Синиша Мали: Доказали смо да Србија може да буде јака кад је тешко – сад нам треба апсолутна победа
© Sputnik
Пратите нас
Србија је упркос свим изазовима с којима се суочава цела светска економија успела да покаже да је стабилна и јака и да зна како да побеђује у економији. Да бисмо са том политиком и наставили потребно нам је већинско поверење грађана, поручује Синиша Мали, потпредседник Српске напредне странке и министар финансија.
У интервјуу за Спутњик Мали истиче да и не размишља о постизборним партнерима и коалицијама ни у републици, ни у Београду јер СНС интересује пре свега апсолутна победа, како би успешно спровели своју политику.
Сигуран је да ће листа “Александар Вучић – Србија не сме да стане”, успети да оствари тај циљ и да зато и иду са позитивном кампањом и резултатима који су остварени, као и са конкретним обећањима како ће Србија да изгледа у будућности.
Конзистентна економска политика
Актуелна власт већ 10-11 година води одговорну и веома конзистентну економску политику која је усмерена на подизање животног стандарда грађана Србије, плата, пензија, минималне зараде, а с друге стране на велике инфраструктурне пројекте, напомиње Мали и подсећа да је управо отворена нова деоница Моравског коридора.
“Свако обећање које дамо испуњавамо. Тренутно се у Србији гради осам брзих саобраћајница, а у наредних десет дана стижу још три лепе вести за грађане: креће изграња обилазнице око Крагујевца, радови на аутопуту Београд-Зрењанин-Нови Сад, као и радови на тзв. осмеху Војводине, од Бачког Брега преко Сомбора до Кикинде. То само говори не само о стабилности наших јавних финансија и да имамо довољно новца на рачуну као никад пре него и о суштини наше економске политике: што више путева и пруга изградите постајете атрактивнији, конкурентнији, долазе нови инвеститори, отварају се нове фабрике, расте број запослених, расту плате, а тако имате више новца у буџету. И самим тим опет и за веће плате, пензије и нове инвестиције”, објашњава министар.
Он наводи да је у буџету за наредну годину 600 милијарди динара предвиђено само за капиталне инвестиције, што је 6,8 одсто БДП-а земље.
Континуирана помоћ грађанима
Мали наводи и податак да је у последње четири године издвојено укупно 9,4 милијарди евра за различите видове помоћи грађанима уз опаску да тиме ни на који начин није угрожена макроекономска стабилност.
“Штавише, 2020-2021. кад се погледа кумулативно, управо због те помоћи и начина на који је Србија реаговала ми смо били најбрже растућа привреда у Европи. И то није било само питање новца, то је било питање дозе оптимизма коју дајете људима и сигурности да знају да је држава ту да помаже и да ће бити ту колико год је потребно”, образлаже министар поводом финансијских подстицаја који су последњих година исплаћивани различитим категоријама становништва, од хеликоптерског новца у време короне, па преко помоћи пензионерима, младима од 16-29 година, свим мајкама са децом до 16 година, социјални угроженим становницима, средњошколцима…
Та помоћ је, према речима Малог, континуирана, а уз помоћ привреди дала је резултат у виду спасавања радних места и подизања потрошачке моћи грађана.
“Тиме је Србија избегла црне сценарије – сачували смо радна места и фабрике упркос корони. Након тога смо имали конфликт у Украјини, енергетску кризу, поремећај у ланцима снабдевања, сада конфликт у Гази, а упркос томе Србија има 2.367.000 људи који раде и плаћају порезе и доприносе. То је највећи број запослених у историји наше земље на овај број становника”, прецизира министар.
Инфлација једноцифрена у октобру
Он одбацује наводе који се могу чути из редова опозиције да се помоћ грађанима исплаћује због избора, јер како каже, од 2020. не престају разни видови помоћи.
“Ова помоћ нема везе са изборима, континуирано је спроводимо зато што размишљамо да одржимо ниво потрошње, да грађанима Србије умањимо негативне последице свих криза које се дешавају у свету и пошаљемо поруку да смо јаки и стабилни”, каже Мали.
