Како је изгледала застрашујућа немачка ратна пропаганда у Србији током Другог светског рата /фото/
Пропагандни рат је за нацистичку Немачку представљао заправо Трећи фронт на коме је, према њиховим очекивањима, требало извојевати победу.
Пропагандни рат је за нацистичку Немачку представљао заправо Трећи фронт на коме је, према њиховим очекивањима, требало извојевати победу.
Ауторка изложбе „Хартије једног времена, немачка ратна пропаганда од 1941. до 1944.“ мастер историчар и кустос Милица Јаковљевић, из богатог фонда Војног музеја, одабрала је 100 пропагандних плаката који најсликовитије приказују колико је била јака немачка ратна пропаганда овде у Србији.
Ауторка изложбе „Хартије једног времена, немачка ратна пропаганда од 1941. до 1944.“ мастер историчар и кустос Милица Јаковљевић, из богатог фонда Војног музеја, одабрала је 100 пропагандних плаката који најсликовитије приказују колико је била јака немачка ратна пропаганда овде у Србији.
Немачки ратни пропагандни плакати највише су били посвећени борби за „спас Србије“ од бољшевизма, и комунизма, као и владавине богатих, што је на плакатима немачке окупационе управе у Београду, заједно представљало јеврејску и комунистичку заверу.
Немачки ратни пропагандни плакати највише су били посвећени борби за „спас Србије“ од бољшевизма, и комунизма, као и владавине богатих, што је на плакатима немачке окупационе управе у Београду, заједно представљало јеврејску и комунистичку заверу.
Плакат намењеног српском сељаку коме се визуелно шаље порука да чизма што гази његову њиву није окупаторска, већ је ту да га „од свог зла света сачува“.
Плакат намењеног српском сељаку коме се визуелно шаље порука да чизма што гази његову њиву није окупаторска, већ је ту да га „од свог зла света сачува“.
Пропагандни лакат штампан у оквиру кампање којом је принудни рад у Немачкој, представљен као нешто интересантно и забавно.
Пропагандни лакат штампан у оквиру кампање којом је принудни рад у Немачкој, представљен као нешто интересантно и забавно.
Израда плаката у Србији била је поверена Одељењу за пропаганду владе генерала Милана Недића, али је њихово штампање било под строгом контролом Гестапоа, а неки од плаката су штампани у Бечу и Берлину.
Израда плаката у Србији била је поверена Одељењу за пропаганду владе генерала Милана Недића, али је њихово штампање било под строгом контролом Гестапоа, а неки од плаката су штампани у Бечу и Берлину.
Део плаката рађен је у Берлину и био је намењен пре свега неписменима, који су само преко слике могли да прихвате пропагандне поруке.
Део плаката рађен је у Берлину и био је намењен пре свега неписменима, који су само преко слике могли да прихвате пропагандне поруке.
Објава са именима стрељаних. Главни циљ на територији окупиране Србије био је да застраши народ и да се тако спречи сваки облик отпора.
Објава са именима стрељаних. Главни циљ на територији окупиране Србије био је да застраши народ и да се тако спречи сваки облик отпора.
Објава, којом су немачке окупационе власти наредиле да се за једног убијеног војника стреља стотину, а за рањеног 50 грађана Србије, на основу које је стрељано око 3.000 ученика и грађана Крагујевца.
Објава, којом су немачке окупационе власти наредиле да се за једног убијеног војника стреља стотину, а за рањеног 50 грађана Србије, на основу које је стрељано око 3.000 ученика и грађана Крагујевца.
Оригинал немачке потернице за Дражом Михаиловићем, издатом током операције Шварц маја-јуна 1943. године.
Оригинал немачке потернице за Дражом Михаиловићем, издатом током операције Шварц маја-јуна 1943. године.
Немачка ратна пропаганда потпада под такозвану "црну пропаганду".
Немачка ратна пропаганда потпада под такозвану "црну пропаганду".
Кроз плакате се може сагледати ток рата и суштина нацистичке идеологије како на простору Србије, тако и на светском нивоу. (Плакат штампан у време одржавања Техеранске конференције.)
Кроз плакате се може сагледати ток рата и суштина нацистичке идеологије како на простору Србије, тако и на светском нивоу. (Плакат штампан у време одржавања Техеранске конференције.)
Међу изложеним плакатима налазе се и они који су били део „Антисемитске изложбе“ организованој у Београду од октобра 1941. до јануара 1942. коју је посетило чак 90.000 људи. Изложба је само формално била усмерена против масонерије, док је њен прави циљ била антисемитска пропаганда, да би се оправдао погром Јевреја у Србији.
Међу изложеним плакатима налазе се и они који су били део „Антисемитске изложбе“ организованој у Београду од октобра 1941. до јануара 1942. коју је посетило чак 90.000 људи. Изложба је само формално била усмерена против масонерије, док је њен прави циљ била антисемитска пропаганда, да би се оправдао погром Јевреја у Србији.
Изложба „Хартије једног времена-немачка ратна пропаганда 1941-1944.” у Галерији Војног музеја, посетио је велик број посетилаца, како појединаца тако и организованих група, те је због великог интересовања јавности продужена до половине децембра.
Изложба „Хартије једног времена-немачка ратна пропаганда 1941-1944.” у Галерији Војног музеја, посетио је велик број посетилаца, како појединаца тако и организованих група, те је због великог интересовања јавности продужена до половине децембра.