https://sputnikportal.rs/20231108/zastarelo-parce-papira-recidiv-hladnog-rata-nato-rusija-olivera-ikodinovic-1163496323.html
Застарело парче папира, рецидив хладног рата
Застарело парче папира, рецидив хладног рата
Sputnik Србија
Након што су се Русија, а затим и земље НАТО-а повукле из Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи, нови договори о контроли наоружања тренутно... 08.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-08T20:31+0100
2023-11-08T20:31+0100
2023-11-08T20:31+0100
русија
свет
свет – политика
русија – војска и наоружање
русија – политика
анализе и мишљења
нато
варшавски пакт
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/427/91/4279131_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_e2ae80f70f7daf9d5b2e6cf69742889b.jpg
Нови преговори о контроли над конвенционалним наоружањем у Европи биће могући само у случају да Запад одустане од антируске политике.Руски експерти објашњавају да је Договор о конвенционалним оружаним снагама у Европи (ЦФЕ) потписан пре више од три деценије у потпуно другачијим реалностима, које немају везе са данашњицом, а повлачење Москве из споразума је логичан корак, који неће имати никакве последице по Русију.Са правне тачке гледишта Русија ће се након повлачења из Споразума заувек ослободити обавеза по њему, а са практичне тачке гледишта повлачење Русије, па и НАТО-а из тог договара је само формалност која неће ништа променити.Након што се Русија ове недеље и формално повукла из тог безбедносног споразума, који је након хладног рата требало да смањи шансе за потенцијалне сукобе између Истока и Запада, и земље НАТО-а су најавиле да ће кренути истим путем.Велика Британија је већ објавила суспензију учешћа у споразуму, док је Бела кућа саопштила да ће САД 7. децембра престати да испуњавају своје обавезе из ЦФЕ уговораБерлин ће наставити да се придржава одређених тачака, укључујући национална ограничења система наоружања обухваћених споразумом. Осим тога, Немачка ћеразмењивати податке са заинтересованим европским земљама.Капи које су прелиле чашуРуски експерти оцењују да хибридни рат НАТО-а против Русије тренутно онемогућава рад на алтернативама овог споразума.С друге стране, напомиње експерт, основи проблем је и што је пољуљано, па чак и изгубљено поверење у Европу. Према његовим речима, европска дипломатска традиција се заснива на триковима – они прво пристају на споразуме, а потом одбијају да их ратификују. Дакле, договор је потребан, али нема поверења, закључује Глазунов.Земље НАТО-а осудиле су одлуку Русије да се повуче из Спорзума о конвенционалним оружаним снагама у Европи, јер то „подрива глобалну безбедност“, прећуткујући чињеницу да САД и њихови савезници никада нису ни планирали дијалог са Русијом о колективној безбедности и отворено су заобилазили ограничења из тог Споразума – убрзали су процес ширења НАТО-а и директно су ушли у хибридни рат са Русијом рукама Украјинаца.Споразум, које потписан у Паризу 1990. године, закључили су представници 16 држава чланица НАТО-а и шест држава чланица Варшавског пакта. Споразум је поставио ограничења на распоређивање војне опреме како би се одржала војна равнотежа између НАТО-а и земаља тадашњег Варшавског савеза и то у пет главних категорија: борбени тенкови, оклопна борбена возила, артиљерија, јуришни хеликоптери и борбени авиони.Дакле, споразум је припремљен практично на крају хладног рата, када се чинило могућим формирање нове архитектуре глобалне и европске безбедности утемељене на сарадњи, као и за време постојања Варшавског пакта. Међутим,ступио је на снагу након што више нису постојали ни СССР, ни Варшавски пакт, па се јавила потреба да се прилагоди новим реалностима. Због тога је 1999. године у Истанбулу је потписана обновљена верзија документа, али та верзија никада није ступила на снагу јер је није ратификовала већина земаља.Русија је још 2007. године суспендовала учешће у Споразуму док земље НАТО не ратификују документ и не почну да га испуњавају. Дакле, та одлука је, између осталог, била диктирана чињеницом да документ у то време практично није функционисао, а чак и формално очување тог Споразума за Москву је постало неприхватљиво са становишта безбедносних интереса Русије, узимајући у обзир одговорност земаља НАТО-а за распиривање сукоба у Украјини. Ступање Финске у НАТО и процедура пријема Шведске у Алијансу били су само „кап која је прелила чашу“. То је учинило неизбежним коначно повлачење Русије из поменутог споразума, мада многи руски стручњаци сматрају да је и без овог проширења ЦФЕ уговор био осуђен на пропаст.