Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Милица Ђурђевић Стаменковски: Нема савеза са прозападним снагама – не допуштамо растакање Србије!

© Sputnik . Дејан СимићМилица Ђурђевић Стаменковски
Милица Ђурђевић Стаменковски - Sputnik Србија, 1920, 08.12.2023
Пратите нас
У околностима са којима се наша држава и народ суочавају, неопходно је подржати државотворне снаге, јер су оне гаранција да неће бити даљег растакања Србије, рекла је у интервјуу за Спутњик Милица Ђурђевић Стаменковски, један од лидера коалиције „Национално окупљање“.
Према речима прве даме Заветникакоји су у коалицији са Дверима, државотворне снаге „дају кондицију целокупном систему земље и могу да пруже адекватан одговор на све ултиматуме са којима се Србија суочава.
„Ако немате однос према Уставу, ако немате однос према државним оквирима, лицемерно је говорити шта ћете урадити у економији, пољопривреди, просвети… Јер, ако поништавате суверенитет једне државе, не можемо веровати у ваше добре намере“, каже Ђурђевић Стаменковски.

Зашто национална коалиција излази у више колона

То што није дошло до уједињења националне опозиције у једну колону, наша саговорница објашњава различитим перцепцијама „Националног окупљања“ и коалиције „НАДА“ око постизборних коалиција.
„Коалиција „НАДА“ се априори определила за постизборну коалицију са прозападном опозицијом. Ми смо сматрали да је то недопустиво, нарочито зато што у оквиру те опозиције имамо странке подржавају примену француско-немачког плана, чак иду и корак даље, неке су за признање независности Косова“, каже Ђурђевић Стаменковски.
Према њеним речима, „Национално окупљање“ се у постизборном процесу неће опредељивати тако што ће једини аршин за прављење коалиција бити смена власти, без узимања у обзир политичких принципа. Црвене линије за ову коалицију су, како каже, одбацивање француско-немачког плана за КиМ, неувођење санкција Русији и заштита економског суверенитета Србије.

Како зауставити примену француско-немачког плана

Уколико се настави са применом француско-немачког плана, Србија ће, објашњава Ђурђевић Стаменковски, доживела свој коначан крај на Косову и Метохији.
„Нажалост, та примена је већ почела. У парламенту су усвојене и дипломе лажне државе Косово, и личне карте. Србија се повукла и са севера КиМ. Стање на КиМ је веома сложено и тешко. Захтева хитну реакцију и државничку логику и захтева прекид свих уступака којима смо се руководили, а заузврат нисмо добили ништа“, истиче наша саговорница.
Преокретање преговарачког процеса биће тежак посао – када уђете у погрешан воз, све станице су погрешне – немогуће га је преокренути преко ноћи.
„Сада је најважније да консолидујемо снаге, да трезвено сагледамо ситуацију и да, ако ништа друго, престанемо да наносимо штету. Да престанемо да идемо у правцу мапе пута ка чланству Косова у УН“, категорична је Ђурђевић Стаменковски.
У Генералној скупштини УН, Србија ужива већинску подршку и требало би наставити са процесом отпризнавања косовске независности.
„Неопходна је свеобухватна дипломатска офанзива. Неопходно је бити мудар и сачекати како ће се догађаји развијати. Јер, ако неко упорно инсистира на правно обавезујућем споразуму, ако неко инсистира на коначном и трајном решењу које се лицемерно назива компромисом, то показује да су они страна којој се жури. Нама се не жури. Не препознајем интерес Србије да у овом часу ми формализујемо неко коначно решење“, децидна је Ђурђевић Стаменковски.
Зашто би Србија била за коначно решење косовског питања у овом тренутку, када је ситуација за њу неповољна, пита се она.

Економски суверенитет и заштита сељака

Говорећи о враћању економског суверенитета, Ђурђевић Стаменковски наглашава да се залаже за оснивање српске банке која ће подржавати српске предузетнике.
Уколико се жели да пољопривреда постане развојна шанса, потребно је у оквиру владе формирати специјалистичке тимове, који ће ићи од села до села, јер, према њеном мишљењу, институције могу да стекну право стање ствари само ако се покрену ка народу.
„Потребно је да институције направе договор са народом, да се направи директна комуникација између институција како би се дао подстицај оживљавању српског села“, каже Ђурђевић Стаменковски.
Такође, подстицаје би требало дати и српским привредницима.
„Нисмо против страних инвеститора, али није логично да се они субвенционишу само за отварање радних места. Непоходно је да постоји још један услов, да они повежу наше привреднике, који би били подизвођачи и који ће преко страних инвеститора да излазе на страна тржишта“, наводи она.

Сусрет са Захаровом

О сусрету са портпаролком министарства спољних послова Русије Маријом Захаровом у Скопљу, током самита ОЕБС-а, наша саговорница каже да је био веома важан. И Захарова, као и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, са којим су се представници „Националног окупљања“ такође срели у Скопљу, осудили су одлуку Приштине да Срби са КиМ не могу да гласају у јужној српској покрајини.
„Била је заинтересована за последице примене Вашингтонског споразума и питала нас је да ли је Србија добила инвестиције које су тада обећане. Одговорила сам јој да је све то била само шарена лажа“, истиче Ђурђевић Стаменовски.
Вашингтонски споразум сачињен је по матрици коју је Запад према Србији примењивао од 2000. године, додаје она – принцип је да Србија чини уступке, а да заузврат не добија ништа осим обећања која никада нису била испуњавана и то је оно што је, како наша саговорница каже, желела да подцрта својим питањем.
„Сусрет са Маријом Захаровом био је прилика да још једном поновимо став да ћемо бити чврста гаранција да неће бити санкција Руској Федерацији. То је, пре свега, српски интерес. Јер, сви смо свесни да наше санкције не би погодиле руску економију, али би итекако погодиле Србију у сваком смислу те речи“, сматра Ђурђевић Стаменковски.

БРИКС – алтернатива за ЕУ

Што се тиче о идеје да Србија приступи БРИКС-у, наша саговорница се, како каже, залаже за реално решење које одговара тренутку – Србија би требало да затражи статус посматрача у тој организацији, што је стандардна процедура за приступање тој организацији.
„Ако Саудијска Арабија или Уједињени Арапски Емирати желе да постану део БРИКС-а, не видим разлог да Србија нема интереса да, ако ништа друго, буде у друштву тих земаља. На тај начин се шаље порука и ЕУ да имамо алтернативу, да нисмо осуђени на њих, да не могу да се понашају као да Србија нема никакав излаз. Треба јасно ставити до знања да јесмо заинтересовани за сарадњу са европским државама, али да имамо и друге правце и векторе спољне политике“, наводи Ђурђевић Стаменковски.
РИК - Sputnik Србија, 1920, 16.12.2023
СРБИЈА
ИЗБОРИ 2023 Коначан број бирача 6.500.666, број бирачких места 8.273
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала