Шансе код бацања новчића нису пола-пола: Научници израчунали тачну вредност
CC0 / Unsplash/Andy Henderson /
Пратите нас
Бацање новчића често се користи за решавање неких питања, јер се сматра равноправним за две стране, односно да су шансе да „падне“ једна страна пола-пола. Међутим, научници у новом, опсежном истраживању, тврде да шансе нису једнаке.
Научници са Универзитета у Амстердаму у Холандији недавно су дошли до изненађујућег открића које доводи у питање дуго прихваћено мишљење о насумичности бацања новчића. Након више од 350.000 бацања, што представља највеће истраживање такве врсте, закључили су да новчићи имају благу склоност да ће завршити на истој страни са које су бачени.
Подаци су показали малу, али статистички значајну предиспозицију, и то у износу од 51 одсто, што је само незнатно веће од очекиваних 50 одсто према насумичном избору.
У истраживању су коришћене кованице 46 различитих валута, а бацало их је и хватало у дланове 48 студената како би се забележила страна на којој су завршили.
We found overwhelming evidence for a "same-side" bias predicted by Diaconis and colleagues in 2007: If you start heads-up, the coin is more likely to land heads-up and vice versa. How large is the bias? In our sample, the mean estimate is 50.8%, CI [50.6%, 50.9%]. pic.twitter.com/jmeHBHgkac
— František Bartoš (@BartosFra) October 9, 2023
Процес прикупљања података захтевао је темељно бележење током више месеци, а сесије бацања су снимљене како би се потврдили резултати.
Прву теорију о предности исте стране новчића приликом бацања креирао је физичким моделом Перси Дјаконис, амерички математичар, а подаци Универзитета у Амстердаму пружају снажне доказе који потврђују ту идеју.
Последице тих сазнања сугеришу могућност да активности које се ослањају на бацање новчића, као што су клађење и одређени процеси генерисања случајних бројева, можда морају да прилагоде рачуницу како би узели у обзир новооткривену пристрасност.
„Могу ли будући бацачи новчића да искористе пристрасност у своју корист? Величина опажене пристрасности може се илустровати на примеру клађења. Ако се кладиш на један евро на исход бацања новчића (плаћајући 1 евро како би учествовао, а освајајући или 0 или 2 евра, зависно о исходу) и поновиш клађење 1.000 пута, знајући почетни положај новчића, просечно ћеш зарадити 19 евра“, наводи Франтишек Бартош, један од аутора, преноси ИФЛ сајенс.
То је више од предности коцкарница у игри са шест шпилова „блек џека“ против играча с оптималном стратегијом, где би коцкарница зарадила 5 евра на упоредивој опклади, али мање од предности казина у рулету с једном нулом, где би казино у просеку зарадио 27 евра, наводи се у научном раду који чека одобрење за објављивање.
Зато научници сматрају да када се бацање новчића користи за доношење одлука, његов почетни положај најбоље сакрити.