Безбедносне гаранције за РусијуЕксперти објашњавају да би у условима сукоба у Украјини, у који су укључене и земље НАТО-а, било чудно поштовати услове споразума који предвиђа размену информација са Алијансом. Нити Русија намерава да пружа информације НАТО-у, нити западни блок Русији. Дакле, споразум се дуго није спроводио, постојао је само на папиру и никоме више није био потребан. Одлука Русије да се из њега повуче је исправна.Томе у прилог иде и чињеница, каже војни експерт Виктор Литовкин, то што су по том Споразуму уговорне стране морале да обавештавају Бечки војни комитет о присуству оружја у појединим областима. Међутим, Русија је доведена у неповољан положај, јер су руске квоте могле да контролишу инспекције земаља – учесница Споразума, док Москва то није могла да уради, јер НАТО чланице нису ратификовале договор.Кинески експерти оцењују да повлачење Русије из Споразума служи првенствено као политички гест који демонстрира чврст став Русије по питању обезбеђивања националне безбедности - ЦФЕ је тумачен као „камен темељац европске безбедности“, а прави камен темељац европске безбедности је међусобно поверење, које је прокоцкано.Руски експерти закључују да се после победоносног краја руске специјалне војне операције у Украјини и остваривања њених циљева може размотрити потписивање нових договора са западним земљама, укључујући и оне о конвенционалном наоружању, али такав споразум би морао да узме у обзир безбедносне гаранције за Русију.
https://sputnikportal.rs/20220417/zasto-jedna-pravila-vaze-za-rusiju-a-druga-za-sve-ostale-1136543477.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
свет, свет – политика, русија – војска и наоружање, русија – политика, анализе и мишљења, нато, варшавски пакт
свет, свет – политика, русија – војска и наоружање, русија – политика, анализе и мишљења, нато, варшавски пакт
Застарело парче папира, рецидив хладног рата
Након што су се Русија, а затим и земље НАТО-а повукле из Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи, нови договори о контроли наоружања тренутно нису могући због непријатељских акција које предузима западни војни блок, гомилајући трупе и размештајући офанзивно оружје у близини руских граница, и провоцирајући нову трку у наоружању.
Нови преговори о контроли над конвенционалним наоружањем у Европи биће могући само у случају да Запад одустане од антируске политике.
Руски експерти објашњавају да је Договор о конвенционалним оружаним снагама у Европи (ЦФЕ) потписан пре више од три деценије у потпуно другачијим реалностима, које немају везе са данашњицом, а
повлачење Москве из споразума је логичан корак, који неће имати никакве последице по Русију.
Са правне тачке гледишта Русија ће се након повлачења из Споразума заувек ослободити обавеза по њему, а са практичне тачке гледишта повлачење Русије, па и НАТО-а из тог договара је само формалност која неће ништа променити.
„То парче папира је застарело. Још 2007. године суспендовали смо ЦФЕ након што су земље НАТО-а одбиле да га ратификују, док су га 1999. године само четири земље ратификовале: Белорусија, Русија, Казахстан и Украјина. Све остали су у Истанбулу рекли ‘да’, али га нису ратификовали, тако да овај споразум није имао смисла. Ми смо, као земља која увек поштује све договоре, једноставно затворили ту тему“, каже руски експерт Олег Глазунов.
Након што се Русија ове недеље и формално повукла из тог безбедносног споразума, који је након хладног рата требало да смањи шансе за потенцијалне сукобе између Истока и Запада, и земље НАТО-а су најавиле да ће кренути истим путем.
Велика Британија је већ објавила суспензију учешћа у споразуму, док је Бела кућа саопштила да ће САД 7. децембра престати да испуњавају своје обавезе из ЦФЕ уговора
Берлин ће наставити да се придржава одређених тачака, укључујући национална ограничења система наоружања обухваћених споразумом. Осим тога, Немачка ћеразмењивати податке са заинтересованим европским земљама.
