https://sputnikportal.rs/20231109/kristalna-noc-bila-prekretnica-u-politici-treceg-rajha-prema-jevrejima-holokaust-kulminacija-1163439054.html
Кристална ноћ била прекретница у политици Трећег рајха према Јеврејима, Холокауст кулминација
Кристална ноћ била прекретница у политици Трећег рајха према Јеврејима, Холокауст кулминација
Sputnik Србија
Пре 85 година у ноћи између 9. и 10. новембра почела је „Кристална ноћ“ - нацистичка акција у Немачкој усмерена против Јевреја, јеврејске имовине и културних... 09.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-09T15:43+0100
2023-11-09T15:43+0100
2023-11-09T15:43+0100
свет
свет
немачка
адолф хитлер
кристална ноћ
јевреји
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/11/1137441412_0:31:3071:1758_1920x0_80_0_0_3bba3b5f04af01e6ff9134d6027bb678.jpg
Важан део политичког програма Нацистичке партије био је антисемитски елемент који је предвиђао прогон Јевреја из немачког друштва.Након доласка Хитлера на власт, у јануару 1933. године он је постао канцелар, а потом 1934. и фирер, почео је систематски прогон Јевреја, а временом је усвојен низ закона којима су им ускраћена права.Први важан закон уперен против Јевреја усвојен је 1933. године – „Закон о обнављању професионалне цивилне службе“ према којем је Јеврејима и другима који нису били аријевци било забрањено да учествују у различитим организацијама и да буду на функцијама у државној служби.Убрзо након тога, те исте 1933. године, усвојени су закони који се тичу ученика и студената. Јеврејима је забрањена медицинска и правничка пракса.У периоду 1933-1935. године усвојено је више закона националног и локалног нивоа којима су укидана права Јевреја.Нацисти су у првој половини 30-тих година, не желећи негативну реакцију међународне заједнице, настојали да не врше репресију над Јеврејима већ да их натерају да побегну из Немачке.Међутим, од 1935. године почели су да спроводе далеко оштрију антијеврејску политику, па су тако 15. септембра 1935. године на конгресу странке у Нирнбергу проглашени расни закони – „О држављанству Рајха“ и „О заштити немачке крви и немачке части“, који су једногласно усвојени на седници Рајхстага специјално сазваној у Нирнбергу с обзиром да се ту одржавао и конгрес странке.Од четири варијанте Нирнбершких закона Хитлер је изабрао најблажу, а та његова умереност објашњавала се бригом за имиџ Немачке – он није желео да изазове претерано негодовање међународне заједнице.Према закону „О држављанству Рајха“, држављанин је мога да буде само онај ко има „немачку крв и својим понашањем потврђује жељу и способност да предано служи немачком народу и Рајху“. Таква формулација практично је значила да су Јевреји лишени немачког држављанства.Закон „О заштити немачке крви и немачке части“ забрањивао је „скрнављење расе“, односно брак или ванбрачну заједницу између Јевреја и немачких држављана. Такође било је забрањено да Јевреји ангажују као послугу Немице млађе од 45 година, као и излагање националне или империјалне заставе и коришћење тканина сличних боја.Упркос томе што је Немачку у периоду 1933-1938. напустило скоро 150.000 Јевреја (око 30 одсто укупног јеврејског становништва земље), јеврејска заједница је и даље била многобројна што није одговарало ни народу ни руководству Трећег рајха.Да би прешли на решавање јеврејског питања силом, нацистима је у том историјском тренутку био потребан повод.Вест о смрти Фон Рата стигла је 9. новембра када је Нацистичка партија обележавала годишњицу гушења Пивничког пуча. Током догађаја Јозеф Гебелс је рекао да се странка неће понижавати организацијом неких осветничких акција против Јевреја, али ако народ одлучи да предузме одређене акције, онда се ни војска ни полиција неће мешати, нити ће штитити Јевреје.Речи главног пропагандисте Трећег рајха послужиле су као сигнал за нацистичку акцију.У ноћи између 9. и 10. новембра нацисти су организовали погром Јевреја на читавој територији Немачке. Добио је назив „Кристална ноћ“ због разбијеног стакла које је прекрило улице немачких градова.Касно увече 9. новембра широм земље почели су напади агресивно настројених младих људи и мушкараца на синагоге, продавнице, кафее који су припадали Јеврејима и њихове станове.Током те ноћи уништено је 7.500 јеврејских робних кућа, продавница. Уништавању су била изложена јеврејска гробља, 267 синагога је спаљено и опљачкано.Најмање 91 особа је убијена, на стотине је извршило самоубиство или је преминуло од повреда, око 30.000 њих је ухапшено.После „Кристалне ноћи“ јеврејско становништво је било дужно да плати казну у износу од милијарду марака а све што је уништено да обнове сами.Број јеврејских избеглица из Немачке се драматично повећао.Ако је до тог догађаја политички притисак на Јевреје одржавао привид уставности, после њега Немачка је прешла на примитивни облик физичког насиља и прогона, чија је кулминација био Холокауст.
https://sputnikportal.rs/20230126/putin-rusija-vodi-politiku-koja-sprecava-da-se-zlocini-poput-holokausta-ponove-1149956096.html
немачка
јевреји
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, немачка, адолф хитлер, кристална ноћ, јевреји
свет, немачка, адолф хитлер, кристална ноћ, јевреји
Кристална ноћ била прекретница у политици Трећег рајха према Јеврејима, Холокауст кулминација
Пре 85 година у ноћи између 9. и 10. новембра почела је „Кристална ноћ“ - нацистичка акција у Немачкој усмерена против Јевреја, јеврејске имовине и културних објеката. То је био почетак решавања јеврејског питања силом које је кулминирало Холокаустом.
