековина у историји Црне Горе. Говорећи о историји катуна Сињајевине указао је да је Ускочки дио планине посебно негостољубив јер је безводан, док дио планине који насељавају племеници из Шаранаца карактерише то што су временом катуни постајали села, а онда су се катуни дубље помјерали у планинско подручје.Лаковић је казао да од племена Сињајевину користе Шаранци, Дробњаци, Морачани, Липовљани, Пољани, Бјелопавлићи и Штитаричани.Влада донијела одлуку о полигону без учешћа јавностиПравник Милана Томић указала је да је приликом проглашења Сињајевине за војни полигон прекршена Архуска конвенција, чији је потписник Црна Гора. Она је истакла да је Влада донијела одлуку о полигону без учешћа јавности са аргументом да је то у сврху одбране, али Архуска конвенција прописује обавезне консултације у мирнодопским условима.„Сињајевина је највећи пашњак у Црној Гори који је коришћен од средњег вијека и то се мора имати у виду приликом планирања“, навела је Томићева.Агроном и професор Биотехничког факултета УЦГ Милан Марковић истакао је да Црна Гора има око 260 хектара пољопривредног земљишта од којих су 94 одсто ливаде и пашњаци.Он је навео да према неким изворима у Црној Гори постоји око 500 катуна, те да је јако добро што се значајан број њих и даље користи.„Катуни имају економску, али социјалну вриједност, али су за државу и друштво од немјерљиве користи“, навео је он.Открили 100 биљних врстаДоктор шумарства истраживач на Биотехничком факултету Универзитета Црне Горе Јелена Лазаревић је казала да су током пројекта ИРИС на само три локације у Катунинама (напуштени катун), Бунаринама (слабо насељен катун) и Округљаку (насељен катун), открили више од 100 биљних врста и утврдили да је земља јако доброг квалитета, чиста, богата хумусом и доказано је да је природно и одрживо кориштена.Представник Министарства културе Француске Паскал Лево казао је да је импресиониран Сињајевином, као и њеним људима који су укључени у афирмацију културне баштине.„Када заштитите културно богатство оно треба да се повеже са заједницом и са економским параметрима“, закључио је он.
https://sputnikportal.rs/20230819/svoj-na-svome-ko-je-gara-jovanovic-zena-koja-je-na-sinjajevini-zaustavila-nato-vojnike-foto-1159983026.html
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
друштво, регион – друштво, регион, регион – политика, црна гора, наука и технологија, живи свет и генетика
друштво, регион – друштво, регион, регион – политика, црна гора, наука и технологија, живи свет и генетика
Европски научници на Сињајевини: Нема места за војни полигон, већ само за сточаре и планинаре /фото/
Грађанска иницијатива (ГИ) Сачувајмо Сињејевину угостила је овог викенда групу од двадесет научника из Француске, Шпаније, Велике Британије, Италије и Црне Горе. У тој делгацији су били и представници Министарства културе Француске. Домаћини су са гостима обишли Мулеч, Округљак, Бунарине, Маргирту и Потрк.
На Округљаку се гостима придружила потпредсједница иницијативе Милева Гара Јовановић, жена која је прошле зиме успорила војне вјежбе НАТО војника. Предсједник ГИ Милан Секуловић и потпредјсник Петар Гломазић су говорили гостима о активностима које су предузели како би Сињејевина остала сточарима и планинарима, а не да буде војни полигон, што је НАТО тражио од Владе Црне Горе.
Научници у склопу конференције ИРИС су у Колашину расправљали о пашњацима Европе, а највише ријечи било је о Сињевини.
Катуни су заштитни знак Црне Горе, а Сињајевина је њихов центар
Катуни представљају културно историјско наслеђе које је дубоко уткано у идентитет Црне Горе, а највећи дио њих, преко 100, се налази на Сињајевини што представља велико богатство те планине и цијеле државе које треба бити сачувано за будуће генерације, поручено је између осталог са завршне конференције Европског пројекта „ИРИС - Надахњујуће рурално насљеђе: Одрживе праксе заштите и очувања планинских пејзажа и сјећања“ која је одржана у Колашину од 19. до 21. октобра 2023. године и окупила је међународне научнике, али и представнике црногорске научне заједнице и институција.
Пројекат ИРИС се спроводи од октобра 2020. године у пет европских земаља: Црној Гори, Француској, Италији, Шпанији и Уједињеном Краљевству. Пилот подручје пројекта ИРИС у Црној Гори је Сињајевина, која је највећа пашњачка планина у Црној Гори и једна од највећих у Европи.
Сињајевину са катунима, сезонским планинским насељима, који су све више вредновани због своје природне и културне вриједности, користи и даље значајан број сточара.
