https://sputnikportal.rs/20231209/bakterije-pamte-i-donose-odluke-1164873570.html
Бактерије памте и доносе „одлуке“
Бактерије памте и доносе „одлуке“
Sputnik Србија
Једноћелијски организам без мозга или нервног система може створити неку врсту меморије и пренети је будућим генерацијама, показало је ново истраживање. Наиме... 09.12.2023, Sputnik Србија
2023-12-09T21:30+0100
2023-12-09T21:30+0100
2023-12-09T21:30+0100
наука и технологија
наука и технологија
бактерије
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110419/89/1104198949_0:203:3888:2390_1920x0_80_0_0_e60a11570fd6220c5c418de5982c122a.jpg
Ово је прво такво откриће, али треба напоменути да се такозвано памћење бактерија разликује од свесног људског памћења. Феномен памћења код бактерија заправо описује како информације из прошлих искустава утичу на њихово тренутно доношење одлука.Гвожђе игра важну улогуБатачарја и његове колеге су извршили више од 10.000 тестова на бактеријама како би утврдили обрасце понашања. Желели су да виде да ли ће се ћелије Ешерихије коли груписати на узорку у једну мигрирајућу масу. Такво понашање често указује на то да су се ћелије удружиле у ефикасној потрази за одговарајућим окружењем.У почетним експериментима, научници су изложили ћелије Ешерихије коли неколико различитих фактора околине како би видели који услови их најбрже подстичу да се сакупе у покретну масу. Тим је открио да интрацелуларни нивои гвожђа играју значајну улогу у томе.„Гвоздена” меморијаНизак ниво гвожђа био је повезан са бржим и ефикаснијим формирањем активног бактеријског роја, док је виши ниво водио до мирнијег начина живота. Међу ћелијама Ешерихије коли прве генерације, ово је изгледало као интуитиван одговор. Али након само једног масовног окупљања, бактерије са ниским нивоом гвожђа биле су још брже и ефикасније у ројењу него раније.Штавише, пренеле су ову „гвоздену“ меморију на најмање четири узастопне генерације потомака – које настају поделом родитељске ћелије на две нове ћелије. До седме генерације нових ћелија, ова меморија се природно губи.Научници тек треба да открију молекуларни механизам који стоји иза потенцијалног меморијског система и његовог наслеђа, али изгледа да постоји снажна веза између интрацелуларног гвожђа и међугенерацијског понашања роја.Што више знамо о понашању бактерија, лакше се можемо борити против њихЕпигенетика игра улогу у преношењу „запамћених“ биолошких поставки кроз генерације Ешерихије коли искључивањем или укључивањем подешавања одређених гена, али стручњаци сматрају да то није примарни механизам у овом случају, с обзиром на кратко трајање наслеђене информације.С друге стране, гвожђе је повезано са реакцијама бактерија на стрес, тако да има еволуционог смисла да се међугенерацијски меморијски систем формира око њега. Меморијски систем заснован на гвожђу могао би помоћи Ешерихији да се прилагоди лошим условима животне средине или антибиотицима.„Пре него што је у Земљиној атмосфери постојао кисеоник, рани ћелијски живот је користио гвожђе за многе ћелијске процесе. Оно је важно не само у формирању живота на Земљи већ и током еволуције. У сваком случају, што више знамо о понашању бактерија, лакше ћемо се борити против њих“, закључује Батачарја.Истраживање назива A heritable iron memory enables decision-making in Escherichia coli објављено је у чаоспису ПНАС.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, бактерије
наука и технологија, бактерије
Бактерије памте и доносе „одлуке“
Једноћелијски организам без мозга или нервног система може створити неку врсту меморије и пренети је будућим генерацијама, показало је ново истраживање. Наиме, научници су открили да свеприсутна бактерија Ешерихија коли неколико сати „памти” прошла искуства и да се то сећање може пренети на будуће генерације.
Ово је прво такво откриће, али треба напоменути да се такозвано памћење бактерија разликује од свесног људског памћења. Феномен памћења код бактерија заправо описује како информације из прошлих искустава утичу на њихово тренутно доношење одлука.
„Бактерије немају мозак, али могу да прикупљају информације из свог окружења. Ако су се често сусреле са истим окружењем, могу да похране ове информације и приступе им касније када им буде потребно“, рекао је молекуларни бионаучник Сувик Батачарја са Универзитета Тексас у САД,
преноси Сајенс Алерт.
Батачарја и његове колеге су извршили више од 10.000 тестова на бактеријама како би утврдили обрасце понашања. Желели су да виде да ли ће се ћелије Ешерихије коли груписати на узорку у једну мигрирајућу масу. Такво понашање често указује на то да су се ћелије удружиле у ефикасној потрази за одговарајућим окружењем.
У почетним експериментима, научници су изложили ћелије Ешерихије коли неколико различитих фактора околине како би видели који услови их најбрже подстичу да се сакупе у покретну масу. Тим је открио да интрацелуларни нивои гвожђа играју значајну улогу у томе.
Низак ниво гвожђа био је повезан са бржим и ефикаснијим формирањем активног бактеријског роја, док је виши ниво водио до мирнијег начина живота. Међу ћелијама Ешерихије коли прве генерације, ово је изгледало као интуитиван одговор. Али након само једног масовног окупљања, бактерије са ниским нивоом гвожђа биле су још брже и ефикасније у ројењу него раније.
Штавише, пренеле су ову „гвоздену“ меморију на најмање четири узастопне генерације потомака – које настају поделом родитељске ћелије на две нове ћелије. До седме генерације нових ћелија, ова меморија се природно губи.
Научници тек треба да открију молекуларни механизам који стоји иза потенцијалног меморијског система и његовог наслеђа, али изгледа да постоји снажна веза између интрацелуларног гвожђа и међугенерацијског понашања роја.
Што више знамо о понашању бактерија, лакше се можемо борити против њих
Епигенетика игра улогу у преношењу „запамћених“ биолошких поставки кроз генерације Ешерихије коли искључивањем или укључивањем подешавања одређених гена, али стручњаци сматрају да то није примарни механизам у овом случају, с обзиром на кратко трајање наслеђене информације.
С друге стране, гвожђе је повезано са реакцијама бактерија на стрес, тако да има еволуционог смисла да се међугенерацијски меморијски систем формира око њега. Меморијски систем заснован на гвожђу могао би помоћи Ешерихији да се прилагоди лошим условима животне средине или антибиотицима.
„Пре него што је у Земљиној атмосфери постојао кисеоник, рани ћелијски живот је користио гвожђе за многе ћелијске процесе. Оно је важно не само у формирању живота на Земљи већ и током еволуције. У сваком случају, што више знамо о понашању бактерија, лакше ћемо се борити против њих“, закључује Батачарја.
Истраживање назива
A heritable iron memory enables decision-making in Escherichia coli објављено је у чаоспису ПНАС.
