https://sputnikportal.rs/20231120/filmsko-platno-mice-popovica-u-jugoslovenskoj-kinoteci-marija-jakovljevic-1163997521.html
Филмско платно Миће Поповића у Југословенској кинотеци
Филмско платно Миће Поповића у Југословенској кинотеци
Sputnik Србија
Поводом сто година од рођења једног од најзначајнијих српских сликара Миодрага Миће Поповића (1923–1996), Југословенска кинотека приређује мултимедијалну... 20.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-20T19:18+0100
2023-11-20T19:18+0100
2023-11-20T19:18+0100
култура
култура
изложба
мића поповић
југословенска кинотека
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/14/1163997877_0:0:1081:608_1920x0_80_0_0_f5f1a3ce16de6facc42c3c475b803b63.png
На отварању присутнима ће се обратити редитељ Ђорђе Кадијевић, директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић, ауторка изложбе Ирина Кондић и Јован Поповић, син Миће Поповића.Oбиман и разноврстан стваралачки опус овог уметника обухвата и његова ништа мање значајна дела у домаћој кинематографији, настала између 1964. и 1970. године.Филмови „Човек из храстове шуме“ (1964), „Рој“ (1966), „Хасанагиница“ (1967), „Делије“ (1968), „Бурдуш“ (1970) и „Природна граница“ (1970), некада класификовани у црни талас, забрањивани или на различите начине опструисани у дистрибуцији, данас заузимају високо место у историји српског филма.Реч је о остварењима различите тематике која се баве моралним питањима, рафинираном психолошкoм студијом ликова, а истовремено поседују високо изражену ликовну естетику.Изложба садржи филмске материјале који се чувају у Архиву Југословенске кинотеке и материјале које је породица Поповић уступила Југословенској кинотеци.„Сваки од поменутих филмова представља изложбену целину са инсертима, фотографијама, плакатима, костимима, руком писаним сценаријима, скицама и цртежима“, каже ауторка изложбе Ирина Кондић, кустос Кинотеке.Публика ће имати прилику да види Мићине камео улоге, тј. појављивање самог редитеља у неким од филмова, што је било својствено и славном Алфреду Хичкоку.Својеврстан омаж Мићиним филмовима, уметничке инсталације постављене на различито текстурисаним материјалима, указују на структуралну слојевитост његовог сликарства.Изложба, између осталог, наглашава везу између филмског искуства Миће Поповића и сликарства призора, правца у његовом сликарском опусу, насталог као резултат тог искуства.Сликарско, филмско и литерарно наслеђе Миће Поповића остаје нам као важно сведочанство о духовној и интелектуалној свести у времену у коме је уметник стварао.Програм „Филмски маратон“, у оквиру новембарског репертоара Кинотеке, посвећен је Миодрагу Мићи Поповићу.Од поднева до вечери 24. новембра у сали „Макавејев“ у Узун Мирковој 1, моћи ће да се види свих пет његових играних филмова које је снимио за свега неколико година.Програм отвара „Човек из храстове шуме“ (1964), а следе „Рој“ (1966), „Хасанагиница“ (1967), „Делије“ (1968) и „Бурдуш“ (1970).
https://sputnikportal.rs/20230904/slike-mice-popovica-bas-kao-ni-pre-pola-veka---ne-mogu-u-galeriju-marija-jakovljevic-1160799697.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
култура, изложба, мића поповић, југословенска кинотека
култура, изложба, мића поповић, југословенска кинотека
Филмско платно Миће Поповића у Југословенској кинотеци
Поводом сто година од рођења једног од најзначајнијих српских сликара Миодрага Миће Поповића (1923–1996), Југословенска кинотека приређује мултимедијалну изложбу „Филмско платно Миће Поповића”, ауторке Ирине Кондић, која ће бити отворена 23. новембра.
На отварању присутнима ће се обратити редитељ Ђорђе Кадијевић, директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић, ауторка изложбе Ирина Кондић и Јован Поповић, син Миће Поповића.
Oбиман и разноврстан стваралачки опус овог уметника обухвата и његова ништа мање значајна дела у домаћој кинематографији, настала између 1964. и 1970. године.
Филмови „Човек из храстове шуме“ (1964), „Рој“ (1966), „Хасанагиница“ (1967), „Делије“ (1968), „Бурдуш“ (1970) и „Природна граница“ (1970), некада класификовани у црни талас, забрањивани или на различите начине опструисани у дистрибуцији, данас заузимају високо место у историји српског филма.
Реч је о остварењима различите тематике која се баве моралним питањима, рафинираном психолошкoм студијом ликова, а истовремено поседују високо изражену ликовну естетику.
„Филмско стваралаштво Миће Поповића предстаља незаобилазно место у сагледавању историје нашег филма шездесетих година. Његова уметничка стремљења следила су тенденције тадашњег новог таласа, док су истовремено креирала врло особену ауторску позицију”, изјавио је директор Југословенске кинотеке, Југослав Пантелић.
Изложба садржи филмске материјале који се чувају у Архиву Југословенске кинотеке и материјале које је породица Поповић уступила Југословенској кинотеци.
„Сваки од поменутих филмова представља изложбену целину са инсертима, фотографијама, плакатима, костимима, руком писаним сценаријима, скицама и цртежима“, каже ауторка изложбе Ирина Кондић, кустос Кинотеке.
Публика ће имати прилику да види Мићине камео улоге, тј. појављивање самог редитеља у неким од филмова, што је било својствено и славном Алфреду Хичкоку.
Својеврстан омаж Мићиним филмовима, уметничке инсталације постављене на различито текстурисаним материјалима, указују на структуралну слојевитост његовог сликарства.
Изложба, између осталог, наглашава везу између филмског искуства Миће Поповића и сликарства призора, правца у његовом сликарском опусу, насталог као резултат тог искуства.
Сликарско, филмско и литерарно наслеђе Миће Поповића остаје нам као важно сведочанство о духовној и интелектуалној свести у времену у коме је уметник стварао.
Програм „Филмски маратон“, у оквиру новембарског репертоара Кинотеке, посвећен је Миодрагу Мићи Поповићу.
Од поднева до вечери 24. новембра у сали „Макавејев“ у Узун Мирковој 1, моћи ће да се види свих пет његових играних филмова које је снимио за свега неколико година.
Програм отвара „Човек из храстове шуме“ (1964), а следе „Рој“ (1966), „Хасанагиница“ (1967), „Делије“ (1968) и „Бурдуш“ (1970).