На Сињевини сачуван аутентичан начин живота
Координатор пројекта ИРИС у Црној Гори Пабло Домингез истакао је да су локалне заједнице најзаинтересованије за заштиту природних ресурса јер оне живе од тих ресурса, а оне су често и заштитници те средине, али су и културно укоријењени у то окружење. Он је истакао да локална заједница, као што је она на Сињајевини, има интимну везу са својим окружењем.
„Локална заједница има света мјеста на подручју на којем живи, јаке културне везе, разне приче и повезаност са природом коју жели сачувати. Дурмитор је лијеп, за разлику од Сињајевине на њему се производи мало хране. Сињајевина је ипак остала подручје које је сачувало аутентичан начин живота, производњу традиционалне здраве хране која је јако високог квалитета. Дурмитор је на другој страни подрђен туризму који је запоставио старе пољопривредне праксе. Црна Гора има своју територију живота, а то је Сињајевина и то треба да сачува“, казао је Домингез.
Он је навео да трећину Црне Горе чине пашњаци, те да сваки грађанин или користи или је неко од његових предака користио катуне.
„Од укупне површине пашњака, 40 одсто њих се и даље користи, али је то најизраженије на Сињајевини, који је највећи пашњак у Црној Гори, али и у Европи“, казао је Домингез.
Стручна сарадница на пројекту Александра Капетановић казала је да је на Сињајевини идентификовано више од 100 катуна од којих се велики број њих и даље користи. Она је истакла да Сињајевина нажалост није довољно истражена, иако је јако велика.
Потпредсједник општине Колашин Василије Ивановић истакао је да је локална управа посвећена заштити Сињајевине, јер она има значајан туристички и потенцијал за заштиту животне средине. Он је навео да је нова локална власт лојалан партнер свим иницијативама које су посвећене афирмацији тог пашњачког подручја.
Иван Лаковић са Историјског института Универзитета Црне Горе казао је да су катуни једна од најзначајнијих друштвених тековина у историји Црне Горе. Говорећи о историји катуна Сињајевине указао је да је Ускочки дио планине посебно негостољубив јер је безводан, док дио планине који насељавају племеници из Шаранаца карактерише то што су временом катуни постајали села, а онда су се катуни дубље помјерали у планинско подручје.
Лаковић је казао да од племена Сињајевину користе Шаранци, Дробњаци, Морачани, Липовљани, Пољани, Бјелопавлићи и Штитаричани.
Влада донијела одлуку о полигону без учешћа јавности
Правник Милана Томић указала је да је приликом проглашења Сињајевине за војни полигон прекршена Архуска конвенција, чији је потписник Црна Гора. Она је истакла да је Влада донијела одлуку о полигону без учешћа јавности са аргументом да је то у сврху одбране, али Архуска конвенција прописује обавезне консултације у мирнодопским условима.
„Сињајевина је највећи пашњак у Црној Гори који је коришћен од средњег вијека и то се мора имати у виду приликом планирања“, навела је Томићева.
Агроном и професор Биотехничког факултета УЦГ Милан Марковић истакао је да Црна Гора има око 260 хектара пољопривредног земљишта од којих су 94 одсто ливаде и пашњаци.
„Сточарство није комерцијално јер су у питању породичне фарме, које у просјеку имају три краве и 40 оваца. Ипак наша домаћа производња обезбјеђује свега 36 потреба у месу и 70 одсто у млијеку. Ипак, у последње вријеме дошло је до пада броја говеда и оваца, у 2020. смо имали 77.900 грла говеда, а некада је било и 180.000, а само прије три године смо имали око 170.000, а некада је та бројка износила преко 400.000“, казао је Марковић.
Он је навео да према неким изворима у Црној Гори постоји око 500 катуна, те да је јако добро што се значајан број њих и даље користи.
„Катуни имају економску, али социјалну вриједност, али су за државу и друштво од немјерљиве користи“, навео је он.
Доктор шумарства истраживач на Биотехничком факултету Универзитета Црне Горе Јелена Лазаревић је казала да су током пројекта ИРИС на само три локације у Катунинама (напуштени катун), Бунаринама (слабо насељен катун) и Округљаку (насељен катун), открили више од 100 биљних врста и утврдили да је земља јако доброг квалитета, чиста, богата хумусом и доказано је да је природно и одрживо кориштена.
Представник Министарства културе Француске Паскал Лево казао је да је импресиониран Сињајевином, као и њеним људима који су укључени у афирмацију културне баштине.
„Када заштитите културно богатство оно треба да се повеже са заједницом и са економским параметрима“, закључио је он.
