Ово је крај: Да ли је Приштина управо залупила врата за будуће преговоре са Београдом?
Пратите нас
Изјава Аљбина Куртија да Србија мора да призна Косово „де факто и де јуре“ затвара сваку могућност даљих преговора. To отвара простор за озбиљну безбедносну неизвесност и ризик, а и за страх код локалног српског становништва, будући да Запад поново гледа Куртију „кроз прсте“ док спроводи ратнохушкачку политику у јужној српској покрајини.
Овако политиколог Дејан Вук Станковић гледа на могуће последице Куртијеве нове поруке која потпуно искључује могућност било каквог компромиса између две стране.
Говорећи на дискусији у оквиру Мировног форума у Паризу, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти изјавио је да након нормализације односа Београда и Приштине, треба да уследи „де факто и де јуре признање“ Косова, од Републике Србије.
Изјава која затвара врата за преговоре
Станковић верује да ово потенцијално може бити изјава којом се затвара могућност преговора, јер, како наводи, преговарања око признања Косова нема, нити ће их Србија икада водити. Он не верује да ће тренутна политичка елита на власти у Србији, а ни значајан део опозиције, изаћи у сусрет Куртијевим аспирацијама које, како додаје, нису само његове, већ представљају аспирације политичких и војних спонзора такозваног Косова, који се налазе на политичком Западу.
Аљбин Курти
© AP Photo / Visar Kryeziu
Поред потенцијалног краја преговора, Станковић овакву изјаву карактерише и као изразито опасну, будући да би могла представљати велики безбедносни ризик за наше становништво.
Осим што ће ова изјава бити одбијена у Београду, она уједно побуђује стрепњу и страх, како локалног српског становништва, тако и политичког лидерства наше земље, јер Курти очигледно не одустаје од свог циља да направи етнички чисто Косово. Сматрам да ће бити јако тешко да му се било ко супротстави, из разлога што је све ово време имао неку врсту прећутне толеранције за репресивну политику коју је спроводио према локалном српском становништву. Курти је можда ставио тачку на тај преговарачки процес, али ту треба обратити пажњу и на још једну јако битну ствар. Када нема ни симболичких преговора, у том случају постоји једна велика безбедносна неизвесност и ризик на терену, рекао је Станковић за Спутњик.
Изјава ове врсте, сматра Станковић, врло је јасна и потпуно супротна виталним српским државним и националним интересима, а уједно нас уводи и у зону безбедносног ризика. Курти, опомиње он, не даје овакве изјаве „реда ради“, већ ће дати све од себе да их спроведе у дела.
Америка хоће да покаже зубе
Изјава Аљбина Куртија не може се никако окарактерисати као суптилна и не садржи ни један показатељ „чувене“ америчке „меке моћи“. Ово није изненађујуће, будући да САД до сада ни једном нису примениле ту врсту политичке тактике када су у питању Западни Балкан и Косово. Посезање са таквим дипломатским корацима потребно је у извесним деликатним ситуацијама, када се саме Сједињене Државе осећају угрожено. Станковић напомиње да о „мекој моћи“ Америке нема говора чак ни када су у питању Путин и Русија, која је од Србије неупоредиво јача, како војно и економски, тако и демографски.
Управо супротно, Станковић сматра да ће Америка више него иначе „показати зубе“ на територији Балкана, како би надокнадила губитак моћи на другим бојиштима и политичким поприштима.
Не видим неку нарочиту склоност ка нијансама у америчкој спољној политици и тој такозваној мекој моћи. За Американце онај шаблон који је дефинисан током бомбардовања СР Југославије где су Албанци добри, а Срби зли момци никада није доведен у питање. Њима је сада потребно да удахну неку врсту политичког самопоуздања у условима у којима им измичу ствари изван контроле на неким другим жариштима у свету. Ту пре свега мислим на Украјину, али и ово са Израелом и Хамасом потврђује да они у потпуности не контролишу ни ситуацију на Блиском истоку.
Станковић страхује да ће у таквим околностима Америка дати сагласност Куртију да спроведе своју политику етничког чишћења Срба са Косова, како би кроз његову победу, на неки начин, потврдили своју доминацију, бар у једном делу света.
То са опадањем моћи САД ићи ће јако компликовано и са собом ће носити гомилу ризика јер нико се не одриче тог свог монопола над управљањем светским догађајима, па неће ни Американци. Нисам никада очекивао да држава која је признала независност Косова и која је ту независност претходно поставила као свој ратни циљ има нека креативна решења када је у питању Србија.
Више пута подвучено
Он напомиње да је и амерички амбасадор Хил више пута, чак и у Србији, говорио како се морамо помирити са губитком Косова, јер је то „ствар прошлости“, као и да треба „окренути нови лист“, како бисмо сарађивали у евроатлантској породици народа. Управо је ово основна америчка порука, уз, како каже Дејан Вук Станковић, обећање да ће нас „једног лепог дана, не зна се кад, Европска унија, прихватити као члана“. Мимо овога, сматра он, немамо се чему надати, а примери повлачења америчких снага из појединих делова света нису баш једнострани и могу се тумачити на више начина.
Примери који се чују у нашој јавности да су Американци напустили Ирак, Авганистан, Вијетнам, јесу тачни примери, али поставља се питање како су након тога те земље изгледале. Након америчког повлачења, те земље су биле уназађене неколико десетина година, ако не и читав век. Са Американцима нема претерано поигравања и нијанси – или си са њима, или си против њих.
Први амбасадор Америке у Србији после петог октобра Вилијам Монтгомери, написао је да се од Србије траже две ствари: историјска одговорност за ратове на простору бивше Југославије и признање независности Косова. Станковић напомиње да се од тих тада изговорених речи, па до данас, ништа није променило, нити да се можемо нечему другачијем надати.
Курти, и новим изјавама, само прати ту идеју.
