https://sputnikportal.rs/20231027/tri-cetiri-sad-ovako-izgleda-najlepsa-decja-knjiga-na-sajmu-foto-1162949381.html
Три, четири, сад! Овако изгледа најлепша дечја књига на Сајму /фото/
Три, четири, сад! Овако изгледа најлепша дечја књига на Сајму /фото/
Sputnik Србија
„Јесте ли некада играли песничке жмурке? А стиховане пазле или римоване домине? Или бар решавали римоване лавиринте, такозване риморинте, или вежбали меморију... 27.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-27T13:45+0200
2023-10-27T13:45+0200
2023-10-27T13:45+0200
култура
култура
београдски сајам књига
књига
поезија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1a/1162949001_0:512:2731:2048_1920x0_80_0_0_57162887c3ca3a5575944c6d775a1195.jpg
Њена нова књига „Три, четири, сад!“ са илустрацијама Бориса Кузмановића проглашена је најлепшом дечјом књигом 66. Међународног београдског сајма књига.Малишани који су у оквиру школског дана испунили хале Београдског сајма трагајући за занимљивим књигама, у редовима нестрпљиво чекајући да дођу до новог романа или сликају се са омиљеним писцем, дружили су се са Драганом испитивали је о чему пише и шта су то песничке жмурке.Поезија и игра за дете 21. векаДрагана је радо одговарала на мноштво питања својих знатижељних читалаца нудећи им својих 10 поезигара.Своју мисију да поезију приближи данашњем младом читаоцу започела је са књигом „Дар-мар“, у коју је сместила грешке и уљезе и позвала децу да активно учествују у решавању проблема које песме задају:„Ми песници морамо да мислимо на децу 21. века. Не можемо да им нудимо само поезију какву смо ми читали. Морамо им понудити и нешто ново, да их укључимо, да постану активни читаоци који су питани, који имају задатак пред собом. Тешко ми је да замислим да дете само узме да чита поезију. Обично се то ради у школи или им родитељи читају када су мали, а ја сам хтела да их позовем да се играју и реше задатке“.Занимљиве књиге у борби против телефонаДеца су данас, сматра, захтевнији читаоци него некада:„Они су окружени врло занимљивим садржајима. Њима је све то не на дохват руке, него у руци, џепу, на телефону. Музика, и видео, друштвене мреже и игрице. Бескрајно много активности. И ми морамо да осмислимо књижевност која ће да их отргне од телефона, да га оставе са стране и узму да читају књигу. Свако од нас мора да размишља како да им приђемо да бисмо њихову пажњу задобили. Ја сам због тога покушала да их укључим у поезију, а када пишем прозу водим рачуна да их не оптерећујем описима и избацим све оно за шта би они рекли да је досадно. Пружам есенцију онога што је потребно да им се те књижице залепе за дечје руке“.Деца, примећује Драгана Младеновић, имају своје импресије о књигама:„Нешто су начули и обично их то подстакне да прочитају књигу. Врло су отворени за комуникацију и када им потписујем књиге поставим им питање – 'Читам зато што?'. Натерам их да сами кажу зашто воле да читају и обично добијам одговоре – 'читам зато што је супер, зато што је добро ...'. Морамо стално да радимо на афирмацији књига, да комуницирамо са школским библиотекарима и да их подстакнемо да набављају деци књиге које су им интересантне, да цело друштво ради на промоцији читања“.Пријатељско окружење без опасностиМладеновић је учествовала и на пенелу Сајма књига о страху и саосећајности у књижевности за децу:„Прво треба убедити децу да је књижевност пријатељско окружење без превише опасности и полако дозирати тему страха. Исто је са саосећањем. Када се роде, деца су део света и нема велике разлике између њих и окружења. Међутим, како одрастају и постају део племена, са десет година, важно је уводити тему саосећања, да их охрабрујемо да стану на страну добра. Не морају да буду први који ће стати уз жртву, али да буду ту, макар били петнаести, да се направи таск који ће однети превагу добра над злом и да их охрабрујемо. То је велика мисија књижевности, само не знам да ли је остварива“.Читајте дециДрагана поручује да морамо сви да радимо на томе да књижевност победи све оне садржаје који се пласирају деци путем масовних медија, посебно интернета:„Ја бих сваком родитељу најтоплије препоручила, без обзира колико је време тешко и колико обавеза имају, да посвете пола сата да читају детету, барем пред спавање. То много значи детету. Значиће и њима. А највише ће значити заједничком односу. Књиге могу да створе дивну платформу за разговор, да створе поверење и направе диван мост између родитеља и детета“.
https://sputnikportal.rs/20231026/pop-ikone-i-pop-junaci-sta-povezuje-anu-karenjinu-i-carlija-brauna-ce-gevaru-i-grejs-keli-marija-jakovljevic-1162881241.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, београдски сајам књига, књига, поезија
култура, београдски сајам књига, књига, поезија
Три, четири, сад! Овако изгледа најлепша дечја књига на Сајму /фото/
„Јесте ли некада играли песничке жмурке? А стиховане пазле или римоване домине? Или бар решавали римоване лавиринте, такозване риморинте, или вежбали меморију кроз стихове?“, пита песникиња Драгана Младеновић своје мале читаоце на Београдском сајму књига.