На питање, може ли раст плата да сустигне цене и како обуздати инфлацију констатује да је неспорно да је дошло до раста цена, али да није Србија то изазвала, већ је инфлација увезена због конфликата у свету и поремећаја на тржишту, а додаје да је раст плата и пензија ипак већи од инфлације:
“Не кажем да је идеално али смо се трудили да одговорним мерама умањимо негативне последице инфлације. Нисмо још задовољни, иако смо успели да остваримо то да у октобру буде једноцифрена инфлација, а цене се смирују. Од првог јануара идемо са повећањем плата у јавном сектору од 10 одсто и повећањем минималне зараде 17,8 одсто, повећањем пензија 14,8 одсто, а просек инфлације за наредну годину биће око 3,5 одсто. И даље су нам међу најјефтинијим цена струје и гаса, и даље контролишемо цену горива, И даље нам је цена хлеба најјефтинија у региону…”
Мали напомиње да су притом, и према оцени ММФ, сви економски параметри Србије одлични, па је тако удео јавног дуга у БДП-у 51 одсто што је испод мастрихтских препорука за земље ЕУ.
“Ми смо одговорном политиком довели до тога да и са те стране грађани могу да буду опуштени. Још један податак је да, пошто имамо скоро пет милијарди евра на рачуну, кад бисмо вратили још неке дугове, нама би удео јавног дуга у БДП-у био 44 одсто”, додаје министар.
Мали се посебно осврнуо и на финансијску подршку Србима на КиМ. Како каже, за њих важе све мере као и за све грађане Србије, плус су добили 100 евра за све, а 200 евра је исплаћено као једнократна помоћ за све оне који су незапослени.
“Иначе буџет Канцеларије за КиМ је преко 14 милијарди динара, али свако министарство има посебне апропријације за КиМ у смислу да се плаћају плате за запослене у здравству, просвети… Политика коју водимо довољно говори колико се боримо да сачувамо КиМ”, каже Мали.
Диверсификовање спољнотрговинске сарадње
Кад је реч о спољнотрговинској сарадњи, наш саговорник наводи да главни партнер Србије остаје ЕУ, али и подсећа да је пре месец дана потписан Споразум о слободној трговини с Кином, а о сличним уговорима преговара се и са Јужном Корејом, Египтом, Емиратима.
“Србија има и Споразум о слободној трговини са Евроазијском унијом. Полако али сигурно желимо да диверсификујемо земље и континенте са којима радимо”, каже Мали, уз оцену да уз огромне инвестиције у инфраструктуру, са растом БДП-а, растом плата и пензија Србија постаје озбиљан играч у економији и привредни партнер многим земљама.
Осим тога расту и стране директне инвестиције, које ће ове године износити око 4,5 милијарди евра, а то значи да је, како каже, Србија постала атрактивна и да ко год овде дође може да извози своје производе у велики број других земаља:
“Ситуација у свету се дефинитивно мења, раст је више оријентисан на Азију, чак и на Африку, мање на Европу али она је и даље најбогатији континент осим северноамеричког. Промене су видљиве, питање колико ће трајати, а ми морамо да будемо паметни и да своје интересе имамо увек на првом месту… Супер је и исток, и запад, хоћемо да будемо добри са свима. Србија је отворена земља, релативно је мала али смо отворени за сарадњу са свима који ће допринети даљем расту и развоју наше земље.”
Што се тиче економске сарадње с Русијом, Мали истиче да се политика актуелне власти и председника Вучића показала као конзистентна: нисмо увели санкције Руској Федерацији као једина земља у Европи.
БРИКС перспективан
Мали наводи и податак да је спољнотрговинска размена с Русијом 4,2 милијарде, а да се она наставља упркос препрекама – физичким у смислу како тамо да се допреми роба због санкција околних земаља и с друге стране баријера у систему плаћања.
“То су две тешкоће с којима се суочавамо, али проналазимо решења”, каже Мали.
Такође, према његовим речима, Србија прати ситуацију у вези са развојем БРИКС-а:
“Нема сумње да је БРИКС у успону, нема сумње да је то још једна асоцијација земаља које су веома перспективне кад је њихов развој у питању. Пратимо на који начин и које земље се прикључују тој иницијативи. И даље је то само трговинска иницијатива… Наша обавеза је да пратимо све. Нисам против никаквих активнијих укључења у било које удружење, асоцијацију, споразум од којег ће грађани Србије имати користи.”
