Две земље, чије партнерство плаши Запад, појачавају сарадњу
© AP Photo / Vahid Salemi
Пратите нас
Оно што данас уједињује Русију и Иран је геополитичка ситуација у којој се Москва окреће ка Истоку у потрази за новим партнерима и потреба Ирана да диверсификује и прошири сопствену економију. Две земље, чије партнерство плаши Запад, развијају сарадњу у војној, економској, политичкој, технолошкој и трговинској сфери.
Један од значајнијих заједничких пројеката је стварање међународног коридора „Север-југ“, који иде од Русије преко Ирана до Индије. Експерти истичу да ће тај коридор имати регионални, али и глобални значај. Када буде у потпуности реализован, Русију ће тај пројекат претворити у највећи логистички и инфраструктурни центар Евроазије, што отвора нова тржишта и нове могућности за пословање.
Управо је том пројекту била посвећена посебна пажња на састанку руског шефа дипломатије Сергејa Лаврова са председником Ирана Ебрахимом Раисијем и министром спољних послова те земље Хосеином Амирабдолахијаном ове недеље у Техерану.
„Већ имамо помаке у стварању инфраструктуре у оквиру пројекта ‘Север-југ’. У оквиру посете министра Лаврова Техерану, само неколико сати раније, Иран је потписао веома интересантан споразум са Јереваном о изградњи дела коридора преко Јерменије, пошто Иран настоји да диверсификује транспортне артерије ‘Север- југ’ и то тако да не буду усредсређени само на копнене руте кроз Азербејџан, већ желе да се повежу и морским рутама које би ишле кроз Каспијско море или Туркменистан. То јест, сада је Иран веома заинтересован за потпуну диверсификацију ове артерије, укључујући излаз на Грузију и Црно море преко Јерменије, и излаз на Грузију могуће железницом... Пруга већ постоји између Јеревана и Тбилисија и даље делом кроз Абхазију до Русије. Сада је само треба модернизовати, довести у ред и то ће функционисати. Иранци се томе заиста надају“, каже политиколог Карина Геворгјан.
Иран и Русија потписале су ове године велики споразум о завршетку железничке пруге од иранског Рашта до азербејџанске Астаре, последње железничке деонице тог транспортног коридора.
Железничка пруга Рашт-Астара, чија би изградња требало да почне идуће године, сматра се важном кариком у коридору „Север-југ“, који треба да повеже Индију, Иран, Русију, Азербејџан и друге земље.
Ово је велики и значајан пројекат изградње транспортне артерије, која је замишљена да повеже руске луке на Балтичком и северном мору са иранским лукама на обали Персијског залива и Индијског океана.
Русија и Иран, две земље чије партнерство плаши Запад, развијају сарадњу у војној, економској, политичкој, технолошкој и трговинској сфери
© Sputnik / Владимир Астапкович
/ Шта је Иран понудио Русији
Проширење капацитета транспортног коридора „Север-југ“, дугог 7.200 километара, од суштинског је значаја за Русију, Иран и све земље у региону и свету, а то је за Москву посебно важно у тренутку када су санкције ЕУ против Русије практично блокирале руски извоз на Запад.
Карина Геворгјан напомиње да је недавно боравила у Ирану, где се срела са председником Ирана и присуствовала једном његовом, како је рекла, невероватном обраћању:
„Говорио је о томе да Иран и Русија имају много додирних тачака и могућности за сарадњу, а изговорио је и нешто по први пут, што актелни политичари ретко користе - он је рекао да би геостратешки положај Ирана могао бити веома добар за Русију. То је дефинитивно излаз на Ормуски мореуз кроз који пролази 60 одсто светске трговине нафте и уопште то означава приступ Индијском океану, пошто Иран има прилично добре луке, Бандар Абас и Чабахар. Ово нам отвара пут ка Индији преко Ирана, доноси много тога и отвара нове велике перспективе у погледу мирног живота и трговине, комуникације са такозваним ‘Глобалним југом’“.
Руски експерти истичу да обострано корисна сарадња приближава Русију и Иран, а не оштре западне санкције под којима су обе земље.
Геворгјан напомиње да се Иран веома високо котира по технолошком развоју и убраја се у 10 технолошки најразвијених земаља у свету, те је јачање сарадње са Русијом могуће и у тој сфери.
„Иран је једна од технолошки најразвијенијих земаља на свету. Јасно је да та земља сама производи веома озбиљно, ефикасно и високопрецизно оружје. Становништво је прилично мобилисано и патриотски настројено... Ова земља је прилично стабилна, технолошки развијена и богата, а на својој територији, како су нас учили на факултету, има готово цео Мендељејев систем. Једино што нема јесу налазишта драгог камења, али зато све остало има - и уранијум, и руде гвожђа, бакра... То све има у комерцијалним, индустријским количинама. Ова држава која је била изолована успела је да опстане захваљујући овим могућностима и образованом становништву“, каже Геворгјан.
Иран јача позиције и кроз БРИКС
Москва и Техеран ће наставити сарадњу и кроз организације, какве су БРИКС и ШОС. Иран је од летос пуноправни члан Шангајске организације за сарадњу, док ће у БРИКС ући 1. јануара идуће године.
„За Иран је веома важно да уђе у међународну арену након релативно тешке изолације. Иран је изашао из оквира свог макрорегиона и активно ради у Африци и Латинској Америци, где склапа огромне уговоре, а у Венецуели чак гради и метро. Дакле, Иран сада иде напред, што је за Техеран веома важно... Јасно је и да сарадња Ирана са Индијом и Кином није ништа мање важна за Иранце од сарање са Русијом. А, сарадња са Русијом, са којом нема копнене границе али има морске, изузетно је важна за ову земљу, како би диверзификовала своје међународне односе“, истиче Геворгјан.
Иначе, Лавров је ове недеље боравио у Техерану, где је одржан и састанак министара спољних послова у формату „3+3“ о Јужном Кавказу. Учествовали су министри спољних послова пет земаља: Русије, Ирана, Турске, Јерменије и Азербејџана, док је Грузија одбила да учествује.
Шеф руске дипломатије је током састанка у Техерану са својим колегама разговарао о налажењу решења за смиривање тензија између Јерменије и Азербејџана без интервенција западних држава, док је Техеран оценио да би састанак министара спољних послова у формату „3+3“ могао би да постане камен темељац на путу ка успостављању мира и окончања конфронтације на Јужном Кавказу уз учешће унутаррегионалних играча и суседа.
Састанак у Техерану је одржан у јеку палестинско-израелског сукоба и страха од његове ескалације, па су догађаји на Блиском истоку били једна од тема формата „3+3“. Лавров је упозорио да текуће америчко војно појачање на Блиском истоку доноси ризик „заоштравања” рата Израела и палестинског Хамаса.
Он је поводом слања америчких ратних бродова на Блиски исток оценио да „што више држава предузима проактивне мере тог типа, то је већи ризик од заоштравања сукоба”.
Наредни састанак министара спољних послова у формату „3+3“ биће одржан у Турској у првој половини 2024. године.
