https://sputnikportal.rs/20231120/zasto-se-planete-smanjuju-kakav-je-jedan-od-mogucih-odgovora-nauke-1164002758.html
Зашто се планете смањују: Какав је један од могућих одговора науке?
Зашто се планете смањују: Какав је један од могућих одговора науке?
Sputnik Србија
У новој космичкој загонетки НАСА научници се боре са необичним феноменом: групом планета која се необјашњиво смањује, потенцијално због радијације. Универзум... 20.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-20T21:50+0100
2023-11-20T21:50+0100
2023-11-20T21:50+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/14/1164003452_0:0:3177:1787_1920x0_80_0_0_c2d69ac1f74e86ef0bcb76122503a757.jpg
„Научници који се баве егзопланетама сада имају довољно података да кажу да тај јаз није случајност“, каже Џеси Кристијансен, научник са Калтеха и научни директор НАСА архиве егзопланета. Њихова открића указују на баријеру која спречава планете да достигну или одрже ту специфичну величину, пренео је „Бизнис инсајдер“.Откривајући потенцијални одговор, недавно истраживање Кристијансенове, објављено у часопису „Астрономски журнал“, предлаже да се неке такозване суб-Нептунове егзопланете скупљају, одбацују атмосферу и брзо се смањују до димензије супер-Земље. Покретачка снага овог смањења је зрачење које излази из језгара планета, приморавајући атмосферу да се распрши у свемир.Узрок губитка атмосфере, назван „губитак масе изазван језгром“, укључује језгро планете које емитује радијацију, истискујући њену атмосферу током времена. Док алтернативна хипотеза, фотоевапорација, претпоставља да зрачење звезде домаћина распршује атмосферу планете, сматра се да се то догађа унутар првих 100 милиона година планета. Губитак масе изазван језгром могао би се, међутим, десити ближе милијардитом рођендану планете.Да би проценили ове хипотезе, Кристијансенова и њен тим анализирали су податке са пензионисаног свемирског телескопа Кеплер, проучавајући јата звезда старијих од 100 милиона година. Пошто су планете обично сличне старости звездама домаћинима, ови кандидати за планете били су довољно стари да се подвргну фотоиспаравању, али не и довољно стари да доживе губитак масе изазван језгром.Изненађујуће, већина планета у овим кластерима задржала је своје атмосфере, фаворизујући губитак масе изазван језгром као вероватног кривца. Упркос напретку, Кристијансенова признаје да мистерија остаје нерешена, напомињући да истраживања која су у току указују на двоструки процес губитка масе.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, друштво
наука и технологија, свемир, друштво
Зашто се планете смањују: Какав је један од могућих одговора науке?
У новој космичкој загонетки НАСА научници се боре са необичним феноменом: групом планета која се необјашњиво смањује, потенцијално због радијације. Универзум врви од разних егзопланета — од гасних гиганата до „суперпуфова“, који подсећају на шећерну вуну, али мистериозна празнина постоји у егзопланетама које су 1,5 до два пута веће од Земље.
„Научници који се баве егзопланетама сада имају довољно података да кажу да тај јаз није случајност“, каже Џеси Кристијансен, научник са Калтеха и научни директор НАСА архиве егзопланета. Њихова открића указују на баријеру која спречава планете да достигну или одрже ту специфичну величину,
пренео је „Бизнис инсајдер“.
Откривајући потенцијални одговор, недавно истраживање Кристијансенове, објављено у часопису „Астрономски журнал“, предлаже да се неке такозване суб-Нептунове егзопланете скупљају, одбацују атмосферу и брзо се смањују до димензије супер-Земље. Покретачка снага овог смањења је зрачење које излази из језгара планета, приморавајући атмосферу да се распрши у свемир.
Узрок губитка атмосфере, назван „губитак масе изазван језгром“, укључује језгро планете које емитује радијацију, истискујући њену атмосферу током времена. Док алтернативна хипотеза, фотоевапорација, претпоставља да зрачење звезде домаћина распршује атмосферу планете, сматра се да се то догађа унутар првих 100 милиона година планета. Губитак масе изазван језгром могао би се, међутим, десити ближе милијардитом рођендану планете.
Да би проценили ове хипотезе, Кристијансенова и њен тим анализирали су податке са пензионисаног свемирског телескопа Кеплер, проучавајући јата звезда старијих од 100 милиона година. Пошто су планете обично сличне старости звездама домаћинима, ови кандидати за планете били су довољно стари да се подвргну фотоиспаравању, али не и довољно стари да доживе губитак масе изазван језгром.
Изненађујуће, већина планета у овим кластерима задржала је своје атмосфере, фаворизујући губитак масе изазван језгром као вероватног кривца. Упркос напретку, Кристијансенова признаје да мистерија остаје нерешена, напомињући да истраживања која су у току указују на двоструки процес губитка масе.