Важан део политичког програма Нацистичке партије био је антисемитски елемент који је предвиђао прогон Јевреја из немачког друштва.
Након доласка Хитлера на власт, у јануару 1933. године он је постао канцелар, а потом 1934. и фирер, почео је систематски прогон Јевреја, а временом је усвојен низ закона којима су им ускраћена права.
Први важан закон уперен против Јевреја усвојен је 1933. године – „Закон о обнављању професионалне цивилне службе“ према којем је Јеврејима и другима који нису били аријевци било забрањено да учествују у различитим организацијама и да буду на функцијама у државној служби.
Убрзо након тога, те исте 1933. године, усвојени су закони који се тичу ученика и студената. Јеврејима је забрањена медицинска и правничка пракса.
У периоду 1933-1935. године усвојено је више закона националног и локалног нивоа којима су укидана права Јевреја.
Нацисти су у првој половини 30-тих година, не желећи негативну реакцију међународне заједнице, настојали да не врше репресију над Јеврејима већ да их натерају да побегну из Немачке.
Међутим, од 1935. године почели су да спроводе далеко оштрију антијеврејску политику, па су тако 15. септембра 1935. године на конгресу странке у Нирнбергу проглашени расни закони – „О држављанству Рајха“ и „О заштити немачке крви и немачке части“, који су једногласно усвојени на седници Рајхстага специјално сазваној у Нирнбергу с обзиром да се ту одржавао и конгрес странке.
Од четири варијанте Нирнбершких закона Хитлер је изабрао најблажу, а та његова умереност објашњавала се бригом за имиџ Немачке – он није желео да изазове претерано негодовање међународне заједнице.
Према закону „О држављанству Рајха“, држављанин је мога да буде само онај ко има „немачку крв и својим понашањем потврђује жељу и способност да предано служи немачком народу и Рајху“. Таква формулација практично је значила да су Јевреји лишени немачког држављанства.
Закон „О заштити немачке крви и немачке части“ забрањивао је „скрнављење расе“, односно брак или ванбрачну заједницу између Јевреја и немачких држављана. Такође било је забрањено да Јевреји ангажују као послугу Немице млађе од 45 година, као и излагање националне или империјалне заставе и коришћење тканина сличних боја.
Резултат усвајања Нирнбершких закона била је маргинализација јеврејске заједнице: Јеврејима је био забрањен приступ скоро свим дужностима и професијама, а била им је ограничена и могућност кретања.
Упркос томе што је Немачку у периоду 1933-1938. напустило скоро 150.000 Јевреја (око 30 одсто укупног јеврејског становништва земље), јеврејска заједница је и даље била многобројна што није одговарало ни народу ни руководству Трећег рајха.
Да би прешли на решавање јеврејског питања силом, нацистима је у том историјском тренутку био потребан повод.
Као повод је послужило то што је Хершел Гринспан, јеврејска избеглица, убио трећег секретара немачке амбасаде Ернста фон Рата у Паризу 7. новембра 1938. године.
Вест о смрти Фон Рата стигла је 9. новембра када је Нацистичка партија обележавала годишњицу гушења Пивничког пуча. Током догађаја Јозеф Гебелс је рекао да се странка неће понижавати организацијом неких осветничких акција против Јевреја, али ако народ одлучи да предузме одређене акције, онда се ни војска ни полиција неће мешати, нити ће штитити Јевреје.
Речи главног пропагандисте Трећег рајха послужиле су као сигнал за нацистичку акцију.
Преобучени у цивилну одећу припадници јуришних одреда и Хитлерјугенда кренули су у погром Јевреја.
У ноћи између 9. и 10. новембра нацисти су организовали погром Јевреја на читавој територији Немачке. Добио је назив „Кристална ноћ“ због разбијеног стакла које је прекрило улице немачких градова.
Касно увече 9. новембра широм земље почели су напади агресивно настројених младих људи и мушкараца на синагоге, продавнице, кафее који су припадали Јеврејима и њихове станове.
Током те ноћи уништено је 7.500 јеврејских робних кућа, продавница. Уништавању су била изложена јеврејска гробља, 267 синагога је спаљено и опљачкано.
Најмање 91 особа је убијена, на стотине је извршило самоубиство или је преминуло од повреда, око 30.000 њих је ухапшено.
После „Кристалне ноћи“ јеврејско становништво је било дужно да плати казну у износу од милијарду марака а све што је уништено да обнове сами.
Број јеврејских избеглица из Немачке се драматично повећао.
„Кристална ноћ“ је постала прекретница у политици Трећег рајха у односу према Јеврејима.
Ако је до тог догађаја политички притисак на Јевреје одржавао привид уставности, после њега Немачка је прешла на примитивни облик физичког насиља и прогона, чија је кулминација био
Холокауст.