Капи које су прелиле чашу
Руски експерти оцењују да хибридни рат НАТО-а против Русије тренутно онемогућава рад на алтернативама овог споразума.
„Такав споразум ће бити потребан тек након завршетка сукоба у Украјини, када дођемо до неких решења са Европљанима и Американцима“, додао је Глазунов.
С друге стране, напомиње експерт, основи проблем је и што је пољуљано, па чак и изгубљено поверење у Европу. Према његовим речима, европска дипломатска традиција се заснива на триковима – они прво пристају на споразуме, а потом одбијају да их ратификују. Дакле, договор је потребан, али нема поверења, закључује Глазунов.
Земље НАТО-а осудиле су одлуку Русије да се повуче из Спорзума о конвенционалним оружаним снагама у Европи, јер то „подрива глобалну безбедност“, прећуткујући чињеницу да САД и њихови савезници никада нису ни планирали дијалог са Русијом о колективној безбедности и отворено су заобилазили ограничења из тог Споразума – убрзали су процес ширења НАТО-а и директно су ушли у хибридни рат са Русијом рукама Украјинаца.
Споразум, које потписан у Паризу 1990. године, закључили су представници 16 држава чланица НАТО-а и шест држава чланица Варшавског пакта. Споразум је поставио ограничења на распоређивање војне опреме како би се одржала војна равнотежа између НАТО-а и земаља тадашњег Варшавског савеза и то у пет главних категорија: борбени тенкови, оклопна борбена возила, артиљерија, јуришни хеликоптери и борбени авиони.
Дакле, споразум је припремљен практично на крају хладног рата, када се чинило могућим формирање нове архитектуре глобалне и европске безбедности утемељене на сарадњи, као и за време постојања Варшавског пакта. Међутим,ступио је на снагу након што више нису постојали ни СССР, ни Варшавски пакт, па се јавила потреба да се прилагоди новим реалностима. Због тога је 1999. године у Истанбулу је потписана обновљена верзија документа, али та верзија никада није ступила на снагу јер је није ратификовала већина земаља.
Русија је још 2007. године суспендовала учешће у Споразуму док земље НАТО не ратификују документ и не почну да га испуњавају. Дакле, та одлука је, између осталог, била диктирана чињеницом да документ у то време практично није функционисао, а чак и формално очување тог Споразума за Москву је постало неприхватљиво
са становишта безбедносних интереса Русије, узимајући у обзир одговорност земаља НАТО-а за распиривање сукоба у Украјини. Ступање Финске у НАТО и процедура пријема Шведске у Алијансу били су само
„кап која је прелила чашу“. То је учинило неизбежним коначно повлачење Русије из поменутог споразума, мада многи руски стручњаци сматрају да је и без овог проширења ЦФЕ уговор био осуђен на пропаст.
Безбедносне гаранције за Русију
Експерти објашњавају да би у условима сукоба у Украјини, у који су укључене и земље НАТО-а, било чудно поштовати услове споразума који предвиђа размену информација са Алијансом. Нити Русија намерава да пружа информације НАТО-у, нити западни блок Русији. Дакле, споразум се дуго није спроводио, постојао је само на папиру и никоме више није био потребан. Одлука Русије да се из њега повуче је исправна.
Томе у прилог иде и чињеница, каже војни експерт Виктор Литовкин, то што су по том Споразуму уговорне стране морале да обавештавају Бечки војни комитет о присуству оружја у појединим областима. Међутим, Русија је доведена у неповољан положај, јер су руске квоте могле да контролишу инспекције земаља – учесница Споразума, док Москва то није могла да уради, јер НАТО чланице нису ратификовале договор.
Кинески експерти оцењују да повлачење Русије из Споразума служи првенствено као политички гест који демонстрира чврст став Русије по питању обезбеђивања националне безбедности - ЦФЕ је тумачен као „камен темељац европске безбедности“, а прави камен темељац европске безбедности је међусобно поверење, које је прокоцкано.
Руски експерти закључују да се после победоносног краја
руске специјалне војне операције у Украјини и остваривања њених циљева може размотрити потписивање нових договора са западним земљама, укључујући и оне о конвенционалном наоружању, али такав споразум би морао да узме у обзир
безбедносне гаранције за Русију.
