https://sputnikportal.rs/20231023/naucnici-uvereni-resena-najveca-misterija-mesecevog-nastanka-1162774487.html
Научници уверени: Решена највећа мистерија месечевог настанка
Научници уверени: Решена највећа мистерија месечевог настанка
Sputnik Србија
Историја и појава Месеца вековима су збуњивали астрономе. Сада су научници открили да је Земљин природни сателит старији од 40 милиона година (као што се до... 23.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-23T21:30+0200
2023-10-23T21:30+0200
2023-10-23T21:30+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
свемир
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/414/85/4148598_0:610:1473:1438_1920x0_80_0_0_869c1e2aa23abb7eccd145cf095da1b1.jpg
„Време формирања Месеца је важно јер је тек после тога настала планета Земља на којој је могао да постоји живот“, изјавио је за „Њузвик“ Филип Хек, професор на Универзитету у Чикагу.„Месец помаже стабилизацији осе Земљине ротације. Плима и осека на Земљи и Месечева светлост утичу на океане и биосферу на Земљи. Месец је разлог зашто наш дан траје 24 сата. Боље разумевање његовог порекла је свакако фасцинантна тема“, додаје Хек.Мистерија Месечевих кристалаДанас је најшире прихваћена теорије о настанку Месеца по којој се пре више од четири милијарде година џиновски објекат величине Марса забио у Земљу и проузроковао њено пуцање. Највећи од тада насталих фрагмената постао је бела кугла с кратерима, какву данас видимо као Месец. Али,још увек влада мистерија када се то тачно догодило.Хек и његов тим су коришћењем Месечевих кристала из мисије Аполо 1972. године успели то прецизније да одреде.Сићушни кристали,који су власништво свемирске агенције НАСА, пронађени су у узорцима Месечеве прашине и садрже минерал циркон иелементе силицијуми кисеоник.„Кристали циркона су уобичајени у каменој кори на Земљи, Месецу, Марсу и астероидима као што је Веста. Налазе се у магматским стенама попут гранита. Циркони су врло тврди и жилави па могу да преживе разградњу стена. Зато их је могуће пронаћи у седиментима и седиментним стенама. Када се циркони формирају, могу да уградеуран у своје кристале, алине и олово. То значи да своолово у цирконима потиче од распада урана“, објашњава Хек.Одређивање старости кристалаЊегов тим је проучавао кристале атом по атом и успели су да одреде колико је атома унутар кристала прошло процес радиоактивног распада. Ако је познато колико је отприлике времена потребно да се тај распад догоди, ова анализа може да се користити за тачно одређивање времена настанка кристала.Ова студија објављена у часопису „Geochemical Perspectives Letters“. Она показује зашто прикупљање узорака са ванземаљских одредишта може да буде корисно будућим генерацијама.„Ова студија је направљена на узорку који је прикупљен и донесен на Земљу пре 51 годину, 1972. У то време научници нису могли ни да замисле врсте анализа које данас радимо. Можемо да прикупимо узорак и чувамо га деценијама или дуже како би будуће генерације с најновијим инструментима могле да решавају научна питања“, закључио је Хек.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, свемир
наука и технологија, друштво, свемир
Научници уверени: Решена највећа мистерија месечевог настанка
Историја и појава Месеца вековима су збуњивали астрономе. Сада су научници открили да је Земљин природни сателит старији од 40 милиона година (као што се до сада мислило), а ово откриће помоћи ће да се прецизније утврди његово геолошко порекло.
„Време формирања Месеца је важно јер је тек после тога настала планета Земља на којој је могао да постоји живот“,
изјавио је за „Њузвик“ Филип Хек, професор на Универзитету у Чикагу.
„Месец помаже стабилизацији осе Земљине ротације. Плима и осека на Земљи и Месечева светлост утичу на океане и биосферу на Земљи. Месец је разлог зашто наш дан траје 24 сата. Боље разумевање његовог порекла је свакако фасцинантна тема“, додаје Хек.
Мистерија Месечевих кристала
Данас је најшире прихваћена теорије о настанку Месеца по којој се пре више од четири милијарде година џиновски објекат величине Марса забио у Земљу и проузроковао њено пуцање. Највећи од тада насталих фрагмената постао је бела кугла с кратерима, какву данас видимо као Месец. Али,још увек влада мистерија када се то тачно догодило.
Хек и његов тим су коришћењем Месечевих кристала из мисије Аполо 1972. године успели то прецизније да одреде.
„Ови кристали су најстарије познате чврсте супстанце настале након огромног удара. А будући да знамо колико су ти кристалистари, они служе као смерница о времену настанка Месеца“, напомиње Хек.
Сићушни кристали,који су власништво свемирске агенције НАСА, пронађени су у узорцима Месечеве прашине и садрже минерал циркон иелементе силицијуми кисеоник.
„Кристали циркона су уобичајени у каменој кори на Земљи, Месецу, Марсу и астероидима као што је Веста. Налазе се у магматским стенама попут гранита. Циркони су врло тврди и жилави па могу да преживе разградњу стена. Зато их је могуће пронаћи у седиментима и седиментним стенама. Када се циркони формирају, могу да уградеуран у своје кристале, алине и олово. То значи да своолово у цирконима потиче од распада урана“, објашњава Хек.
Одређивање старости кристала
Његов тим је проучавао кристале атом по атом и успели су да одреде колико је атома унутар кристала прошло процес радиоактивног распада. Ако је познато колико је отприлике времена потребно да се тај распад догоди, ова анализа може да се користити за тачно одређивање времена настанка кристала.
„Након наше анализе нема никакве сумње о старости циркона од 4,46 милијарди година. Био сам врло срећан кад сам видео да се с нашом новом студијом старост кристала може без сумње да утврди“, објаснио је Хек.
Ова студија објављена у часопису „Geochemical Perspectives Letters“. Она показује зашто прикупљање узорака са ванземаљских одредишта може да буде корисно будућим генерацијама.
„Ова студија је направљена на узорку који је прикупљен и донесен на Земљу пре 51 годину, 1972. У то време научници нису могли ни да замисле врсте анализа које данас радимо. Можемо да прикупимо узорак и чувамо га деценијама или дуже како би будуће генерације с најновијим инструментима могле да решавају научна питања“, закључио је Хек.