Њена нова
књига „Три, четири, сад!“ са илустрацијама Бориса Кузмановића проглашена је
најлепшом дечјом књигом 66. Међународног београдског сајма књига.
Малишани који су у оквиру школског дана испунили хале Београдског сајма трагајући за занимљивим књигама, у редовима нестрпљиво чекајући да дођу до новог романа или сликају се са омиљеним писцем, дружили су се са Драганом испитивали је о чему пише и шта су то песничке жмурке.
Поезија и игра за дете 21. века
Драгана је радо одговарала на мноштво питања својих знатижељних читалаца нудећи им својих 10 поезигара.
„То је формула поезија + игра = поезигра. Пробала сам да преведем неке забавне дечје игре у поезију. Међу тим играма су жмурке, пазле, домине, скривени предмет. Било је прилично занимљиво и врло инспиративно наћи начин да оно што је деци занимљиво преведем у поезију и још отежам посао тражења. У неким поезиграма деца су позвана да из једне песме покупе предмете који су у њој дати, а да на другој страни примете који недостаје. Дете мора врло сконцентрисано да прати оно што је садржај саме песме“, каже Младеновић за Спутњик.
Своју мисију да поезију приближи данашњем младом читаоцу започела је са књигом „Дар-мар“, у коју је сместила грешке и уљезе и позвала децу да активно учествују у решавању проблема које песме задају:
„Ми песници морамо да мислимо на децу 21. века. Не можемо да им нудимо само поезију какву смо ми читали. Морамо им понудити и нешто ново, да их укључимо, да постану активни читаоци који су питани, који имају задатак пред собом. Тешко ми је да замислим да дете само узме да чита поезију. Обично се то ради у школи или им родитељи читају када су мали, а ја сам хтела да их позовем да се играју и реше задатке“.
Занимљиве књиге у борби против телефона
Деца су данас, сматра, захтевнији читаоци него некада:
„Они су окружени врло занимљивим садржајима. Њима је све то не на дохват руке, него у руци, џепу, на телефону. Музика, и видео, друштвене мреже и игрице. Бескрајно много активности. И ми морамо да осмислимо књижевност која ће да их отргне од телефона, да га оставе са стране и узму да читају књигу. Свако од нас мора да размишља како да им приђемо да бисмо њихову пажњу задобили. Ја сам због тога покушала да их укључим у поезију, а када пишем прозу водим рачуна да их не оптерећујем описима и избацим све оно за шта би они рекли да је досадно. Пружам есенцију онога што је потребно да им се те књижице залепе за дечје руке“.
Деца, примећује Драгана Младеновић, имају своје импресије о књигама:
„Нешто су начули и обично их то подстакне да прочитају књигу. Врло су отворени за комуникацију и када им потписујем књиге поставим им питање – 'Читам зато што?'. Натерам их да сами кажу зашто воле да читају и обично добијам одговоре – 'читам зато што је супер, зато што је добро ...'. Морамо стално да радимо на афирмацији књига, да комуницирамо са школским библиотекарима и да их подстакнемо да набављају деци књиге које су им интересантне, да цело друштво ради на промоцији читања“.
Пријатељско окружење без опасности
Младеновић је учествовала и на пенелу Сајма књига о страху и саосећајности у књижевности за децу:
„Прво треба убедити децу да је књижевност пријатељско окружење без превише опасности и полако дозирати тему страха. Исто је са саосећањем. Када се роде, деца су део света и нема велике разлике између њих и окружења. Међутим, како одрастају и постају део племена, са десет година, важно је уводити тему саосећања, да их охрабрујемо да стану на страну добра. Не морају да буду први који ће стати уз жртву, али да буду ту, макар били петнаести, да се направи таск који ће однети превагу добра над злом и да их охрабрујемо. То је велика мисија књижевности, само не знам да ли је остварива“.
Драгана поручује да морамо сви да радимо на томе да књижевност победи све оне садржаје који се пласирају деци путем масовних медија, посебно интернета:
„Ја бих сваком родитељу најтоплије препоручила, без обзира колико је време тешко и колико обавеза имају, да посвете пола сата да читају детету, барем пред спавање. То много значи детету. Значиће и њима. А највише ће значити заједничком односу. Књиге могу да створе дивну платформу за разговор, да створе поверење и направе диван мост између родитеља и детета“.
