00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Сан о слободи“
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Да ли је могућ НАТО без САД?
17:00
60 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Живот је као бокс: Научите да примате ударце, али задате победнички
20:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Соларна суперолуја могла би да угаси интернет на више месеци: Остало би само 24 сата за припрему

© Sputnik / Pavel LvovСоларна олуја
Соларна олуја - Sputnik Србија, 1920, 13.11.2023
Пратите нас
Можемо се дивити поларној светлости, али та иста енергија соларне олује могла би једног дана да створи оно што је један истраживач описао као „апокалипсу интернета“, истиче професор Петер Бекер који ради са тимом на стварању система раног упозорења за опасну соларну активност која би могла да оштетити критичну технологију.
„Интернет је постао пунолетан у време када је Сунце било релативно неактивно, а сада улазимо у активнији циклус“, каже професор Питер Бекер са Универзитета Џорџ Мејсон.
Он истиче да први пут у људској историји соларна активност директно повезана са нашом зависношћу од интернета и нашом глобалном економском зависношћу од интернета.

Шта соларна супер олуја може учинити Земљи

„До сада је било много соларних бакљи. Ми можемо да видимо бљесак, али коронално избацивање масе може да крене у неком насумичном правцу у свемиру. Ми смо у могућности да предвидимо кад ће кренути ка Земљи и то нам оставља око 18 до највише 24 сата да реагујемо, пре него што те честице стигну до Земље и почне њихов утицај на магнетно поље", каже Бекер.
Познато је да су електрична мрежа, сателити, подземни оптички кабл са бакарним омотачем, навигациони и ГПС системи, радио предајници и комуникациона опрема веома рањиви и осетљиви на утицај соларних олуја.

Дешавало се и раније

Бекер подсећа на јаку соларну олују која је у прошлости погодила Земљу, на такозвани Карингтонов догађај 1859. године.
„Соларна олуја заправо је уништила телеграфски систем, варнице су буквално летеле са телеграфских линија“, рекао је Бекер.

„Неки оператери су имали струјни удар јер су жице биле под високим напоном, варијације магнетног поља постале су толико јаке да су скоро постале генераторски систем и проузроковале тај високи напон".

Он оцењује да су телеграфске жице биле робусне у поређењу са данашњом крхком електроником.
„Упоредите то са интернетом и његовом веома деликатном електроником, говоримо о нечему што би заиста могло да спржи систем на период од неколико недеља до месеци у смислу времена које би требало да се поправи сва инфраструктура – сви електронски прекидачи, сви електронски системиу свим пословним зградама“, рекао је Бекер.
"То би све могло да буде спржено. Дакле, говоримо о прилично великом догађају и утицају на комуникације који би довео и до великог економског поремећаја."
Само за америчку економију, проценио је Бекер, економски губитак износио би од 10 до 20 милијарди долара дневно.
Он наводи да постоје докази и о много већим супер олујама у прошлости.
Пре око 14.000 година, соларна бакља, вероватно стотине пута јача од Карингтонове бакље, погодила је Земљу.

Имали би највише 24 часа да се припремимо

Бекер наводи да је предвиђање соларних олуја као предвиђање земљотреса и да једноставно немамо контролу над ситуацијом. Он оцењује да су шансе око 10 одсто да ће се у наредној деценији догодити нешто заиста велико што би потенцијално могло да уништи интернет.
Научник објашњава да соларне бакље стижу до Земље за 8 минута. То представља откуцаје сата за могући поремећај магнетног поља у року од 18 до 24 сата.
"Ако имамо упозорење, сваки минут се рачуна јер сателите можете ставити у безбедан режим. Можете да искључите трансформаторе из мреже да се не спрже", рекао је Бекер.
„Дакле, постоје ствари које можете да урадите да бисте ублажили проблем. А онда, дугорочно гледано, говоримо и о заштити интернета. То је, наравно, економски изазов јер је нешто попут полисе осигурања. Можда вам никада неће требати а коштало би билионе долара да се систем заиста ојача."
Он је рекао да већина великих корпорација у овом тренутку нема економску рачуницу да велика средства уложи у ојачавање свог система, преноси Фокс.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала