Клатно се у Србији окренуло: Млади и школовани све мање за ЕУ – не подлежу пропаганди Запада
20:27 24.10.2023 (Освежено: 20:50 24.10.2023)
© AP Photo / Marko Drobnjakovic
Пратите нас
Најновије истраживање потврдило је да су заказале пропагандне мантре о томе како млади, образовани и модерни Срби истовремено подржавају пут у ЕУ. Највећи број људи који будућност не виде више на Западу, већ у рукама БРИКС, управо припада млађој и просперитетној групацији. Супротно томе, они мање школовани подлежу евроатлантској пропаганди.
Истраживање Нове српске политичке мисли спроведено у октобру ове године потврдило је неке старе и добро познате чињенице, али је и открило податке са којима већи део јавности није био упознат.
Истраживање јавног мњења које је вршено на репрезентативном узорку у географском, полном, старосном и образовном смислу разбило је слику, или боље речено предрасуду, која се годинама одржава и подразумева да Европску Унију подржава млађи, напреднији и урбанији део становништва.
Ђорђе Вукадиновић, главни уредник НСПМ напомиње за Спутњик да је то можда и било тачно пре једне деценије, али да се у последњих неколико година тај тренд полако мењао. Као разлог за такву промену Вукадиновић наводи да све више младих и образованих људи увиђа чињенице и стање на терену, које указују на то да постоји потреба на светском плану, али и на локалном, за алтернативом која ће „обуздати империјалне амбиције и политике које Запад промовише и форсира“.
Сад би се могло рећи да је ситуација скоро па обрнута и да они мање образовани и слабо информисани више подлежу проевропској или евроатлантској пропаганди, него што је то случај са млађим и образованијим људима. Може се рећи да се клатно обрнуло, али пропагандна мантра наших медија и наше јавности још одржава тај стереотип о крезубим и неинформисаним деловима популације који се тобоже противе ЕУ и цивилизацији уопште, за разлику од ових млађих и просперитетнијих, говори Вукадиновић за Спутњик.
Застава ЕУ се вијори у Берлину, Немачка
© AP Photo / Jan Bauer, file
Заокрет ка Истоку
Анкета НСПМ такође је потврдила тренд који је забележен у претходних неколико месеци, а то је невероватан скок популарности и подршке БРИКС-у од грађана Србије. Поред тога, приметно је и „топљење“ проевропског ентузијазма који је годинама био главна тема и спољнополитичка парадигма. БРИКС, како показује анкета, сада ужива скоро двотрећинску подршку.
Чак 41,2 одсто испитаника подржава успостављање најчвршћих веза са Русијом, Кином и земљама БРИКС-а. „Више да, него не“ по овом питању рекло је 26,9 одсто испитаника, „више не, него да“ одговорило је 11,7 одсто испитаних грађана, док је негативан став по овом питању исказало 6,7 одсто испитаника.
Са друге стране, 25,9 одсто грађана уопште не подржава улазак Србије у Европску унију, а 20,7 одсто је оних који ово питање подржавају у потпуности. „Више да, него не“ за ЕУ навело је 18,5 одсто испитаника, а „више не, него да“ 25,2 одсто грађана Србије који су учествовали у овом истраживању.
Постоје два разлога за оволику подршку БРИКС-у, сматра Вукадиновић. Догађаји у свету и, поготово, Украјини, доказују да је ЕУ патуљак у геополитичком и дипломатском смислу и, додаје он, упркос напорима бриселских лобиста, слика о њој јесте измењена. Немогућност земаља чланица, попут Немачке, да заштите своје виталне интересе, свакако не шаље слику политичке моћи и лидерске способности у свет.
То све сигурно утиче на смањивање читавог ентузијазма око ЕУ који се у Србији вештачки одржава иностраним фондовима, грантовима и донацијама, што уплатама на рачун странака, појединаца и НВО сектора. Што се тиче скепсе према ЕУ, ту важну улогу игра и притисак који стално пристиже из Брисела и западних престоница. Када је реч о БРИКС, ствар је другачија. Грађани осећају интуитивно или на основу појединих информација да се ствари у свету мењају. Можда не онако брзо и у оној мери у којој би то многи у Србији волели, али се мењају. Јавља се и политичка и економска алтернатива на глобалном плану.
Вукадиновић истиче да чак и они грађани Србије који не знају много о читавој ситуацији и позицији земаља БРИКС, назиру и осећају да је то алтернатива. Они су не само разочарани и скептични у евроатланску причу, већ су у многоме и огорчени према политици притиска која се води према Србији.
Они се окрећу на другу страну, тражећи алтернативу у потенцијалном геополитичком кишобрану које их може заштитити од глобалног невремена које прети и чија смо ми били жртава, закључује Вукадиновић.
