Фелини на црногорски начин: Комад „То кад увати не пушта“ поново на сцени
© Фото : Спутњику уступио Звездара театар/Јаков СимовићМима Караџић и Нела Михаиловић у представи "То кад ухвати не пушта" у режији Милана Караџића
© Фото : Спутњику уступио Звездара театар/Јаков Симовић
Пратите нас
Представа „То кад увати не пушта“ Миодрага Караџића, у режији Милана Караџића, у којој играју Милутин Мима Караџић и Нела Михаиловић, биће премијерно изведена 8. новембра у Звездара театру.
Комедија карактера и менталитета
„То кад увати не пушта“ је прича о остарелом брачном пару која почиње на вест да је неки познаник умро, што код мужа Новице изазива напад хипохондрије којом угњетава своју уморну жену Иконију. Кад најзад оду на преглед у болницу, испостави се да је он сасвим здрав.
„Ова комедија садржи све најбоље особине Миодрагове драматургије. Његови ликови су живи и аутентични, а прича је веродостојна и у основи, испод смеха, носи неку обичну људску тугу. Та фелинијевска атмосфера радосне туге, ти ликови који подсећају на неке смешне рођаке и комшије и враћају дах детињства, све су то разлози због којих публика радо гледа Мијове представе и због којих му се и ја стално враћам“, каже редитељ Милан Караџић.
Караџић наводи да је у питању комедија карактера и менталитета, али да је у питању универзална прича која може да се догађа у било ком мањем месту у Шумадији, Босни и Херцеговини, Хрватској:
„Имамо два снажна карактера. Један је хипохондар који угњетава своју жену, која га зна у душу. Он није зао, већ трагичан лик. Нема свест да је тежак, напоран да угњетава своју жену. Напротив, мисли да је најпоштенији, најискренији, што даје једну радосну тугу целом комаду“.
© Фото : Спутњику уступио Звездара театар/Јаков СимовићПредстава "То кад увати не пушта" у режији Милана Караџића
Представа "То кад увати не пушта" у режији Милана Караџића
© Фото : Спутњику уступио Звездара театар/Јаков Симовић
Животни комад пун љубави
Глумица Нела Михаиловић каже да је Иконију покушала да изгради као трпељиву жену, уморну, заглављену у дому у коме време стоји:
„Има ту љубави која је можда апсурдна, али када би Иконији неко понудио други живот, не би умела да га живи. Има ту дирљивости у њиховом односу, не уме да живе једно без другог. С обзиром да немају деце, Иконија пази Новицу као размажено дете. Има ту и бола и радосне туге и животног сока којим може да се напоји само уз свог Новицу“.
Музику за најновији комад је радио Владимир Петричевић:
„Ово је животни комад пун љубави. Изабрали смо танго, јер је симбол односа двоје људи и трећег. Постоји и трећи у тангу, а у овом случају то је страх од смрти, односно болести“.
Серија Живка Николића
Директор Звездара театра Душан Ковачевић истиче да је „То кад увати не пушта“ лепа интимна прича о двоје људи која се догађа у Црној Гори, међутим, по свом значају и односу могла би да се догоди било где:
„Када бих морао да препричам комад у једној реченици, рекао бих само да једна болесна жена изузетно брине о изузетно здравом човеку. И то је врло апсурдно, али врло тачно. Двоје људи које играју Мима и Нела, су сјајне улоге које у том камерном миљеу делују изузетно лепо и мислим да ће публика волети да их гледа“.
Милан Караџић се увек са радошћу враћа комадима Миодрага Караџића:
„Давне 1985. режирао сам његову драму 'Ђекна још није умрла, а кад ће, не зна се“ за манифестацију 'Титоградско љето'. Играли су Пера Божовић, Мима Караџић, Бранимир Брстина, Љиља Драгутиновић, Стела Ћетковић. Млада Адријана Чулина тада је играла Мишура, а потом је глумила и у чувеној серији Живка Николића, који је гледао гостовање наше 'Ђекне' у Београду, одушевио се текстом и тражио да упозна писца“. Потом сам често режирао неки Мијов комад, од 'Шта му је оно на глави' до 'Прве брачне ноћи'“.