Откривамо детаље: Како је Србија спасила Пају Јовановића и вратила га кући
19:15 10.11.2023 (Освежено: 21:16 11.11.2023)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Ексклузивно
Једва чекамо да пред грађане изнесемо национално благо. Већ су почеле административне процедуре да чувено дело Паје Јовановића „Одмор башибозука“ стигне тамо где припада, у Србију, у Музеј града Београда, каже Јелена Медаковић, директорка Музеја која ексклузивно за Спутњик открива детаље куповине која до сада није виђена у Србији.
Национално благо, слика „Одмор башибозука“, чувеног Паје Јовановића, враћа се кући. Музеј града Београда купио је на аукцији у „Сотбију“ у Лондону за 240 хиљада фунти.
Медаковићева каже да је сигурна да су грађани, који су заправо и откупили слику, свесни о колико се вредном уметничком делу ради. Слика није била анонимна, што јој је подигло цену.
„Дело је већ било излистано у аукцијској кући Кристи 1994. године, када га је купио садашњи продавац, од тада се налазило у приватној колекцији у једној божанственој, кажу, тајанственој вили на Белгравији у центру Лондона. Податке о њој смо имали раније, из каталога који је издао Народни музеј“.
Музеј града чекао у приправности
Медаковићева додаје да је Музеј града на прва сазнања да ће се слика појавити на аукцији био у приправности:
„Обратили смо се председнику републике са образложењем колико је слика за колекцију Музеја значајна. У контакту са министром финансија и министарком културе, све време смо пратили раст цене и наше могућности. Три пута је премашила процењену Сотбијеву вредност. Али, ипак је наша“.
Ako mi je računica dobra, svako od nas je za sliku “Odmor Bašibozuka” Paje Jovanovića, dao oko 2,5 dinara.
— Vladimir Pajić (@VladPajic) November 10, 2023
😁 nije to puno za takvo delo! Lepo je ovo imati. pic.twitter.com/s47e90rTUO
Наша саговорница објашњава да би цена била и знатно већа да није било изузетне коректности наших, српских колекционара. Они су се повукли у корист Музеја, како би слика припадала свима. А како се све одиграло:
„Једног колекционара из иностранства и тројицу из Београда позвали смо са једном молбом, са њима иначе имамо изузетну сарадњу. Сви су били вољни да оног тренутка, ако се деси да ми одустанемо, они откупе слику. Превасходни интерес је био да слика овог значаја, ове лепоте, дође у Србију“.
Наша саговорница реаговала је и у случају продаје имовине компаније Југоекспорт, Музеј је пре две године купио 148 уметничких дела која су чинила део стечајне масе те фирме. И у том случају, држава је реаговала.
Потпуно јединствена ситуација
Медаковићева подсећа да у Министарству културе постоји фонд за откуп уметничких дела, а Музеј на чијем је челу од пре три године има и свој фонд како би допунио збирку.
Ипак, ово је једниствена ситуација, јер наша држава никада није лицитирала на оваквој аукцији и тако дошла у посед вредне слике.
Портрет краљице Марије Карађорђевић из 1922.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Имали смо огромну подршку државе, али нешто није ни на влади, ни на председнику, већ на мојим колегама и установама заштите. Они прате и велике и мале аукције, али и приватне колекционаре и власнике који се повремено одлуче да продају дела. Ову надлежност наш Музеј има од када постоји, од 1903. године, прати статус, стање и смештај културних добара, на широј територији“.
Наша саговорница подсећа да се у саставу Музеја града налази и Музеј Паје Јовановића који је конципирао сам сликар. Он је Београду оставио поставку од чак 211 дела и више од 650 личних предмета, а Музеј је, заузврат, сахранио нашег најпознатијег сликара.
Простор у коме се његов музеј налазио реституцијом је враћен првобитном власнику, па се до завршетка нове зграде Музеја града Београда у Ресавској улици, драгоцености сада налазе у простору „Пајиног бечког атељеа“ у улици Краља Милана 21.
„Једва чекамо да пред грађане изнесемо „Одмор башибозука“, сигурна сам да неће чекати завршетак радова на нашој централној згради да би видели слику“, каже Медаковићева.
Детаљ слике "Крунисање цара Душана", Музеј Паје Јовановића
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Зашто је важан „Одмор башибозука“
Она за Спутњик објашњава и зашто је баш ово дело Паје Јовановића толико важно, и зашто је мотив башибозук.
Каже да није свака слика, па ни дело Паје Јовановића, једнако вредна да би се нашла у музејској колекцији. Сликари стварају у даху много дела, некада истовремено, нека са мање пажње, са мање енегије и инспирације.
„Ово је једно од оних дела којима је Паја пришао врло близу, која су толико пуна детаља, предивног колорита. Ово је сам врх његове концентрације и пажње у боји и детаљу. Али и наративу који је тада био посвећен Оријенту. Сликари тог времена, у касном 19. веку, имали су Оријент као инспирцију широм Европе. Био је тема и великанима попут Делакроа“.
Медаковићева додаје да ће слика бити изложена чим дође у Србију, односно, када се заврши огроман административни посао са Сотбијем и стекну безбедносни услови, јер дело заправо вреди много више него што је плаћено, то је национално благо.
„Две су опције за излагање, нови Салон Музеја града у Булевару краља Александра, који обара све рекорде посећености, али за то су потребне посебне мере обезбеђења. Размишљамо и о изложби за једну слику у Старом двору који нас је већ угостио, када су грађани чекали у дугим редовима да би видели Косовку девојку Уроша Предића“.
Велики портрет Краља Александра који је насликао Паја Јовановић
© Sputnik / Лола Ђорђевић
